Bila je udata za čuvenog tenisera Radmila Armenulića, a njihov brak je uvek bio zanimljiv medijima.
Mnogi su Silvani Armenulić zamerali što je svoj privatni život iznosila “na tapet dana”, što se sa svojim suparnicama i obožavateljkama svog muža svađala preko novina.
– Tri godine sam se skrivala i patila, ali drugi su počeli da čačkaju po mom životu – govorila je Silvana za “TV Novosti” – Ništa ja nisam pričala, ja sam se samo branila i borila protiv takvog života. LJudi su čitali i pisali onako kako su to i shvatali. Ništa tu ne mogu da izmenim. Pokušaću da svoj dalji život bude samo moj…Ali, teško!
LJubavni slučaj ili tragedija službenice PTT
Početkom leta 1971. godine obelodanjeno je da je Silvana Armenulić istukla suparnicu i da je pokrenut krivični postupak protiv nje. Radilo se o poštanskoj službenici Leposavi Jankov kojoj je Silvana nanela teške telesne povrede.
Novinski članci su se tada punili senzancionalnim i teatralnim naslovima: “Silvana ne priznaje”, “Silvana nežnog grla – teške ruke”, “Pevačica posvađala lekare”…
Silvana se odlučila da zatraži pomoć nedeljnih listova koji su pokazivali više smisla za finese i psihološka nijansiranja, ali s druge strane, i sklonost ka bizarnostima i detaljisanju. Tako je revijalna štampa, na mnogo kucanih strana definitivno uobličila ovu priču pod imenom “LJubavni slučaj ili tragedija službenice PTT”.
LJubav, batine i ucena
“Silvana je presrela muža i njegovu prijateljicu dok su bili u njegovim kolima. Pratila ih je jedno vreme, a zatim naletela na muževljev automobil sopstvenim kolima i zaustavila ih. Razjarena Silvana istrčala je iz automobila, iz kola je izvukla muževljevu prijateljicu Leposavu Jankov i tako je ‘propustila kroz ruke’ da je nesrećna žena zadobila teške povrede kičme, od kojih se i danas leči.”
Upravo ovaj citat je deo novinskog dosijea koji upečatljivo svedoči o tim danima, o ljudima, o mentalitetu, o kulturnim prilikama i paradoksima.
– Ne volim da spominjem ime te žene koja pokušava da se reklamira napadajući mene. Zar joj nije dosta što je tri i po godine ulazila u moju kuću. Ja na koncert, ona u stan. Htela je i dete da mi uzme”, govorila je Silvana.
Poštanska službenica je prošlost slikala romantičnim tonovima:
– Radmila znam već godinama. Upoznali smo se na jednom žuru. U to vreme zabavljao se sa mojom prijateljicom. Posle smo se mi zabavljali – i izgubili trag jedno drugom. Tek 1968. godine, kada je trebalo da mu dam jednu vezu, zapazila sam njegovo ime. Predstavila sam mu se i on mi je zakazao sastanak. LJubav se razvijala postepeno. Kada je to počelo, Silvana i Radmilo su bili pred razvodom. Već se uveliko znalo za jednu Silvaninu vezu. NJihov brak je bio pred raspadom, a i moj se raspadao. Pored toga, bila sam zaljubljena – govorila je svojevremeno Leposava.
– Odlazila sam tamo. Naravno, kada ona nije bila. Ali sam bila i kad je ona bila u kući. Posle jednog našeg susreta u mom stanu, kad me je krvavo izgrebala, pokušalasam da dobijem Radmila. Telefon je zvonio, niko se nije javljao. Sat kasnije digao je sluššalicu. Ona je, pre nego što je pošla kod mene zavila telefon u bundu i stavila ga u orman! Bila je to velika svađa!
