Šest kriza na koje treba obratiti pažnju u 2020. godini - BIGportal.ba
Svijet Vijesti

Šest kriza na koje treba obratiti pažnju u 2020. godini

Čini se da ni u 2020. godini u svetu neće izbiti mir. Ovo je šest kriza na koje u ovoj godini valja obratiti pažnju. Kako stvari stoje, odnosi između Sjedinjenih Država i Irana ostaće najosetljivije pitanje u međunarodnim odnosima.

Odnosi Amerike i Irana

Sjedinjene Države i Iran povukli su se sa ivice otvorenog rata posle ubistva generala Kasema Solejmanija i osvetničke salve balističkih raketa koje je Iran ispalio dan kasnije, ali odnosi ove dve države ostaju ozbiljno zategnuti zbog niza nerešenih pitanja.

Povlačenjem SAD iz nuklearnog sporazuma, kojim je iranski atomski program stavljen pod kontrolu međunarodnih institucija, prekinut je jedan od retkih diplomatskih kanala između Teherana i Vašingtona, pa bi nove sukobe mogao izazvati niz faktora nad kojima ni Vašington ni Iran nemaju punu kontrolu.

Krhka stabilnost u odnosima dveju država mogla bi biti narušena i akcijama iranskih saveznika, Hamasa na palestinskim teritorijama, Hezbolaha u Libanu, šiitskih milicija u Iraku i kurdskih snaga. Istovremeno, ni američki doprinos miru nije preterano ubedljiv, posebno jer se čitav niz američkih zvaničnika prethodnih meseci sastajao sa predstavnicima kontroverzne organizacije Mudžahedin el Hak, koju je Iran proglasio terorističkom.

Avganistan

Ni punih 19 godina od američke invazije na Avganistan, stanje u toj državi se nije preterano promenilo nabolje. Ta država je i dalje duboko podeljena uz povremeno jačanje uticaja talibana.

Avganistan je i dalje najveći svetski proizvođač sirovog opijuma, a prema statistikama u sukobima u toj državi i dalje gine više ljudi nego u bilo kojem drugom ratu na svetu.

Iako se u jednom trenutku činilo da će američki izaslanik i nekadašnji ambasador pri UN Zalmaj Kalilzad uspeti da postigne neku vrstu sporazuma sa talibanima, mirovni dogovor u toj državi još uvek ostaje predmet mašte političara.

Libija

Kada je krajem 2011. godine nedaleko od Sirte ubijen Moamer el Gadafi, zapadni zvaničnici su gotovo jednoglasno proglasili početak kraja krize u toj državi. Devet godina kasnije, zemlja je i dalje duboko podeljena i razorena neprekidnim sukobima rivalskih grupacija.

Poslednjih meseci, primetan je ozbiljniji angažman međunarodne zajednice, ali i ozbiljno neslaganje Grčke i Turske oko planova koje u Libiji pokušava da sprovede Ankara.

Analitičari smatraju da bi dalje odlaganje početka ozbiljnih i sveobuhvatnih pregovora moglo odvući zemlju u beskrajni sukob i potpuno razaranje ionako devastirane države.

Venecuela

Zapad je, gotovo u potpunosti izolovao režim predsednika Nikolasa Madura, koji je uspeo da pregrmi prvi talas međunarodnih sankcija i pobunu opozicije i dela vojske.

Takav razvoj situacije doveo je zemlju na ivicu bede i pokrenuo talas izbeglica, koje su preplavile susedne države. Ujedinjene nacija upozoravaju da je za bar sedam miliona stanovnika Venecuele neophodna prilično hitna humanitarna pomoć.

Maduro je početkom godine zauzeo parlament, što je na zapadu protumačeno kao još jedan ozbiljan udarac ionako tankim šansama da u ovoj državi dođe do dogovora, kojim bi bila stavljena tačka na krizu, sukobe i glad.

Sirija

Iako je već sasvim izvesno da su najteži dani režima Bašara el Asada već odavno prošli, zemlja ostaje na vetrometini spoljnih uticaja – od Amerike, preko Irana do Islamske države i Al Kaide, koji zatišje u sukobima pokušavaju da iskoriste kako bi se reorganizovali.

Tenzije između Irana i SAD dodatno komplikuju stanje u Siriji, pre svega zbog mogućih sukoba proiranskih snaga, uključujući Hezbolah, šiitske milicije i kurdske snage sa jedinicama koje podržavaju SAD.

Etiopija

Zemlja čiju sudbinu često porede sa bivšom Jugoslavijom, Etiopija ostaje poprište jedne od najvećih kriza u Africi. Oko sto miliona stanovnika koji potiču iz 80 etničkih grupa, skrajnuti su sa ivice sveopšteg sukoba pošto je premijer Abij Ahmed Ali pokrenuo duboke reforme i obećao zemlji slobodu i prosperitet.

Za seriju pozitivnih poteza, odmah je dobio Nobelovu naagradu za mir, ali skeptici smatraju da bi brze reforme mogle uznemiriti konzervativce, koji bi, gubeći tlo pod nogama, mogli pokrentuti talas novih sukoba.

Uz političke, dodatni problem za Etiopiju predstavlja i suša, koja već dugo pustoši ovu državu, a poslednjih nedelja velika prostranstva pogodila je i invazija skakavaca.

Etiopija je podeljena na devet federalnih jedinica kojima dominiraju najveće etničke grupe.

RTS

Danas objavljeno

O hapšenju Ivana Begića oglasila se i policija

M.

Pretresi na 23 lokacije zbog carinskih prevara

M.

Pucnjava u Rusiji, ubijeni učitelj i djeca

M.

Ostavite komentar