Sadašnji defanzivac madridskog Atletika se rodio 1991. godine, baš kada je krenuo raspad stare Jugoslavije.
Sa 18 godina stigao je u Beograd, prvo je igrao za BSK iz Borče, a onda je prešao u Partizan 2010. godine i igrao Ligu šampiona. Iz crno-belih obezbedio je transfer u Mančester siti, a pre Atletika nosio je dres Fiorentine.
“Ne sećam se mnogo tih ratova jer sam bio baš mali. Ali znam šta se dešavalo, kada sam postao svestan toga, osećala se tenzija. Crna Gora skoro da i nije učestvovala u ratovima. Tačnije, najmanje je učestvovala, ali su ljudi dugo posle toga bili utučeni. Srećom, malo po malo i neke stvari se zaboravljaju. Sport je mnogo pomogao da se ljudi opet sprijatelje. Usijano okruženje se polako hladi i stvari dolaze na svoje mesto. Treba da imamo dobre odnose jer smo komšije i nije bitno ko odakle dolazi. Ljudi su važni, a ne zastave“, rekao je Savić.
Upitan je i da li se u Crnoj Gori živi bolje od 2006. godine kada je stekla nezavisnost.
“Nezavisnost Crne Gore je bila važna, ali najbolje od svega je što je sve prošlo mirno. Srbija je zemlja u kojoj sam se afirmisao kao fudbaler, majka mi je iz Srbije i imam rodbinu tamo. Zato mi je bilo mnogo bitno što je odvajanje prošlo mirno“.
Savić je na interesantan način objasnio situaciju u svlačionici Atletika u kojoj su igrači sa prostora eks Jugoslavije – Jan Oblak (Slovenija), Šime Vrsaljko (Hrvatska) i Ivan Šaponjić (Srbija).
“Samo nam fali neko iz Bosne (smeh). Dobri smo prijatelji i pomažemo jedni drugima. Uvek se trudim da budem od pomoći našim ljudima. Sport uvek treba da bude iznad politike“, rekao je Savić i otkrio da mu je Oblak najbolji prijatelj u Atletiku.
