Makedonija je postala centar antisrpskog delovanja, kako se i očekivalo nakon prevrata Zorana Zaeva
Po nekakvom planu koji je sada sasvim prepoznatljiv, obaveštajne službe SAD su centar za antisrpsko delovanje locirale u Makedoniji (dok su Britanci centar delovanja MI6 locirali u BiH, u Sarajevu), tako da danas već svi znaju – ono što je bila Budimpešta u vreme rušenja predsednika Slobodana Miloševića, danas je Skoplje.
CENTAR ZA KOORDINACIJU To je ujedno i centar za koordinaciju rada malih balkanskih obaveštajnih službi država alijanse na istom prljavom poslu. Perfidne obaveštajno-diplomatske igre uvlačenja država u alijansu protiv volje naroda, kao što su Crna Gora i Makedonija, nova su iskustva u agresivnom nastupu NATO-a. Ujdurma s Makedonijom je posebno interesantna jer je vodeće sile Zapada smatraju velikom obaveštajnom igrom i velikom pobedom u sučeljavanju s Rusijom. Suština igre je u tome da se sve lokalne političke strukture, i njihovi lideri koji se suprotstavljaju ulasku u NATO, kompromituju i tretiraju kao „maligni ruski uticaj“ koji treba eliminisati. Pri tome su sva sredstva dozvoljena, naravno, pa i nezakonita.
Stara je praksa da se iz velikih bitaka i velikih pobeda u ratu izvlače dobra i loša iskustva i pretvaraju u korisno štivo za dopunsku obuku oficira. Po istom principu, iskustva koja se stiču u specijalnom ratu služe za dopunsku obuku diplomatsko-obaveštajnih kadrova i njihovih agentura. Jer se ta nova iskustva odmah ugrađuju u nove specijalne operacije prema drugim državama, u konkretnom slučaju u planove specijalnih operacija prema Srbiji.
NOBEL ZA ZAEVA Makedonija je izvrstan primer kako se kombinovanjem montiranih afera, spoljnih pritisaka, političkih i diplomatskih smicalica, uz lukavo ignorisanje i zloupotrebu zakona, postiže elegantna pobeda bez baruta i sopstvenih žrtava. Zbog toga se, kao na hodočašću, smenjuju posete srpskih opozicionara Zoranu Zaevu. Zapad u celini ovog albanskog plaćenika diže u nebeske visine jer je uz njihovu pomoć uspeo da uradi sve protiv volje makedonskog naroda – od odluke da albanski jezik bude drugi službeni jezik u Makedoniji, promene imena države u Severnu Makedoniju, pa do ekspresnog ulaska u NATO. Pobedu nad makedonskom većinom Zaev je učvrstio tako što političke protivnike procesuira i proganja. Zapad likuje jer je novi proalbanski severnomakedonski premijer tako potpuno eliminisao ono što bezobrazno zovu „ruski maligni uticaj“. Time je postao pokazna balkanska ličnost „dostojna“ Nobelove nagrade. Nobelova nagrada za mir treba da stvori sliku u očima svetske javnosti da je sve ono što je rađeno u Makedoniji potpuno ispravno, i da se ne može kritikovati. Sem toga, od Zaeva treba da napravi neprikosnoveni balkanski autoritet čiju pozitivnu ulogu priznaju i cene najuglednije svetske institucije. Njegovu ličnost profilišu zapadne obaveštajne službe sa idejom da se na njega ugledaju svi srpski opozicionari i „protestanti“, spremni da, kao i on, pogaze volju većine sopstvenog naroda u interesu NATO-a.
ZAŠTO SKOPLjE? U spisak razloga – zašto baš Skoplje i Makedonija – treba dodati blizinu Srbije i Beograda, ali i srpske pokrajine gde je najlakše isprovocirati potpunu destabilizaciju regiona – do ratnog sukoba. To jeste važno jer se s mnogim „liderima“ izazivanja haosa u Srbiji mora kontaktirati direktno. Što akcije postaju agresivnije, teže su za realizaciju, jer svako nasilje treba medijski eksploatisati. Zato je neophodno da se s nekima od njih za svaku aktivnost sprovodi detaljna priprema, dok profesionalni nosioci hibridnog delovanja ne budu sigurni da su njihovi „puleni“ potpuno shvatili šta i kako treba da rade. Makedonija odavno obezbeđuje sigurne i konspirativne uslove za to, Severna Makedonija još više.
