Nikad neće zaboraviti telefonski poziv za koji je prvo pomislila da je šala i kad je začula glas reditelja i scenariste Emira Kusturice s predlogom da igra u njegovom filmu “Mlečni put”. Jedva je dočekala 2021. da posle višemesečne pauze zbog pandemije opet sa kolegama zaplovi u novu pozorišnu avanturu u predstavi “Pučina” u JDP-u.
Šta donosi „Pučina“?
– Glavne uloge u režiji Egona Savina dodeljene su Nenadu Jezdiću i meni. Tumačim lik neverne žene koju muž ne može da ostavi zbog (malo)građanskih normi. Reč je o vrlo dirljivoj priči. Nušić je poznat po tome da je dobro poznavao mentalitet našeg naroda, ali ovo nije komedija nego drama. Fascinantan je način na koji Nušić prodire u psihu i psihologiju muško-ženskih odnosa, kao i odnosa unutar uže i šire familije.
U 2020. ste snimili seriju „Tajna vinove loze“, koju je publika odlično primila…
– Drago mi je da se publici dopada. U nedostatku dobrih scenarija, reditelj Marko Manojlović se latio tog posla i mogu slobodno da kažem da smo zahvaljujući njemu realizovali seriju.
Ove godine se očekuje premijera filma „Bilo jednom u Srbiji“, priče o nekadašnjoj leskovačkoj tekstilnoj industriji zvanoj srpski Mančester. Gde ste se vi našli u toj filmskoj sagi?
– Vrlo mi je važan taj film jer oživljava i pokazuje moj rodni Leskovac u najlepšem svetlu, a tako je zaista i bilo. Igram Ružicu. Mala sredina je pustila priču da je urokljiva i da se zbog toga nikada nije udavala, da kad god bi neko bio s njom, nešto bi mu se strašno desilo. Ona živi sa majkom, nema prijatelja. Jedino glavni junak Cone poželi da je izvuče iz tog mraka i tada počinje za nju novo poglavlje u svakom smislu.
Kako se danas sećate saradnje sa Monikom Beluči?
– Bilo mi je veliko iskustvo i čast da sarađujem sa Monikom Beluči u filmu Mlečni put reditelja Emira Kusturice i da od Monike iz prve ruke saznam kako je raditi sa Robertom de Nirom i Melom Gibsonom. Taj film i ceo proces stvaranja spadaju u najsvetlije tačke u mojoj dosadašnjoj karijeri.
Da li vas je inostrana karijera ikad privlačila?
– U našem poslu jezik je važan i tu barijeru je teško srušiti i savladati. Snimila sam u inostranstvu dosad dva filma. Videćemo, otvorena sam za saradnju i vrlo rado ću prihvatiti ukoliko se pojavi uloga u nekom dobrom filmu ili seriji.
Šta je prevagnulo da ostanete ovde?
– Meni je ovde dosad išlo dobro, ne verujem u priče da treba otići i čekati. Možda je to u redu kad si vrlo mlad i slobodan. Moja situacija je danas drugačija. Imam decu, porodicu i pozorište (Slobodin suprug je glumac Vojin Ćetković, imaju ćerke bliznakinje Veru i Milu),
Da li se u vašem odnosu prema glumi nešto promenilo, a šta se neće nikad promeniti?
– Sada sam sigurnija u sebe. Dozvolila sam sebi i grešku, što smatram uspehom. A nadam se da nikada neću izgubiti snagu i volju da pomeram sopstvene granice uprkos okolnostima.
Čime najradije ispunjavate vreme na avio-letovima, pored ostalog Er Srbije?
– Putovanja mi nedostaju. Mnogo putujem i poslovno i privatno, a najradije avionom. Tokom leta čitam i slušam muziku, ali gledam i filmove kada putujem negde dalje.
I za kraj, otkud Soboda?
– Ime mi je dao otac Dragan jer je tada glumio u monodrami o Ivi Loli Ribaru, heroju iz NOB-a, čija se verenica zvala Sloboda. Svoje ime sam zavolela nakon što sm pročitala pismo koje je zaljubljeni Lola napisao svojoj izabranici.
Blic.rs
