Šišmiši su domaćini virusa za koji nikad niste čuli, a smrtnost je i do 75 odsto - BIGportal.ba
Hrana i zdravlje

Šišmiši su domaćini virusa za koji nikad niste čuli, a smrtnost je i do 75 odsto

Bio je 3. januar 2020. godine i Supaporn Wacharapluesadee je čekala dostavu. Pronela se vest da u Vuhanu u Kini ljude pogađa neka respiratorna bolest, a kako se približavala lunarna nova godina, mnogi kineski turisti dolazili su da je proslave u susedni Tajland. Tajlandska vlada počela je po aerodromima oprezno da proverava putnike koji dolaze iz Vuhana, a nekoliko laboratorija je, među njima i Wacharapluesadeein, odabrano za obradu uzoraka i detektovanje problema, piše BBC.

Wacharapluesadee je specijalizovana za lov na viruse. Ona vodi Naučni centar tajlandskog Crvenog krsta za infektivne bolesti u Bangkoku. U poslednjih 10 godina učestvovala je u Predictu, globalnom programu za otkrivanje i zaustavljanje bolesti koje mogu da se šire sa životinja na ljude. Zajedno sa saradnicima prikupila je uzorke mnogih vrsta, ali njihov glavni fokus je bio na šišmišima, za koje se zna da nose mnoge koronaviruse. Uspeli su da otkriju bolest u samo nekoliko dana, otkrivši prvi slučaj kovida 19 izvan Kine. Otkrili su da novi virus ne samo da ne potiče od ljudi, nego je usko povezan s koronavirusima koje su pronašli kod šišmiša. Zahvaljujući pravovremenim informacijama, vlada je mogla brzo da reauje, odrediti karantin za pacijente i savetuje građane. Uprkos tome što ima gotovo 70 miliona stanovnika, Tajland je do 3. januara 2021. godine zabeležio 8.955 zaraženih i 65 smrtnih slučajeva.

Dok se svet nosi s problemom kovida 19, Wacharapluesadee se već bavi sledećom pandemijom. Najveći broj zaraznih bolesti pojavljuje se u Aziji. Tropske regije imaju bogatu lepezu bioraznolikosti, što znači da su stanište mnoštva patogena, što povećava šanse za pojavu novog virusa. Rastuća ljudska populacija i sve veći kontakt između ljudi i divljih životinja u tim regijama takođe povećava faktor rizika. Tokom uzorkovanja hiljadu šišmiša, Wacharapluesadee i njeni saradnici otkrili su mnoge nove viruse. Uglavnom su pronalazili koronaviruse, ali i druge smrtonosne bolesti koje se mogu preneti na ljude.

Virus nipah

Tu spada virus nipah. Voćni šišmiši su njihov prirodni domaćin.

“Radi se o velikoj pretnji jer za njega nema leka, a smrtnost je visoka”, kaže Wacharapluesadee. Stopa smrtnosti virusa nipah je od 40 do 75odsto, zavisno od mesta izbijanja epidemije.

Tajlandska naučnica nije usamljena u svojoj zabrinutosti. Svake godine Svetska zdravstveno organizacija (WHO) ažurira veliki popis patogena koji bi mogli izazvati javnozdravstvenu hitnu situaciju i prema tome odlučuje o prioritetima u finansiranju istraživanja i razvoja. WHO je usredsređen na patogene koji predstavljaju najveći rizik po ljudsko zdravlje, one koji imaju epidemijski potencijal i one protiv kojih nema vakcina.

Virus nipah je među prvih 10. A s obzirom na broj epidemija koje se već događaju u Aziji, verovatno tu nije kraj. Postoji više razloga zbog kojih je nipah tako zlokoban. Dugo razdoblje inkubacije (u jednom slučaju navodno i do 45 dana) znači da zaraženi domaćin može širiti virus nesvestan svoje bolesti. Virus može zaraziti brojne životinjske vrste, što može poboljšati njegovo širenje. A zaraza je moguća direktnim kontaktom ili konzumacijom kontaminirane hrane.