Jedan od razloga je svakako i blizina američke vojne baze Bondstil koja predstavlja bezbedno mesto za posebno osetljivu obuku agenture u potpunoj tajnosti, pa i obuke koja podrazumeva upotrebu oružja i eksplozivnih naprava. Zatim, blizina i neograničene mogućnosti korišćenja aerodroma Petrovac pored Skoplja, što garantuje efikasnu obaveštajnu i svaku drugu logistiku. Ta povoljnost omogućava brze direktne konsultacije profesionalnog obaveštajnog kadra sa centralom zbog čestih promena političkog i diplomatskog ambijenta na Balkanu, te specifičnog i perfidnog tretmana Srbije koju javno treba podržati a tajno podrivati.
Lociranje ovakvog centra u Skoplju pokazuje da SAD i NATO (Severna) Makedonija interesuje samo kao pouzdana platforma za delovanje, a ne kao ambijent u kome će živeti makedonski narod. Centar će sigurno privući brojne špijune država kojima ne odgovara američka agresivna politika, jer ugrožava njihove ekonomske i političke interese na Balkanu. Nisu u pitanju samo Rusija i Kina, nego i Turska, čiji planovi više nisu u skladu s interesima NATO-a. Pored turskih, biće prisutni špijuni još nekih NATO članica čiji su interesi u raskoraku sa onim šta tamo radi alijansa. Tako će Skoplje i Severna Makedonija postati leglo špijuna i prostor u kome se vodi pravi obaveštajni rat, a to nijedna država ne želi na svojoj teritoriji.
MIRNA SAVEST I TIRANSKA PLATFORMA Makedonski narod nam je blizak i prijateljski, dok Makedonija kao samostalna država to nikada nije bila.
Srbiji je o pitanju Makedonije i Makedonaca savest potpuno mirna, što se obratno ne bi moglo reći. Srbi su podržavali Makedoniju i kada to nije trebalo, jer nije postojalo ni „r“ od reciprociteta. Često je Srbija to činila na sopstvenu štetu, jer je tako gurala prst u oko tradicionalnom i proverenom prijatelju, Grčkoj. Makedonija nam je vratila tako što je redovno podržavala baš sve srpske neprijatelje i sve antisrpske zapadne inicijative. Čini se da je tome došao kraj jer je novi „makedonski“ lider potpuno na velikoalbanskim, pa stoga i na antisrpskim pozicijama. Njegovi stavovi prema Srbiji se uopšte ne razlikuju od recimo stavova predsednika Sobranja Talata Džaferija, koji se puškom borio protiv srpskog naroda. Može se očekivati da u narednom periodu tajna uloga Zaeva protiv Srbije bude još veća, ali i da javni potezi Severne Makedonije pod njegovim uticajem budu antisrpski, na liniji „Tiranske platforme“ koja mu je omogućila albansku podršku, pa tako i preuzimanje vlasti u Makedoniji.
BJR Makedonija je sve vreme svog postojanja svesno i dobrovoljno služila kao platforma za raznovrsne napade na Srbiju. Nisu nas direktno vojno ugrozili, ali obaveštajno jesu. Prvi obaveštajni napad dogodio se davnih devedesetih godina, kroz zajedničku obaveštajnu akciju protiv Srbije s hrvatskom i slovenačkom obaveštajnom službom. Uspeli su da šefa famozne „Opere“ Radenka Radojčića, za koga se nikada nije utvrdilo za čiju obaveštajnu službu u stvari radi, tajno prebace iz Srbije u Makedoniju tako što su mu doturili originalna makedonska dokumenta na lažno ime, odakle je specijalnim avionom prebačen u Sloveniju pa u Hrvatsku. Makedonski obaveštajac, pukovnik Atanasovski ostao je u vezi s Radojčićem i nudio mu da radi za Makedonsku obaveštajnu službu (šta drugo nego protiv Srbije). Makedonci su tada pokazali da su zbog sitnog interesa spremni da nanesu veliku štetu Srbiji.
