Potpredsjednik Instituta Lars Šade sad kaže da je ispravno, pogotovo ako je bolest nova, da se obdukcije rade u što je moguće većoj mjeri – ali uz odgovarajuće mjere sigurnosti, prenosi Telegraf.
– Bio je to lapsus – tako je predsjednik Saveznog udruženja njemačkih patologa Karl Fridrih Burig prokomentarisao preporuku Instituta od prije mjesec dana, koja je u međuvremenu ukinuta.
Tada je mjera izrečena da iz sigurnosnih razloga ne bi trebalo da se rade obdukcije osoba zaraženih korona virusom.
– Kod svih modernih zaraznih bolesti, obdukcija je vrlo važna za utvrđivanje toka bolesti, uključujući i COVID-19 – istakao Burig, prenosi Dojče vele.
Najveća baza podataka u Hamburgu
Međutim, nisu se svi patolozi držali prvobitne preporuke Instituta Robert Koh. Klaus Pušel, direktor Instituta za sudsku medicinu pri Medicinskom centru na Univerzitetu Hamburg-Ependorf, trenutno ima najopsežniju bazu podataka.
– Možemo da naučimo od mrtvih, i to za žive – kaže Pušel.
Klaus Pušel je od 22. marta do 11. aprila obavio obdukciju 65 preminulih pacijenata koji su bili zaraženi korona virusom. Od tog broja, njih 46 je ranije imalo bolesti pluća, 28 je imalo bolest drugih unutrašnjih ili presađenih organa. Kako se navodi, 10 je patilo od dijabetesa ili gojaznosti, 10 od raka i 16 je bilo dementno. Neki od preminulih su imali istovremeno i više navedenih bolesti. Pušelova baza sada sadrži podatke o više od 100 obdukcija. Svi oni potvrđuju: niko od mrtvih nije isključivo bio pogođen korona virusom, ali su skoro svi imali kardiovaskularne probleme, visok krvni pritisak, arteriosklerozu, dijabetes, rak, probleme sa radom pluća ili bubrega ili cirozu jetre.
Pušel smatra da korona virus mora da se shvati vrlo ozbiljno. On kaže da je strah koji se širi od virusa ipak pretjeran i da to nije “posebno opasna virusna bolest”. Stoga smatra da su neka ograničenja, poput onih koja se odnose na rodbinu na sahrani preminule osobe, neutemeljena.
– Ne bi trebalo da ih ljubite, ali možete da ih vidite. Možete i da ih i dodirnete ako poslije toga da operete ruke – kaže ovaj njemački patolog.
Istraživanja u Italiji i Španiji
Pušelovi podaci otprilike odgovaraju studiji italijanskog ministarstva zdravlja koja se ne temelji na obdukcijama, nego na tok bolesti kod 1 738 preminulih pacijenata.
Osim COVID-19, 96,4 odsto je imalo barem još jednu bolest. Najčešće su bile visoki krvni pritisak (70 odsto), dijabetes (32 odsto) i kardiovaskularne bolesti (28 odsto). Prosječna starost preminulih u Italiji je 79 godina, dok je u Hamburgu 80 godina.
Svih 20 pacijenata preminulih od korona virusa koje je pregledao Aleksandar Cankov, šef Odeljenja za obdukciju u univerzitetskoj bolnici u Bazelu, takođe su patili od visokog krvnog pritiska. Osim toga, većina ih je imala višak kilograma. Dvije trećine imalo je srčane probleme, a trećina dijabetes. Međutim, glavni patolog iz Bazela bolest ne bi nazvao relativno bezopasnom.
– Svi ovi pacijenti verovatno bi živjeli duže bez COVID-19, možda sat, možda dan, nedelju ili godinu – rekao je Cankov.
Testiranje u staračkom domu
Šef Odjeljenja patologije u univerzitetskoj bolnici u Belrlinu David Horst takođe je potvrdio da su sve preminule osobe koje je pregledao i ranije imale neke bolesti, odnosno kardiovaskularne ili oboljenja pluća.
– Neke su takođe imale višak kilograma. Međutim, ove bolesti su u Njemačkoj izuzetno česte kod starijih od 65 godina. Pogođena je svaka treća osoba. Vidimo da je to rizična grupa u kojoj ova infekcija povećava stopu smrtnosti – objasnio je on u intervjuu za Berliner Zeitung.
Što se tiče samog toka bolesti COVID-19, Horst je rekao da akutno oštećenje pluća vodi tome da se ona napune tečnošću što ometa razmjenu gasova.
– Uz to, bakterije se često šire u tim oštećenim plućima, što dovodi do teške upale pluća i sepse – rekao je ovaj patolog.
Pored toga, bez obzira na pluća, česta pojava su i poremećaji zgrušavanja krvi.
– Krvni ugrušci se formiraju u krvnim sudpvima i oni se poslije toga mogu da dođu do velikog plućnog krvnog suda i dovedu do akutne kardiovaskularne blokade – rekao je patolog i dodao da mikro-ugrušci u organima takođe mogu da prouzrokuju oštećenja.
Što on kaže o raspravi o tome jesu li ljudi umrli “od” korone ili “s” njom?
– Smatram da je ovo pogrešna rasprava u pogrešno vrijeme. U slučajevima kad smo radili obdukciju ljudi koji su umrli od korona virusa, svi preminuli su već od ranije imali neke bolesti, ali ne u mjeri u kojoj su tada bili životno ugroženi – naglašava Horst.
Prema njegovim riječima, ne bi se trebalo stvoriti utisak da korona virus nije opasan i da bez nje ljudi ne bi umirali.
Telegraf.rs
