Naravno, reč je o krajnje krnjem modelu, ali od nečega treba početi, pa to onda može biti i svima razumljiva mantra o tržištu koje nagrađuje dobre i “lupa penale” lošim poslovnim rezultatima.
I dalje zvuči nedorečeno, no, ako joj pridodamo buduću dimenziju, odnosno, prognoze i očekivanja budućih poslovnih rezultata, dobijemo (grubi) alat kojim je, ako ništa drugo, barem moguće retrogradno objasniti rezultate pojedinih deonica, piše Indeks. Pre nego što pomislite (ili počnete da pišete komentar) – svakako da to nije sve. Zapravo, nemoguće je pobrojati faktore koji mogu uticati na kretanje cene deonica, od (ne)raspoloženja investitora, preko politike (monetarne, fiskalne, geopolitike…), pa sve do broja sunčanih dana. Samo je nebo limit.
Efikasno tržište
Srećom, realnost često izgleda predvidivo, u skladu s pojednostavljenom teorijom. Kao primer će poslužiti dve deonice koje nisu odabrane slučajno (jer ovo je tek uvod u priču), ali teza bi, barem u određenoj meri, držala vodu i u slučaju nasumičnog odabira. Prva (deonica) je Zoom Video Communications, perspektivna kompanija s obećavajućim proizvodom, a druga famozni GameStop, koji je ne tako davno predstavljao relikt nekih prošlih vremena, konglomerat dućana za kupovinu igrica, konzola i prateće galanterije na kojima su nekad davno visili klinci, neobuzdano trošeći džeparac dok su optički kabl ili 4G tehnologija čekali masovniju primenu. Sukob dvaju različitih koncepcija, onlajn i oflajn, za GameStop nije zvučao obećavajuće ni mnogo pre užasavajućih prizora iz Vuhana. A pandemija i lokdaun su aktivnosti iz oflajn sveta mahom preselili u onlajn okruženje.
Već krajem prvog kvartala deonice Zoom-a su (u odnosu na početak godine) beležile trocifreni rast cene deonica, dok je GameStop bio u dvocifrenom – minusu. Sasvim na tragu teorije s početka teksta, jer u jeku pandemije Zoom je postao puka nužnost (ili barem neophodan poslovni alat), dok su GameStop dućani ostali zatvoreni. Predviđanje uticaja tih i takvih okolnosti na poslovne rezultate dveju kompanija ne iziskuje obilatu dozu mašte.
Tržište se relativno brzo oporavilo od inicijalnog šoka, a pravi preokret je usledio početkom novembra, nakon što je Fajzer potvrdio visoku delotvornost vakcine protiv koronavirusa. Pod egidom akumulacije profita (“zaradili smo dovoljno i dalje više ne ide”), ulagači napuštaju Zoom i masovno se vraćaju deonicama poput GameStop-a, anticipirajući povratak u staro normalno i snažan privredni oporavak. Ili barem tako nekako glasi uvreženo objašnjenje.
Manje efikasno tržište
Doduše, već sredinom decembra GameStop je u plusu za neverovatnih 200%, ali čak se i to daje objasniti teorijom s početka teksta, odnosno visokim očekivanjima dela ulagača koji slave svežu krv u vlasničkoj strukturi i najavljenu (makar dobrano zakasnelu) tranziciju kompanije iz oflajn u onlajn segment zabave. Zvuči nategnuto, ali hajde, pandemija je iznedrila i mnogo čudnije stvari.
Neupućeni bi posmatrač pomislio da su u GameStop-u pronašli eliksir mladosti, iskopali kamen mudrosti ili barem proizveli univerzalnu vakcinu protiv gripa. Ne, ne, ništa od toga; podaci pokazuju tek posledice masovnog revolta malih ulagača u gerilskom ratu protiv mrskih hedž fondova. Ovi prvi, koje na Vol stritu niko dotad nije shvatao ozbiljno, izvojevali su krucijalnu pobedu, bacivši na koljena Melvin Capital Management koji se kladio na pad cena deonica GameStop-a (short selling). Tada se činilo da će zabavna epizoda brzo skliznuti u zaborav, ali mali igrači, organizovani oko Reddit foruma WallStreetBets, još se ne daju.
Epizoda s kraja januara obiluje gomilom sočnih detalja čije bi prepričavanje odnelo previše prostora, no, mnogo važnija je činjenica da su mali ulagači, nateravši hedž fondove na povlačenje, ozbiljno uzdrmali model s početka priče, ali i hipotezu efikasnog tržišta (Efficient Market Hypothesis), još jedan ambiciozni pokušaj ekonomista da teorijom objasne zbivanja u praksi. Model je ionako daleko od idealnog (zato se i pojavljuje u nekoliko varijanti), ali u slučaju GameStop-a, čini se, postaje – beskoristan. Naime, EMH kaže da su sve relevantne informacije već ukalkulisane u cene deonica (zbog toga je na duži rok nemoguće pobediti tržište), no, realnost je znatno drukčija.
