Blaga i čudna libracija (oscilacija u njegovoj rotaciji) koju su detektovali astronomi mogla bi da bude rezultat okeana ispod površine.
Ukoliko je to zaista slučaj, Mimas će se pridružiti satelitima poput Evrope (Jupiterov satelit) i Enkelada (još jedan Saturnov satelit) u kategoriji nebeskih tela sa vodnim okeanom.
„Zato što je površina Mimasa izbombardovana i prekrivena kraterima, mislili smo da je čitav satelit veliki komad leda“, kaže geofizičar Alisa Roden sa Instituta Sautvest.
Drugi sateliti sa okeanima, poput Enkelada i Evrope, pokazuju drugačije znakove geoloških aktivnosti.
„Izgleda da nas Mimasova površina vara i naša nova saznanja su proširila definiciju potencijalno nastanjivih svetova u našem Solarnom sistemu, ali i dalje“, objašnjava Rodenova.
Na Zemlji, većina života zavisi od sunčeve svetlosti, ali ima i nekih mesta gde organizmi žive u potpunom mraku. Jedno od takvih mesta su dna okeana, gde se životinje skupljaju oko hidrotermalnih otvora koji ispuštaju toplotu i hranjive materije iz Zemljine utrobe.
Na takvim mestima, umesto fotosinteze odigrava se hemosinteza uz pomoć koje se sintetiše hrana.
Čudno ponašanje
Geološke aktivnosti duboko unutar satelita sa podzemnim okeanima, poput Enkelada i Evrope, do kojih dolazi usled plimskog naprezanja i gravitacionih interakcija sa svojim planetama (Saturnom i Jupiterom), stvaraju dovoljno toplota da drže vodu ispod površine u tečnom stanju.
Mimas, međutim, se činilo da ne pripada toj grupi satelita, ali su naučnici uprkos tom primetili pomoću sonde „Kasini“ da je njegova libracija slična kao na drugim satelitima sa podzemnim okeanima.
Prema modelima koje su sproveli, Mimasova ledena kora je između 24 i 31 kilometar debela, a ispod nje se nalazi globalni okean. Pošto je prečnik Mimasa samo 396 kilometara, njegova ledena kora je proporcionalno veoma debela. Primera radi, debljina Enkeladove kore je između 5 i 35 kilometara, a njegov prečnik je 513 kilometara.
Izvor: RTS
