Pojedini nutricionisti tvrde da je konzumiranje sirove hrane put ka boljem zdravlju, ali i određena kuvana hrana takođe ima dobre nutritivne prednosti.
Ishrana bazirana na sirovoj hrani
Iako postoje različiti nivoi ishrane sirovom hranom, svi oni uglavnom uključuju negrijanu, nekuvanu i neprerađenu hranu. Generalno, dijeta sa sirovom hranom sastoji se od najmanje 70 odsto sirove hrane. Dijeta pored sirovog voća i povrća često uključuje i fermentisanu hranu, proklijala zrna, orašaste plodove i sjemenje.
Mnogi stručnjaci kao sirovu hranu preporučuju prije svega vegetarijansku ili vegansku ishranu, jer vrlo mali broj ljudi konzumira sirove mliječne proizvode, ribu, pa čak i sirovo meso.
Pojedini ljekari tvrde da je sirova hrana hranljivija od kuvane, jer se enzimi, zajedno s nekim hranljivim sastojcima, uništavaju u procesu kuvanja. Neki vjeruju da je kuvana hrana zapravo toksična.
Iako je očigledna korist od jedenja sirovog voća i povrća, postoje i potencijalni problemi ako se hranite samo sirovom hranom.
Strogu dijetu sa sirovom hranom je vrlo teško poštovati, a broj ljudi koji se dugoročno drži ovakvog načina ishrane je vrlo mali.
Neka hrana sadrži opasne bakterije i mikroorganizme koji se eliminišu samo kuvanjem. Ako jedete potpuno sirovu ishranu koja uključuje ribu i meso, postoji rizik od razvoja bolesti koje se prenose hranom.
Kuvanje uništava enzime u hrani
Kada jedemo, probavni enzimi u našem tijelu pomažu da se hrana razloži na jedinjenja koja se mogu apsorbovati. Hrana takođe sadrži enzime koji pomažu u varenju.
Enzimi su osjetljivi na toplotu i lako se deaktiviraju kada su izloženi visokim temperaturama. U stvari, skoro svi enzimi se deaktiviraju na temperaturama od preko 47 stepeni Celzijusa, što je jedan od primarnih argumenata u korist ishrane sirovom hranom.
Pristalice prehrane sirovom hranom tvrde da kuvana hrana izaziva stres u tijelu i može dovesti do nedostatka enzima. Međutim, ne postoje naučne studije koje bi podržale ovu tvrdnju.
Neki naučnici tvrde da je glavna svrha prehrambenih enzima da pospješuju rast biljke – a ne da pomažu ljudima da ih svare.
Ljudsko tijelo proizvodi enzime neophodne za varenje hrane, tijelo apsorbuje i ponovo luči neke enzime, pa je malo vjerovatno da će varenje hrane dovesti do nedostatka enzima.
Kuvana hrana se lakše zvaće
Samo žvakanje, mljevenje hrane zubima, usitnjava vranu, a to je važan korak u procesu varenja. Nepravilno žvakanje hrane u organizmu stvara gasove i nadutost.
Za žvakanje sirove hrane potrebno je mnogo više, nego kada žvaćemo termički obrađenu hranu.
Kuvanje ubija štetne organizme i bakterije
Određenu hranu je bolje jesti kuvanu, jer njene sirove verzije mogu da sadrže bakterije, koje kuvanje ubija. Voće i povrće možemo jesti sirovo, ali treba voditi računa, da li su zagađeni ili nisu.
Špinat, zelenu salatu i paradajz često zagade bakterije, dok sirovo meso, riba, jaja i mliječni proizvodi sadrže bakterije koje mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme.
Prednosti i mane
Važno je napomenuti da i kuvano i sirovo voće i povrće imaju zdravstvene prednosti za sve, uključujući i one koji pate od hroničnih bolesti.
Namirnice koje je zdravije jesti sirove su: brokula, kupus, bijeli i crni luk.
Hrana koju je zdravije jesti kuvanu su: špinat, krompir, meso, mahunarke, riba i živinsko meso.
