Tu se pre svega misli na slane proizvode u koje proizvođači, kako bi im poboljšali ukus, dodaju šećer koji se prilikom konzumacije ne oseti.
Velika škrtica proučila je deklaracije domaćih i stranih namirnica koje građani redovno konzumiraju i izvukla primere njih 14 u kojima se nalazi dodati šećer.
Primećujemo kako na većini proizvoda pritom među popisom sastojaka nije deklarisana vrednost šećera u procentu, osim kod njih nekolicine, ali ovde postoji mali trik: sastojci na deklaracijama, naime, navode se zavisno od njihovog udela, počevši od najzastupljenijeg prema najmanje zastupljenom sastojku iz čega je moguće steći predstavu o količini šećera, ali treba iščitati tablicu s nutritivnom vrednosti proizvoda.
Kako za Jutarnji ističe nutricionistkinja Olja Martinić, šećer predstavlja ugljeni hidrat koji je najbolji izvor energije za telo, ali jako je važno znati koliko ih se nalazi u dnevnom unosu.
Prema postojećim preporukama, dnevni unos ugljenih hidrata treba da bude na nivou 55 do 65 odsto ukupnog dnevnog unosa, a od toga na brze šećere (konzumni šećer, med, marmelada, javorov sirup, sirup kukuruza) treba da optpadne maksimalno 10 odsto.
“Preteran unos ugljenih hidrata dovodi do gojaznosti i insulinske rezistencije, a to je veliki problem suvremene dijetetike. Ako unosimo dovoljno ugljenih hidrata iz celih žitarica, povrća i proizvoda, od njih nećemo imati problema, a osiguraćemo dovoljno energije.
Fruktoza iz voća može zadovoljiti takozvane slatke šećere koji su, uz med, povoljan izbor, ali u količini koja znači 10-15 odsto od ukupnog dnevnog unosa ugljenih hidrata”, kaže Martinić i takođe sugeriše da pri kupovini namirnica obavezno treba čitati deklaraciju.
“Ako na deklaraciji piše ‘šećer’, najčešće se isto odnosi na šećer šećerne trske, kristal šećer, nektar agave, fruktozu i slično. Ako je procenat mali, govorimo o fiziološki zanemarivim količinama koje za zdrave osobe nisu problem. Ako je procenat veći, može značajno uticati na ukupni dnevni unos hidrata. Obavezno treba čitati deklaraciju jer samim ukusom nećemo uvek detektovati prisutnost šećera”, ističe nutricionistkinja.
