Ljubomir Nenadović rođen je u Brankovini kod Valjeva u jednoj od najuglednijih i najznamenitijih porodica u Srbiji, koja je zadužila domovinu kroz generacije i pokolenja.
Sin je čuvenog vojvode iz Prvog srpskog ustanka, prvog Karađorđevog diplomate i pisca “Memoara” Prote Mateje Nenadovića, a unuk kneza Alekse, kojeg su dahije pogubile u seči srpskih knezova početkom 1804. godine.
Njegovo pero bilo je britko, ali nadasve puno vedrine, dosetljivosti i humora, sa glavnim ciljem da zabavi i pouči dušu čitaoca. Stvaralaštvo Ljubomira Nenadovića obojeno je jednostavnošću, pitkošću i srdačnošću.
Intelektualni div
Znameniti Srbin sebe je prevashodno smatrao pesnikom, ali se lako kretao kroz različite žanrove. Pisao je poučne priče za narod, basne, satirične i humorističke poeme, stihovane pripovetke, besede, putopise, a često je radio i kao prevodilac.
Danas ga znamo kao jednog od najčitanijih pisaca srpskog romantizma i čoveka koji je umnogome uticao na razvoj masovne čitalačke publike. Nenadović je najviše uživao u ulozi pesnika – on je izjednačavao život sa stvaranjem poezije.
Ljubu Nenadovića krasilo je evropsko obrazovanje i kosmopolitski duh, pripadao je prvom naraštaju mladih Srba koji su se školovali u inostranstvu, govorio je nekoliko svetskih jezika i bio intelektualni div svog vremena.
Putopisi i Šumadinka
Za života, Ljubomir Nenadović zadužio je srpski narod ne samo bogatim književnim stvaralaštvom, već i društvenim uticajem i boravkom na visokim funkcijama.
On je predavao na Liceju u Beogradu, potom je službovao u ministarstvu prosvete i unutrašnjih dela, a na kraju se oprobao i kao diplomata – postavljen je za sekretara Srpskog poslanstva u Carigradu.
Deset godina je bio i načelnik Ministarstva prosvete, nakon čega je zatražio penziju i povukao se u rodnu Brankovinu. Takođe, vredi napomenuti da ga je knez Milan Obrenović, koji će kasnije postati i kralj, imenovao za redovnog člana Srpske kraljevske akademije.
Zanimljivo je, međutim, da je najveći trag u istoriji srpske književnosti ostavio kroz svoje putopise, pet knjiga pisanih u obliku pisama. To su: “Pisma iz Švajcarske”, “Prva pisma iz Nemačke”, “Pisma iz Iitalije”, “Druga pisma iz Nemačke” i “Pisma o Crnogorcima”.
Nenadović je pokrenuo i časopis “Šumadinka”, koji je sa povremenim prekidima izlazio sedam godina. Međutim, kako se stalno podsmevao cenzuri, često i kritikujući vlast, list je zabranjen sa obrazloženjem da “prkosi praviteljstvu našem”.
Dositejev naslednik
Ono što je za srpsku književnost, prosvetu i kulturu Ljubomir Nenadović učinio nemerljivo je. On je “naslednik” Dositeja Obradovića čiju je tradiciju nastavio i osigurao joj mesto u budućnosti.
Danas, Čika Ljubina ulica se ugnezdila između trga na kome je spomenik Knezu Mihailu i Ulice kneza Mihaila, što je pomalo simbolično – na ovaj način dva velika prijatelja ostala su povezana i nakon smrti.
Naime, knez Mihailo i Ljuba Nenadović gajili su blizak odnos i važili su za dobre prijatelje. Nakon ubistva kneza, književnik je dugo patio, posebno jer je u atentatu učestvovao jedan od njegove braće.
Nikada ostvarena ljubav
Čuvena pesnikinja Milica Stojadinović bila je očarana Ljubomirom Nenadovićem, koji je do kraja života ostao njena jedina ljubav, nažalost neostvarena.
Ipak, naklonost je bila obostrana – i Ljuba je cenio Milicu i iskreno se divio Milici, veličao ju je u svojim stihovima, slavio njene “lepe pesme” i “čustva prava”.
Upoznali su se u Beogradu 1851. godine, što je svakako bio trenutak koji je odredio dalji Miličin ljubavni život. Od tog trenutka ona je lebdela između romantičnih emocija i prijateljstva, ipak, nikada se nije usudila da dozvoli da njene čežnje isplivaju na svetlost dana.
Ljuba je bio najprisutniji čovek u njenom životu, i kako je smatrala, najbolji srpski pesnik. Pesme koje je želela da objavi uvek bi prvo slala njemu na čitanje. Na njenom stolu uvek su mogle da se vide Nenadovićeva “Šumadinka” ili “Putnička pisma” kao i njegova fotografija u crnom plaštu, piše Istorijski zabavnik.
Čak je i Vuk Karadžić “provodadžisao” da se Milica uda za Nenadovića, a nju je, kako je zapisala, posle toga bilo stid da se prema pesniku “ponaša sestrinski”.
Ipak, njena ljubav je zanavek ostala platonska. Milica se nikada nije udala, a isti slučaj bio je i sa Čika Ljubom – ostao je neženja.
