Glumica je postala toliko očajna da je smislila ludi plan za beg od posesivnog muža. Kad se pojavila prozvali su je “najlepšom ženom na svetu”. Međutim, osim što je bila lepotica, holivudska glumica Hedi Lamar je bila neverovatno inteligentna.
Zapravo, tek pred njenu smrt u januaru 2000. godine, dobila je priznanje za svoj pionirski izum na kojem će decenijama kasnije da funkcionišu Wi-Fi i Bluetooth. Hedi Lamar, čije je pravo ime Hedvig Eva Marija Kajsler, rođena je 9. novembra 1914. godine u Beču. Bila je jedino dete mađarske Jevrejke Gertrude i Austrijanca Emila Kajslera. Roditelji su joj bili visokoobrazovani i dobrostojeći. Majka je bila pijanistkinja, a otac direktor banke. Kao devojčica počela je da se zanima za pozorište, a s 12 godina je osvojila titulu najlepše devojčice u Beču.
Godine 1933. austrijska glumica stekla je internacionalnu slavu po glavnoj ulozi u filmu “Ecstasy”, koji je u to vreme bio proglašen previše provokativnim i erotičnim. A kad je zaigrala u predstavi “Sissy” o austrijskoj carici, primetio ju je trgovac oružjem Fric Mandl. Udala se za njega iste godine i u početku je sve izgledalo kao bajka. Međutim, ubrzo je shvatila da je njen suprug, inače poznati bečki plejboj, veoma ljubomoran.
Počeo da joj određuje šta da radi, u kojim filmovima i predstavama sme da glumi, i gotovo neverovatno – otkupio je sve kopije filma “Ecstasy” jer nije mogao da podnese da drugi gledaju golišavo telo njegove supruge. Ali, sledilo je najgore. Pretvorio je svoju lepu suprugu u zatvorenicu.
Hedi Lamar nije smela da napušta kuću, osim u pratnji njihovog sluge. Mandl je prisluškivao sve njene telefonske razgovore, kontrolisao svaki njen korak i držao ju je pod ključem. Lamar je bila zarobljena u sopstvenom domu, ali je na kraju počela da planira kako će da pobegne. Kad god je bilo moguće, ukrala bi neki komad nakita i molila prijatelje da to prodaju, te je tako krišom skupljala novac za beg.
U međuvremenu, Lamar je pred drugima skrivala svoj privatni život i kao supruga bogataša odlazila bi s njim na večere i tamo zabavljala bogate zvaničnike iz celog sveta. Kao trgovac oružjem dolazio je u kontakt sa zaista mračnim ljudima.
Pored ostalog, kad je Hitler došao na vlast, Mandl je odmah počeo da posluje sa Trećim Rajhom, a kućni prijatelj im je bio i Benito Musolini. Naravno, dok je njen suprug sklapao ugovore s đavolom, Lamar je pažljivo prisluškivala njihove razgovore, pa je saznala sve o raketama, frekvencijama i o tome kako bi izgledalo savršeno oružje.
Jednom prilikom Lamar je pokušala da razgovara s jednim od muževljevih gostiju i zamolila ga za pomoć, ali se taj prvi pokušaj bega završio katastrofalno, piše 24sata.hr. Kad je počela da pakuje torbe, njen suprug je uleteo u njenu spavaću sobu i pustio joj na Viktroli – prvom modelu magnetofona – snimak razgovora. Mandl je zapravo ozvučio trpezariju.
Tako je Lamar živela još iduće četiri godine u potpunom strahu, ali nije odustala od ideje da pobegne. Kad je 1937. godine njen suprug otišao na put, Hedi Lamar uspavala je pomoću tableta jednu od sluškinja i preobukla se u njenu uniformu.
Izvukla se iz vile i uputila u Pariz. Odmah je dobila dojavu od jednog od sluga, da joj je suprug za petama i da je krenuo u potragu za njom. Stoga nije dugo ostala u Francuskoj, nego se uputila u London. Nakon nekog vremena Mandl je shvatio da je najbolje da se razvedu.
U Londonu je Hedi Lamar upoznala predsednika MGM-a Louisa B. Majera koji se baš pripremao za povratak u Ameriku. Međutim, odmah joj je rekao da nema načina da tamo uspe kao glumica. Ipak, ponudio joj je šestomesečni ugovor s platom od 125 dolara nedeljno. Lamar je to hladno odbila. Znala je da vredi više, pa su im se putevi razišli, a ona je ubrzo shvatila da je to bila njena velika greška.
Nije više bilo prilike da se vrati na razgovor s njim jer se on već ukrcao na brod za Ameriku. Ona nije mogla ni da kupi kartu za brod, jer su sva mesta bila rasprodata.
Pomogao joj je prijatelj koji je slao u Ameriku 14-godišnju violinistkinju, pa je predložio Hedi Lamar da glumi njenu dadilju. Svoju novu ulogu odigrala je bez greške i na brodu se opet dokopala Majera. Kad je video šta je učinila, bio je zapanjen njenom hrabrošću, a primetio je da se svi muškarci okreću za njom. Ovaj put umesto 125 ponudio joj je 550 dolara nedeljno i potpisali su ugovor.
S druge strane okeana počeo je i njen novi život. Dve godine po dolasku udala se za Džina Markeja, američkog producenta i scenaristu, koji je ujedno bio i visokorangirani mornarički oficir. Kad je počeo rat, Lamar je silno htela da pomogne Americi svojim znanjima koja je sakupljala tokom druženja s poslovnim prijateljima bivšeg supruga. Stoga se setila da bi idealno oružje bio radiodifuzni torpedo, projektil koji bi mogao da se kontroliše putem bežične komunikacije.
Međutim, postojao je jedan problem – Hedi je morala da izmisli način da neprijatelj ometa signal torpeda. Uz pomoć avangardnog kompozitor Džordža Anteuila razvili su uređaj za izmenu frekvencija što je značilo da nacisti neće moći da presreću signal. U osnovi, sastojao se od odašiljača i prijemnika koji su nasumično i istovremeno odašiljali i primali signale na različitim radiofrekvencijama.
Naravno, vojska je godinama ignorisala Hedinu ideju, ali su se na kraju ponovno setili njenog patenta u 21. veku. Lamar od svog izuma nije zaradila ni centa jer je rok za patent istekao nakon 60 godina, ali je glumica ipak dobila nagradu “Electronic Frontier Foundation Pioneer Award” neposredno pred smrt.
Nakon braka s Markejem koji je trajao tek dve godine, udala se za britanskog glumca Džona Lodera ali je i s njim bila u braku samo četiri godine – do 1947. Nakon njega udala se 1951. godine za Tedija Staufera, muzičara, vlasnika noćnog kluba i restorana, ali su bili u braku tek godinu dana.
Dve godine kasnije bila je još jednom u braku s Hauardom Lijem, ali i taj brak je potrajao do 1960. godine. Poslednji put prsten je na ruku stavila sa suprugom Luisom J. Bojsom 1963. da bi se rastali 1965. godine i od tada do smrti više nije tražila muževe. Ukupno je imala troje dece.