Kako inače objasniti činjenicu da je cena deonica GameStop-a u svega nekoliko sati (28. januara) prešla put od 112 do 483 dolara? Na krilima kakvih očekivanja? Ili ako već tu aberaciju okarakterišemo kao plod tržišne manipulacije orkestrirane putem Reddit-a, kako onda objasniti nedostatak bilo kakvih (značajnijih) vesti koje bi barem donekle opravdale dramatične oscilacije deonica GameStop-a? U odnosu na početak godine, deonice su u plusu od oko 1000% (hiljadu!), a ništa se fundamentalno nije promenilo – i dalje je reč o kompaniji opterećenoj oflajn segmentom poslovanja kojoj je trebalo pola godine da zameni dosadašnjeg predsednika Uprave i dovede perspektivne kadrove iz Amazona, što je tek prvi korak u tranziciji poslovanja.
Era mim deonica
Svetlosnim godinama udaljen od perspektivne budućnosti o kakvoj mašta poveći broj deoničara, GameStop je postao sinonim za “mim deonice”, šaroliku skupinu kojoj su inat, bes i uvrnut smisao za humor malih ulagača pogonsko gorivo, a klasični indikatori fundamentalne analize tek nebitna distrakcija. U slučaju mim deonica, kupci dovode stvari do apsurda, ostavljajući pritom utisak da se odlično zabavljaju. I usput postavljaju novu paradigmu ulaganja. Hipoteza efikasnog tržišta, čini se, i dalje vredi za sva ostala izdanja, ali ne i za mim deonice. Jer taman kad pomislite da ne može luđe, dogodi se upravo to – nešto još luđe, još čudnije i još neverovatnije.
Ako ste se u nekom trenutku zapitali kakve koristi od cele te gungule ima GameStop, odgovor je jednostavan – nikakve. GameStop je propustio da kapitalizuje spektakularan uzlet mim klana, sistemski ignorišući dešavanja na tržištu. Ali zato AMC Entertainment – nije. Reč je o najvećem američkom bioskopskom operateru i još jednom oflajn poslovnom modelu (zastarelom uz tolike striming opcije) koji se na početku pandemije našao u gotovo bezizlaznoj situaciji. I odlično snašao, obilato koristeći veću potražnju za mim deonicama, za koje očigledno vrede drugačija pravila.
U normalnim okolnostima, emitovanje novih deonica umanjuje vlasničke udele postojećih deoničara i po pravilu ima za posledicu pad cene. Ali ne i u ovom slučaju, jer je paralelno s plasmanom novih deonica i njihova cena – rasla. Kompanija je samo u proteklih 12 meseci plasirala čak 80% ukupnog broja deonica, svaki put po sve višoj ceni (samo u ovoj godini prikupljeno je 1,6 milijardi dolara svežeg kapitala), uz propisno definisan rizik za ulagače: “Kupci naših deonica moraju biti spremni na značajan ili potpuni gubitak svoje investicije. Faktori rizika uključuju i raspoloženje malih ulagača, koje se svakodnevno manifestuje na društvenim mrežama i nema temelja u poslovnim rezultatima…”, navodi se u Prospektu koji mora odobriti Komisija za vrednosne papire i koji ilustruje svu apsurdnost situacije.
Početkom januara 2021. godine temeljni kapital kompanije bio je raspoređen na 225 miliona deonica; već početkom marta, ukupan broj deonica bio je dvostruko veći. To u praksi znači da je paket od milion deonica na početku godine podrazumevao vlasnički udeo od 0,45%, dok je za samo dva meseca taj udeo postao upola manji. Uprkos tome, cena deonica se u posmatranom razdoblju doslovno – učetverostručila.
Drive to survive se tako pretvorio u zabavnu ili bizarnu priču u kojoj su mali ulagači neumorno gutali nove količine deonica, ne mareći previše za konvencije. Već tokom januara i februara dnevni obim trgovine neretko je premašivao ukupan broj deonica, ili u prevodu – kao da je baš svaka deonica u opticaju promenila vlasnika. Isto to imali smo prilike da vidimo i u junu, uprkos dramatičnom povećanju broja deonica.
Može li luđe od toga? Može, može. Početkom juna Muldrick Capital Management je preuzeo novih 8,5 miliona deonica po ceni od 27,12 dolara (nakon što im se cena u prethodnih nedelju dana udvostručila). I u normalnim bi okolnostima ulazak novog investitora zvučao ohrabrujuće, no Muldrick je neto kupljeni paket već idući dan prodao uz urnebesno smešno obrazloženje kako su deonice – precenjene. Tako bezobrazan potez predstavlja pravi presedan na Vol stritu. Reakcija ulagača? Svi su se smejali, a cena je do kraja dana dogurala do 32 dolara. Dan kasnije, nakon što je AMC najavio plasman novih 11,5 miliona deonica, cena je narasla na 62 dolara.
