Ujgurski autonomni region za Peking je poprište intenzivne modernizacije, privrednog, infrastrukturnog i društvenog razvoja, a za Zapad je još jedan „kec u rukavu“
Tokom prvih devet meseci ove godine Ujgurski autonomni region na severozapadu Kine posetilo je neverovatnih 180 miliona turista, 40,9 odsto više nego u istom periodu lane. Prihod od turizma u ovom delu Kine u istom periodu iznosio je 42,62 milijarde dolara (304,64 milijarde juana). Ovi statistički podaci važni su iz najmanje dva razloga. Prvi razlog je nesporna impresivnost broja turista, stope rasta tamošnje turističke industrije i sledstveno tome ogromnih prihoda koje ova počinje da donosi. Drugi razlog je politički. Pre pet, deset ili petnaest godina, masovne turističke posete Sinđangu nisu bile moguće zbog terorističkih akcija tamošnjih ujgurskih ekstremista. Zahvaljujući merama deradikalizacije, koje je sproveo Peking, u Sinđangu više od tri godine vlada mir. Nije zabeležen nijedan etnički ili verski motivisan teroristički incident.
Politika odlučnog suzbijanja terorizma otvorila je vrata ubrzanom razvoju ovog kineskog regiona. Od 1978. do 2018. godine bruto domaći proizvod Sinđanga uvećan je sa 3,9 milijardi na 1,22 biliona juana.
„LJUDSKA PRAVA“ KAO DŽOKER IZ RUKAVA Kineskim takmacima na Zapadu, međutim, ne odgovara stabilan i prosperitetan već nestabilan Sinđang. Ratoborni geostratezi na Zapadu Sinđang, Hongkong, Tibet i Tajvan vide kao karte na koje žele da odigraju. Zato su proteklih nedelja, baš kao u slučaju Hongkonga, gde su neredi počeli još u proleće, iz rukava izvukli svog starog izlizanog džokera – pitanje „ljudskih prava“.
Kako, za razliku od Hongkonga, u Sinđangu ipak nije moguće tako lako finansirati i organizovati proteste, u američkim i drugim zapadnim medijima poslednjih nedelja proključali su nama dobro poznati izrazi: genocid, koncentracioni logori, masovna silovanja žena, razaranje spomenika, eksploatacija ujgurske populacije…
Iako su naši mediji ostali imuni na ovu široku propagandnu akciju, oni koji su čitali izveštaje na internetu nisu mogli da se ne sete doslovce istovetnih priča u zapadnim medijima o nama i našoj državi i narodu, od pre tridesetak godina. Antikinesku propagandu u vezi sa Sinđangom, započetu letos konferencijom u Ujedinjenim nacijama čiji su domaćin bile SAD, pratila je, nama takođe dobro poznata, politička akcija. Odgovarajući na medijske priloge o masovnim silovanjima žena, tvrdnje da je navodno utamničeno više od milion muslimana, što je na Tviteru doslovno objavio američki državni sekretar Majk Pompeo, i genocidu koji se neprekidno pominje u zapadnim medijima, list „Čajna dejli“ je u uredničkom komentaru od 10. oktobra ove godine poručio: Pompeo bi trebalo da vidi Sinđang iz prve ruke!
Šta bi, prema Pekingu, Majk Pompeo mogao da vidi u Sinđangu? Jula ove godine Sinđang je posetilo pedesetak delegacija iz mnogih zemalja. Među njima su bili predstavnici Rusije, koja takođe ima znatnu muslimansku manjinu, Pakistana, Saudijske Arabije, Alžira, Kube, brojnih latinoameričkih i drugih država, od kojih su 28 članice Organizacije za islamsku saradnju. Nakon posete Sinđangu članovi ovih delegacija, upravo predstavnici zemalja u kojima živi više od dve milijarde ljudi, napisali su zajedničko pismo UN. U pismu su, bez izuzetka, podržali kineske antiterorističke mere.
UJGURSKI AUTONOMNI REGION
Sinđang je jedan od pet kineskih autonomnih regiona. Nalazi se na severozapadu zemlje i prostire se na površini od 1.646.800 kvadratnih kilometara, što je približno šestina ukupne kineske teritorije.
Relativnu većinu u Sinđangu od oko 45 odsto čine Ujguri, turkofoni narod muslimanske vere. Slede Hani (etnički Kinezi) kojih je nešto preko četrdeset odsto. Ostale etničke grupe u Sinđangu čine Kazaci (nešto više od šest odsto), narodnost Huej oko četiri i po odsto i ostali.
U drevnim vremenima Tarimski basen i područje Džungarije naseljavali su indoevropski Toharci, Sogdijanci i iranski Skiti. Njih su u devetom i desetom veku potisla turska plemena Ujgura, namećući islam stanovništvu Sinđanga. Političke, trgovinske i državno-pravne veze „zapadnih krajeva“ sa centralnom Kinom održavane su od ranog srednjeg veka.
Ono što su predstavnici ovih zemalja videli u Sinđangu drastično se, sudeći prema njihovim svedočenjima, razlikuje od zapadnog narativa koji događaje i stanje na severozapadu Kine opisuje iz medijskih centara u Vašingtonu, Njujorku, Londonu i drugim gradovima. Sinđang je tokom istorije bio najvažnija veza Kine sa centralnom Azijom, Rusijom, Persijom, arapskim svetom i Evropom. Oko osamdeset odsto kineske trgovine u prošlosti odvijalo se kroz Sinđang.