Nositelj virusa nipah može da oseća respiratorne simptome, kašalj, bol u grlu, bolove i umor te encefalitis, odnosno upalu mozga koja može prouzrokovati smrt. Može se reći da je to bolest čije širenje WHO svakako želi da spreči.

Voćni šišmiši

Na drveću tiho visi na hiljade voćnih šišmiša, koji vrše nuždu i mokre na sve što se kreće ispod njih. Kad se pomnije pogleda, nadstrešnice štandova na pijacama u Gradu Batambangu prekrivene su izmetom šišmiša.

“Ljudi i psi lutalice svakodnevno se kreću ispod štandova izloženih mokraći šišmiša”, kaže Veasna Duong, vođa odseka virusologije u naučno-istraživačkoj laboratoriji Instituta Pasteur u Pnom Penu, kolega i saradnik Supaporn Wacharapluesadee.

Tržnica Batambang jedna je od mnogih lokacija u Kambodži na kojima je Duong ustanovio da voćni šišmiši i druge životinje svakodnevno dolaze u kontakt s ljudima. Bilo koju priliku da se voćni šišmiši i ljudi nađu u bliskom kontaktu njegov istraživački tim smatra odnosom visokog rizika, što znači da je prenos virusa vrlo moguć.

“Ovakva izloženost može virusu omogućiti mutaciju, što može da prouzrokuje pandemiju”, kaže Duong.

U 11 epidemija nipaha u Bangladešu od 2001. do 2011. godine, otkriveno je 196 zaraženih osoba, od kojih je 150 umrlo.

Voćni šišmiši obično žive u gustim šumskim područjima s mnogo voćaka s kojima mogu da se hrane. Kad se njihova staništa unište ili oštete, pronalaze nova rešenja, poput krovova kuća i pukotina u tornjevima Angkor Wata.

Za sada znamo da šišmiši kriju brojne gadne bolesti – nipah, kovid 19, ebolu i SARS.

Nipah se čuva u samo nekoliko laboratorija u svetu

Budući da je nipah opasan, vlade širom sveta smatraju da ima bioteroristički potencijal, pa je samo nekoliko laboratorija na svetu ovlašćeno za uzgajanje i čuvanje.

“Dugotrajni nadzor pomaže nam da obavestimo vlasti kako bi donele preventivne mere i sprečile neotkriveni prenos virusa koji može izazvati veću epidemiju”, kaže Duong. A bez stalnog usavršavanja, naučnici možda neće moći brzo da identifikuju nove viruse, kao što je Wacharapluesadee učinila s kovidomb19 na Tajlandu. Ova informacija potrebna je da bi se započeo rad na vakcini.

BBC je u junu 2020. godine pitao Wacharapluesadee da li je ponosna na izvanredno postignuće svog naučnog tima.

“Ponosna? Naravno da sam ponosna. Ali projekat Predict bio je samo vežba o tome kako dijagnostikovati nove viruse kod divljih životinja. Kad smo otkrili genom patogena koronavirusa, nije to bilo posebno iznenađenje. To nam je pružilo dosta iskustva i osnažilo naše sposobnosti”, rekla je Wacharapluesadee.

U septembru 2020. godine BBC je pitao Wacharapluesadee smatra li da može da zaustavi sledeću pandemiju. Sedela je u svojoj kancelariji u belom laboratorijskom uglu, obrađujući stotine hiljada uzoraka kovida 19, što je daleko više od kapaciteta njene laboratorije u normalnoj godini.

“Uprkos svemu, pokušaću”, zaključila je Wacharapluesadee s osmehom.

Danas objavljeno

Griz je magija za dijabetičare, a kivi za djecu koja često kašlju

Zeljka

Brz doručak ili večera: Danas pripremamo neprevaziđene kiflice

Zeljka

Nova mutacija KORONA virusa iz BRAZILA: Zaobilazi imunitet i onih koji su ga preležali

Zeljka

Ostavite komentar