Silvanina verzija bila je nešto jasnija:
– Htela sam da pristanem na razvod , jer više nisam mogla da izdržim razna mučenja i intrige koje mi je priređivala. Ali kad sam čula kako kuje planove da Gordanu odvede u Nemačku, gde je živela sa Radmilom, odlučila sam da sa njom porazgovaram, da joj kažem da ću dati razvod braka, samo da dete i mene ostave na miru. Šta je meni tada rekla nije za novine. Mnogi njeni rođaci i prijatelji pretili su mi svakodnevno. Jednog jutra neko zvoni, provirim, i vidim dva nepoznata čoveka. Otvorim vratai pitam koga traže. Kažu – Radmila. Kad se Radmilo pojavio, počeli su da mu prete. Bili su to kako sam kasnije saznala očuh i zet. Došli su, rekoše, da se obračunaju sa mnom što ne dam razvod braka. U jednom trenutku njen očuh zasuka rukave i poče da viče: “Ja ću da ti nagrdim lice. A znaš kako? Slomiću flašu, pa ću njom da te izgrebem.”
LJubav se ugasila
Događaj koji je postao predmet sudske istrage odigrao se u ranim jutarnjim časovima 1. marta 1971. godine, posle proslave Leposavinog rođendana.
– Krenula sam u “Olimp” kod prijateljice, tamo je trebalo da dođe i Radmilo” – pričala je Silvana.
– Da, trebalo je da dođem, pa nisam – potvrđivao je Armenulić.
– I ja tako krenem prema “Crvenom krstu” – nastavljala je pevačica – I vidim u susret mi kolima dolazi Pera Milenković, tadašnji verenik Lepe Lukić. Ja mu ablendujem. On primeti, izađe iz automobila, sedne kod mene i počnemo da pričamo. Pitam ga: “Kad ćeš da se oženiš Lepom?” Pričamo o pevačima i onda se raziđemo: on u svoj automobil, a ja krenem svojim . U tom trenutku na mene Radmilo nalete “audijem” . On je dolazio iz sporedne ulice, pa kad me je ugledao, hteo je da pobegne. Tako je došlo do sudara.
O daljem toku događaja, Leposavina verzija je bila nešto bogatija detaljima:
– Vraćala sam se sa Radmilom sa mog rođendana. Kad smo stigli pred moju kuću, izleteo je Zlatan Ilić da nas obavesti da Silvana čeka od 11 sati i da će me ubiti. Radmilo je okrenuo kola i pošao u Dubljansku ulicu gde stanuje Ilić. Tamo smo se našli sve troje. Posle dogovora odlučili smo se da ipak pođem na spavanje u svoj stan. Baš pred kućom iznenada je iskrsnuo Silvanin “kapri” i blago nas udario. Radmilo je izleteo iz kola da vidi šta se dogodilo. Silvana je furiozno istrčala, sva vrata izuzev onih pored volana bila su zaključana. Silvana je upala u kola baš kroz ta vrata. Vrisnula je da će mi iskopati oči. Okrenula sam glavu i stavila ruku preko očiju. Druga ruka mi je bila čvrsto stegnuta . Zlatan Ilić je mislio da je to Silvanina ruka i čvrsto je držao. Ona me je vukla za kosu. Radmilo je počeo da je izvlači iz kola. Nije me puštala. Radmila je vukao Pera Milenković. Trajalo je to nekoliko minuta. Svi su bili na meni!
Sutradan u bolnici “Dragiša Mišović”, Leposava Jankov je dobila uverenje o teškim telesnim povredama, to jest o povredi dva vratna pršljena.
– Ona nikakvu kragnu nije nosila – pričao je Radmilo Armenulić -Dobro znam, jer je otputovala sa mnom u Nemačku i tamo igrala tenis. Svake večeri smo išli u klubove i plesali. Ona voli bit-igre. Skakala je, a o povredi ni reči.
– Neverovatno je – objašnjavao je Radmilo – da je ona čekla da prođe tri meseca, pa tek onda da tuži. Ustvari, ona je očekivala moju reakciju, da li ću da se vratim Silvani ili da se razvedem.
– Tri i po godine su bili zajedno – pričala je Silvana – Za sve to vreme ona je njega čerupala. Sve što je zaradio davao je njoj, ni dinara u kuću. I normalno je što joj je sad žao što ga je izgubila. Moj muž je na sudu rekao da je ona imala muža, prijatelja i njega, i da su je svi izdržavali.
Silvana je sudu uručila protivtužbu da ju je Leposava godinama špijunirala i uhodila.
– Naša ljubav se ugasila, a oni su se pomirili – jadala se nakon svega toga Leposava. (Arhiv Borbe, TV Novosti, 16.10.1981)
