Ocenio je da bi do maja i samita EU-Balkan trebalo da bude jasno kako će izgledati ta reforma i da li će ona biti formalni uslov za saglasnost za otpočinjanje pregovora EU sa Severnom Makedonijom i Albanijom.
“Da li podržavam francuske ideje o reformi proširenja? To je mnogo više od francuskih ideja jer sam na samitu osetio interesovanje mnogih zemalja. Ja sam sam molio da izbegnemo glasanje, da sebi damo dodatno vreme za pripremu odluka. I u nedeljama koje slede obavićemo tu stratešku raspravu. U maju nas očekuje samit za Balkan i nadam se da će nam poći za rukom da do tada razjasnimo situaciju”, kazao je Mišel za dnevnik Gazeta viborča i još evropskih listova.
Predsednik Evropskog saveta ponovio je da EU zna da je stabilnost celog Balkana za nju ključna i svesna je uticaja drugih igrača u tom regionu.
“Ali nije se radilo samo o tome da li otvaramo pregovore ili ne sa dve zemlje, već i o raspravi o reformi samog procesa proširenja, npr. preko uvođenja reverzibilnosti pojedinih koraka u proširenju u slučaju nazadovanja reformi”, kazao je Mišel.
Do samita sa balkanskim zemljama u maju, taj bivši belgijski premijer veruje da će se razjasniti i pitanje reforme i sama odluka o početku pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom. “Da li će reforma procesa proširenja biti formalni uslov za saglasnost za start pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom? Ako bih sada davao izjave na tu temu to bi samo otežalo proces odlučivanja”, rekao je Mišel.
Predsednik Evropskog saveta takođe je rekao da EU mora da odluči strateški kakvu politiku će voditi prema susedima EU, a u odnosima sa Rusijom treba nastaviti politiku na dva koloseka – sankcije, ali i dijalog.
“Moramo da ostanemo nedvosmisleni u pitanju neprihvatljivog ponašanja Rusije – od gaženja teritorijalnog integriteta Ukrajine, preko dezinformacija do sajber napada. Sa Rusijom imamo problem kada je u pitanju poštovanje granica, ali i sa njenom ulogom južno od Evrope – u Siriji, Libiji, njeno sve veće prisustvo u afričkim zemljama”, rekao je Mišel.
Predsednik Evropskog saveta upozorio je, međutim, da bi bila greška menjati strategiju prema Rusiji, a da se ne uzmu u obzir različite osetljivosti svih članica Unije, uključujući i one koje su posebno osetljive s obzirom na istoriju njihovih odnosa sa Rusijom.
“U odnosima sa Rusijom ključno je jedinstvo EU”, kazao je Mišel.
Predsednik ES, koji je ove sedmice preuzeo funkciju od bivšeg poljskog premijera Donalda Tuska, apelovao je na jedinstvo EU i u osetljivom pitanju migracija.
“Saterivanje nekih zemalja u ćošak nije odgovarajući put do dogovora o tako osetljivoj temi kao što je migracija. Zato je tu moj cilj jedinstvo. Istinski prioritet je zaštita spoljašnjih granica, ali naše odluke o principu solidarnosti ne smeju da ostave prostor za različite interpretacije od strane raznih članica Unije. Temu migracija zloupotrebljavaju populisti i zato smo dužni da ljudima govorimo istinu”, kazao je predsednik ES.
Mišel rekao je da EU mora da insistira na evropskim i humanitarnim vrednostima.
“Ali istovremeno u skladu sa evropskom legislativom moramo stvari da postavimo jasno – primamo ljude koji ispunjavaju kriterijume da ostanu u Evrope, ali istovremeno povećavamo efikasnost vraćanja onih koji ne ispunjavaju kriterijume za tu međunarodnu zaštitu”, rekao je novi predsednik Evropskog saveta u intervjuu za vodeće evropske dnevnike.
B92