AMC to the moon
Uprava je potom odlučila sve staviti na Reddit kartu, najavljujući “revolucionarnu” AMC Investor Connect inicijativu za svoje “strastvene i entuzijastične deoničare” kojom njih više od tri miliona registracijom na veb-stranicama kompanije stiče pravo na posebne ponude i… besplatne kokice!? Kako to uopšte komentarisati? Život piše drame? Komedije? Revolucionarna inicijativa (khm!) dolazi u paketu sa živopisnim preobraženjem prvog čoveka kompanije: Adam Aron se identifikuje sa svojim gorilama (tako sebe nazivaju mali deoničari), aktivno koristi Jutjub (kao rasna gorila, neobavezno, bez pantalona), s prezirom komentariše aktivnost mrskih short seller-a, na Tviteru je dan i noć, te najavljuje ofanzivnu poslovnu strategiju koja uključuje nove akvizicije. Ili u žargonu Vol strita, poput kakvog očajnika žestoko udara po ritejl bidu.
Ostaje samo jedan problemčić: praktično je ostao bez manevarskog prostora za plasman novih deonica. Naime, statut kompanije predviđa limit od otprilike 524 miliona deonica, što znači da može plasirati još najviše desetak miliona novih deonica. Promenu limita može autorizovati samo skupština deoničara, a budući da se svi tako dobro zabavljaju, ni taj scenario ne treba isključiti. Rezultat nije izostao.
I pritom je manje bitna činjenica da je AMC rastom cene deonica nadmašio čak i GameStop; u ovoj se priči u prvom redu broji razlika u tržišnoj kapitalizaciji. Na početku godine, GameStop je vredeo gotovo trostruko više; nepunih šest meseci kasnije, tržišna kapitalizacija GameStop-a se kreće oko 17 milijardi dolara (uz dramatične oscilacije cene, ta se brojka menja iz sata u sat!), dok AMC vredi oko 25 milijardi dolara. Pouka? Ako ti investitori žele dati kapital – uzmi ga.
A onda opet, ogromna većina analitičara i dalje misli da se time samo odlaže neminovno, jer je silazan trend u kontekstu poslovnih rezultata AMC beležio već godinama pre pandemije. Većini mim deonica zajednička je upravo klimava poslovna pozicija koja se neretko svodi na borbu za puko preživljavanje. Takve kompanije, iz razloga koje ne treba dodatno pojašnjavati, karakteriše visoka koncentracija short seller-a (koji se klade na pad cena deonica), što onda, poput crvene krpe, privlači pažnju ekipe s Reddit-a.
U toj činjenici ujedno leži i ključan faktor koji onemogućuje primenu hipoteze efikasnog tržišta: najčešće se označava kao “trošak arbitraže”, a u slučaju mim deonica se prvi put manifestovao u januaru. Fundamentalno precenjene deonice se inače vrlo brzo nađu na udaru short seller-a koji pokušavaju isprovocirati korekciju cene, ali, nakon januarskog fijaska, malo ko se usuđuje suprotstaviti malim ulagačima. Rizik je jednostavno prevelik da bi opravdao potencijalni trošak.
Kult ličnosti
Nostalgija, bes, želja za zabavom u uslovima pandemije, gorak ukus nepravde i/ili manjak (finansijske) perspektive – etrom plutaju različite teze o sociološkim aspektima bunta koje tek treba dokazati (ili opovrgnuti). Možda najtragičnija od svega je komponenta kulta ličnosti i identifikovanje s čelnim ljudima tih kompanija koji će u svemu ovome dobro zaraditi. Uz zaključak kako je mnogo važnije (od poslovnih rezultata) podilaziti publici.
Džordžu Šermanu (sad već bivšem predsedniku Uprave GameStop-a) je, ni krivom ni dužnom, u krilo palo nekoliko stotina miliona dolara, no Rajanu Koenu, koji je na neki način inspirisao januarski revolt (preuzimanjem povećeg paketa deonica), smeši se još izdašnija nagrada.
Lojalna baza fanova, okupljena oko kulta ličnosti, bio to Koen, Adam Aron ili Čamat Palihapitija (Clover Health se opet probudio), da nabrojimo samo neke (mnogi bi tu utrpali i Ilona Maska), spremno naplaćuje verbalne ispade i kontroverze. Ne i poslovne rezultate. Možda su i u pravu, no, svi ostali se klade da je reč tek o ispraznoj retorici. Reddit ekipa zasad ne želi ni da čuje o tome; oni su te lidere podigli na pijedestal i pretvorili u heroje. Ti isti mali ulagači, naravno, ne mogu doveka reciklirati kapital, odbijajući napade short seller-a, ali su se pokazali dosta žilavijima no što je iko očekivao. I bogme je (bilo) zabavno.