Pokretanjem inicijative za uspostavljanje ekonomskog pojasa duž puteva svile „Pojas i put“, Sinđang je ponovo postao važan tranzitni koridor. U okviru ove globalne kineske inicijative, koju je predsednik Si Đinping obnarodovao 2013. godine, kineska vlada je u Sinđang uložila više od sedamdeset milijardi dolara samo u razvoj infrastrukture. U održivi razvoj, obavezno obrazovanje stanovništva i projekte smanjenja siromaštva uloženo je još 280 milijardi dolara (oko dva biliona juana). Prosečna stopa rasta u Sinđangu održana je na oko šest i po odsto, uprkos pritiscima koje Peking trpi u trgovinskom sukobu sa Vašingtonom.
Pri svemu ovome, vredi podsetiti da član 132 kineskog ustava garantuje finansijsku i tehničku podršku svim manjinama, uključujući i ujgursku, te da su sve vreme porodice pripadnika etničkih manjina imale pravo da imaju više dece. U školama i javnim ustanovama posebne kvote su rezervisane za pripadnike etničkih manjina. Pustinjski pejzaž Tarimskog basena i nekada siromašni kraj zemlje danas preseca pruga za vozove velikih brzina. U gradovima su podignute moderne zgrade, a moderan život zalazi i do najzabitijih sela.
PEKING NASTAVLJA DA ULAŽE U SINĐANG Samo ove godine kineska centralna vlada je u elektroenergetski razvoj ovog regiona uložila 370 miliona dolara. Po Sinđangu vetrogeneratori niču kao pečurke posle kiše. Ovom iznosu treba dodati i povećana ulaganja lokalnih elektroenergetskih preduzeća. U isto vreme lokalna vlada Sinđanga uložila je nešto više od 480 miliona dolara u vodovodnu mrežu koja će svežom vodom snabdeti više od 266.000 siromašnih stanovnika. Izgrađeno je, pri tome, oko 2.500 kilometara novih seoskih puteva.
Trinaestim petogodišnjim planom NR Kine koji traje do 2020. godine predviđen je poseban program razvoja Sinđanga. U okviru inicijative „Pojas i put“ obezbeđena su znatna sredstva, u saradnji sa Azijskom razvojnom bankom, centralnom kineskom vladom i lokalnom vladom Sinđanga, a koja treba da doprinesu unapređenju međunarodne saradnje Sinđanga s Mongolijom, Kazahstanom i drugim centralnoazijskim zemljama. Biće povećani trgovinski kapaciteti i pružena još veća podrška malim i srednjim preduzećima, naročito u pograničnim ekonomskim zonama. Unapređen je sektor transporta i logistike. Poboljšane su mogućnosti za unapređenje kulture i suživota.
Insistiranje SAD na etničkim podelama i navodnoj ugroženosti Ujgura u Sinđangu vodi ka destabilizaciji Kine, a ne ka dobrobiti ujgurskog naroda. Terorizam i aktivnosti kriminalnih grupa u Sinđangu ne mogu biti poistovećivani sa životom i tradicijama ujgurskog naroda. Medijska hajka na Kinu u slučaju Sinđanga, baš kao finansiranje i organizovanje nemira u Hongkongu, predstavlja američki taktički manevar u trgovinskom ratu u kojem Beloj kući ne cvetaju ruže. Posle petnaest meseci američki trgovinski udari na Kinu, u cilju njenog dugoročnog uterivanja u zamku srednjeg nivoa razvijenosti, nisu dali željene rezultate. Šteta nije naneta samo dvema najvećim ekonomijama sveta već, sledstveno, svetskoj privredi u celini.
Oko devedeset odsto nacija u svetu prolazi kroz fazu sinhronizovanog usporenja svojih ekonomija. Prema procenama Međunarodnog monetarnog fonda, trgovinski sukob Bele kuće s Pekingom svet će dogodine koštati oko 700 milijardi dolara. Mnogi eksperti veruju da se svet nalazi pred novom recesijom. Takav globalni efekat trgovinskog rata na Peking SAD danas maskiraju informacijama o masovnim silovanjima, koncentracionim logorima, genocidu i uništavanjem kulturnog nasleđa u Sinđangu. Prethodno su, u aprilu, SAD potpomogle organizovanje nereda u Hongkongu koji još traju.
Mi u Srbiji smo ovu vrstu akcije, kao i argumentacije zasnovane na dvostrukim standardima, osetili na svojoj koži. Na osnovu vlastitog iskustva stekli smo mogućnost da kolektivno razumemo širi, globalni kontekst medijske hajke usmerene protiv Pekinga. Naša mogućnost da razumemo širi kontekst medijske hajke i ne svodimo sve informacije do kojih dođemo na crno-beli, grubo rečeno hladnoratovski politički spektar, deo je zajedničkog iskustva koje delimo s Kinom i drugim zemljama, suočenim sa izazovima terorizma i njegovim posledicama. To ljudsko razumevanje je sasvim dovoljno.
