Balaclava 825, nuklearna baza, rusija, Foto: Shutterstock
Tokom hladnog rata, mali grad na poluostrvu Krim postao je igračka svetske sile – Sovjetski Savez bi odavde započeo nuklearne napade. Ali tamo gde su nekada prelazile nuklearne podmornice, sada se nalazi jedan od najneobičnijih muzeja na svetu.
Na poluostrvu Krim, koje pripada Ukrajini, a Rusija ga je pripojila 2014. godine, nedaleko od lučkog grada Sevastopolja nalazi se gradić Balaklava. Malo posetilaca bi moglo pretpostaviti da se ovde dogodio deo svetske istorije, tačnije pod njihovim nogama – i da se odavde kraj sveta lako mogao najaviti.
Bila je to 1957. godina, između Sjedinjenih Država i Sovjetskog Saveza besneo je hladni rat, kada je ruski komandant Jozef Staljin naredio da se pronađe pogodno mesto za stacioniranje nuklearnih podmornica u zemlji. Zbog svog pogodnog položaja, nakon godina traženja, izbor je pao na Balaklavu. Grad se nalazi u uskom zalivu, zaštićen od pučine, i tako dovoljno skriven od znatiželjnih očiju.
Sigurno čak i u slučaju nuklearnog napada
Balaclava 825, nuklearna baza, rusija, Foto: Shutterstock
Pod zemljom vlada pomalo jeziva atmosfera. Grad je odmah ograđen i klasifikovan kao područje visoke sigurnosti; radovi na podmorskoj luci započinju pod kodnim nazivom „Objekat 825“. Ukupno četiri godine čovek i mašina prolaze kroz stenu, uglavnom noću, kako bi privukli što manje pažnje. Na kraju građevinskog perioda uklonjeno je 120 tona kamena i pod planinom Tavros iskopano gigantsko podnožje dugo više od 600 metara.
Rezultat je podzemna luka za sovjetsku flotu nuklearnih podmornica, ovde je smešteno ukupno 14 brodova. Kompleks je toliko masivan da bi mogao da podnese čak i nuklearni napad snagom do 100 kilotona, što bi bilo pet puta destruktivnije od bombe iz Hirošime.
Balaklava tako postaje jedna od brojnih zabranjenih zona u Sovjetskom Savezu, koje se koriste za ratovanje ili pripremu za njega. Od sada u mestu praktično žive samo zaposleni na projektu, a njihovim porodicama je potrebna zvanična dozvola da posete rođake.
Tokom hladnog rata nuklearne podmornice su u više navrata vozile misije sa Crnomorskom flotom stacioniranom u obližnjem Sevastopolju, ali pre svega služile su kao adut u slučaju da se nuklearni sukob zaista desio – efikasno zastrašivanje velikog neprijatelja SAD , koja je sa svoje strane postavila nuklearne rakete u nedaleku Tursku. U slučaju napada, do 1.500 vojnika i stanovnika Balaklave ovde bi našlo zaštitu.
Balaklava 825
Od ratnog bunkera do muzeja
Srećom, ovaj krajnji obračun se nikada nije dogodio i tako je podmorska luka u Balaklavi bila u funkciji do 1993. godine, tek tada su čamci premešteni i uklonjene nuklearne rakete i bojeve glave. Brava oko sela Balaklava podignuta je tako da se godinama vraćao „normalan“ život. Kompleks, koji je nekada bio tako strogo čuvan u tajnosti i tako dobro osiguran, ležao je ugašen, gotovo nečuvan i zaboravljen.
Prema Business Insider-u, Rusija je 2000. godine poklonila svoj nekadašnji ponos ukrajinskoj mornarici, a Ministarstvo odbrane zemlje konačno je ovde otvorilo pomorski muzej 2002. godine. Danas možete posetiti deo kompleksa dugog više od 600 metara, kao i, na primer, kancelarije i salone za osoblje, kao i bivšu prostoriju za skladištenje nuklearnog oružja (danas bez oružja, naravno).
