Takođe, SAD su zapretile sankcijama Moskvi i najavile diplomatske razgovore.
Istovremeno, Rusija je saopštila da je podnela nacrt dokumenata SAD u kojima se razrađuju bezbednosni aranžmani koji bi sprečili širenje NATO na Ukrajinu.
Nagomilavanje ruske vojske na granici sa Ukrajinom zauzelo je centralno mesto na samitu 27 lidera EU, nakon molbe ukrajinskog predsednika Volodomira Zelenskog za uvođenje dodatnih sankcija Moskvi, a pre bilo kakvog mogućeg napada na njegovu zemlju, uz upozorenje da bi delovanje nakon bilo kakvog sukoba došlo prekasno.
Na pitanje novinara da li će Evropa reagovati na poziv Zelenskog, predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel je rekao da su spremni da preduzmu dodatne kaznene mere ako bude potrebno u skladu sa razvojem situacije.
Očekuje se da će lideri EU danas odobriti nacrt zaključka samita, u koji je AP imao uvid, a u kojem se upozorava da će „svaka dalja vojna agresija na Ukrajinu imati ogromne posledice i ozbiljne troškove kao odgovor“.
Nemački kancelar Olaf Šolc upozorio je Moskvu da “ne prelazi liniju”.
“Nepovredivost granica je jedan od veoma važnih temelja mira u Evropi i svi zajedno učinićemo sve da osiguramo da ta nepovredivost zaista ostane netaknuta”, izjavio je Šolc.
Litvanski predsednik Gitanas Nauseda rekao je da EU ne bi trebalo da potcenjuje pretnju koju predstavlja rusko gomilanje vojske i dodao da su potezi Moskve doveli do najgore bezbednosne situacije od raspada Sovjetskog Saveza.
Mnogi od evropskih lidera su poručili da računaju na diplomatske pregovore kao način sprečavanja ruske vojne akcije u Ukrajini.
Slovenački premijer Janez Janša, čija zemlja predsedava Evropskom unijom do kraja godine, predložio je pregovore Francuske, Nemačke, Ukrajine i Rusije.
“Možda ima nekih otvorenih kanala za neke ozbiljne pregovore tokom narednih dana”, rekao je Janša.
Moskva negira da planira napad na Ukrajinu, ali američki obaveštajni zvaničnici navode da je Rusija prebacila 70.000 vojnika blizu Ukrajine i da se priprema za invaziju početkom sledeće godine.
Francuska i Nemačka su 2015. godine posredovale u mirovnom sporazumu koji je pomogao da se okončaju neprijateljstva velikih razmera u istočnoj Ukrajini, gde se provladine snage bore protiv separatista, ali sukob, u kome je 14.000 ljudi ubijeno i dalje tinja, navodi AP.
Kremlj je danas ponovo pozvao zapadne lidere da osiguraju pravno obavezujuće garancije koje sprečavaju širenje NATO na Ukrajinu i razmeštanje naoružanja Severnoatlantske alijanse na tom području, nazivajući to „crvenom linijom“ za Moskvu.
SAD i njihovi saveznici odbili su da daju takve garancije, ali su se ruski predsednik Vladimir Putin i američki predsednik Džozef Bajden prošle nedelje dogovorili o nastavku razgovora kako bi razmotrili pitanja koja izazivaju zabrinutost Rusije, prenosi AP.
Pritisak i iz Amerike
Američka administracija gura Evropsku uniju da pripremi sankcioni paket protiv ruskog bankarskog i energetskog sektora u slučaju navodne agresije Rusije protiv Ukrajine, piše Blumberg, pozivajući se na izvore upoznate u predstojeći paket ograničenja.
Međutim, Zapad smatra problematičnom jednu od antiruskih mera.
Kako agencija navodi, odluka o novim sankcijama protiv Rusije mogla bi da bude doneta zajedno sa SAD.
S tim u vezi, izvori ističu da je EU opreznija po pitanju uvođenja antiruskih sankcija od Vašingtona, koji paket sankcija vidi kao glavni način obuzdavanja Ruske Federacije.
U isto vreme, Zapad smatra previše problematičnim moguće isključenje Rusije iz međunarodnog platnog sistema SVIFT u okviru potencijalnih sankcija, dodaju izvori.
Prema njihovim rečima, zapadne zemlje taj korak smatraju problematičnim jer bi to moglo negativno da utiče, između ostalog, na svetsko energetsko tržište.
Poslanici Evropskog parlamenta su u četvrtak na plenarnoj sednici većinom glasova usvojili rezoluciju o situaciji na granicama Ukrajine, kojom apeluju na Evropsku uniju da se pripremi za uvođenje oštrih sankcija protiv Rusije u slučaju eskalacije.
Blumberg je ranije pisao da Sjedinjene Države i Evropska unija razmatraju uvođenje sankcija protiv najvećih ruskih banaka i Ruskog fonda za direktne investicije, u slučaju „invazije“ Rusije na Ukrajinu. Kako je agencija tada navela, kao jedna od opcija razmatra se blokada konvertovanja rubalja u dolare, evre ili britanske funte, prenosi “Sputnjik”.
Kijev i zapadne države u poslednje vreme izražavaju zabrinutost zbog navodnog intenziviranja “agresivnih dejstava” Rusije u blizini granica Ukrajine. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da Rusija premešta trupe unutar svoje teritorije i po sopstvenom nahođenju. Prema njegovim rečima, to nikome ne preti i ne treba nikoga da brine. Moskva je više puta izražavala zabrinutost zbog povećavanja snaga NATO-a u Evropi. Kremlj je isticao da Rusija ni za koga ne predstavlja pretnju, ali da neće zanemarivati dejstva koja su potencijalno opasna po njene interese. U Rusiji su ove optužbe u više navrata demantovane, ističući da se uglavnom koriste kao izgovor za dovođenje više snaga i tehnike NATO-a na granice zemlje.
B92
