To je saopštila Bela kuc´a nekoliko sati nakon što su dvojica Amerikanaca optuženi za zaveru, ali Vašington ne planira da pošalje vojnu pomoc´.
U pokušaju da smiri situaciju, Haic´anski senat imenovao je prelaznog predsednika, a vlasti su zatražile od Sjedinjenih Država i UN-a da pošalju trupe na Haiti kako bi pomogle u obezbeđivanju važnih strateških pozicija u zemlji nakon ubistva predsednika Žovenela Moiza.
“Kao odgovor na zahtev haic´anskih vlasti za pomoc´ u istrazi i održavanju bezbednosti, poslac´emo što je moguc´e više zvaničnika FBI-a i DHS-a u Port-au-Prince kako bi procenili situaciju i utvrdili kako možemo da pomognemo”, rekla je portparolka rekla je Bela kuc´a Jen Psaki na konferenciji za štampu.
“Takođe pružamo finansijsku pomoc´”, dodao je Psaki.
Međutim, visoki zvaničnik američke administracije rekao je „da SAD ne planiraju da pružaju vojnu pomoc´ sada“.
Američke agencije za sprovođenje zakona i obaveštajne agencije još uvek rade na početnoj proceni onoga što se dogodilo u sredu rano ujutro, kada su napadači upali u Mosesovu rezidenciju ispred glavnog grada Haitija i pucali u njega, ranivši njegovu suprugu. Situaciju komplikuje optužba da su u njoj učestvovala dva američka državljana, obojica sa južne Floride.
Haiti tražio pomoć od Amerike
Privremena vlada Haitija je saopštila da je od SAD zatražila da pošalju vojne trupe koje bi zaštitile infrastrukturu, dok ta karipska država pokušava da se stabilizuje i pripremi za izbore posle ubistva predsednika Žovenela Moiza.
“Definitivno nam je potrebna pomoć i zatražili smo je od naših međunarodnih partnera. Verujemo da naši partneri mogu da pomognu našoj policiji u rešavanju trenutnog stanja”, rekao je privremeni premijer Klod Žozef.
Iznenađujući zahtev za vojnu podršku podsetio je mnoge na previranja nakon prethodnog ubistva haićanskog šefa države, kada je 1915. besna masa izvela predsednika Vilbruna Gijoma Sama iz francuske ambasade i pretukla ga na smrt. Tadašnji predsednik SAD Vudro Vilson je tada poslao marince na Haiti, a ono što će se pokazati kao skoro dvodecenijska okupacija je pravdao sprečavanjem anarhije.
Administracija predsednika DŽoa Bajdena do sada nije dala naznake da će pružiti vojnu pomoć. Za sada je planirano samo slanje agenata FBI koji bi pomagali u istrazi zločina koji je gurnuo ionako siromašni Haiti u nestabilnost usled borbe za moć među rivalskim frakcijama.
Juče je grupa haićanskih poslanika priznala Žozefa Lambera, predsedavajućeg raspuštenog Senata, kao vršioca dužnosti šefa države i tako se suprotstavila privremenoj vladi.
Oni su za premijera priznali Ariela Anrija, kog je ubijeni predsednik izabrao da zameni Kloda Žozefa dan pre ubistva. Anri još uvek nije preuzeo dužnost ni formirao vladu. Žozef je izrazio zaprepašćenje činjenicom da bi neki pokušali da iskoriste ubistvo predsednika za političku korist i izjavio da Haiti novog predsednika može dobiti jedino putem izbora.
Žovenela Moiza je u sredu ujutru u njegovoj kući ubila grupa ljudi koje haićanske vlasti nazivaju “plaćenicima”.
