Razvoj borbenih lasera, novih goriva, raketne, komunikacione i informatičke tehnologije vodi ka tome da će globalni oružani sukobi počinjati, a moguće je i završavati se – u svemiru
Borbeni laseri, lovačka avijacija nove generacije, sateliti i mnogo šta drugo – to su odlike Oružanih snaga Ruske Federacije poslednjih godina. Ovaj prozor u budućnost sada je odškrinut i treba da bude otvoren za prijem potpuno novih vrsta naoružanja. Ruska vojska usvaja novi koncept organizacije i pristupa rešavanju bezbednosnih zadataka, gde se najviše pažnje pridaje visokotehnološkom ratovanju, a ne masovnosti, što je decenijama i vekovima bilo u temelju odbrambene doktrine. Ovaj element je i sada važan, ali u prvi plan izbijaju individualna i kolektivna opremljenost i obučenost po najvišim svetskim standardima, ali se ne zapostavlja ni socijalna komponenta. Drugim rečima, vojnik mora da bude egzistencijalno zbrinut, zadovoljan, ne mora da brine da li njegova porodica ima krov nad glavom i dovoljno sredstava za pristojan život. Vojna profesija ponovo je uzdignuta na pijedestal branilaca otadžbine, a ne kao što je bilo ranije – srozana na nivo socijalnih slučajeva.
RATNA POZORNICA PENjE SE – U NEBO
Tehničko-tehnološka opremljenost je ipak najvažnija. Supersila čija je vojska zastarela i loše održavana ne može da zadrži status globalnog igrača. To je situacija s kojom se Rusija susrela tokom 1990-ih godina i vladavine Borisa Jeljcina. Predsednik Vladimir Putin shvatio je da će se politički uticaj u svetu, ali i bezbednosna situacija u samoj Rusiji i dalje smanjivati ako ne budu bili u stanju da obnove vojnu moć i ponovo se približe snazi Sjedinjenim Američkim Državama. To je prepoznato kao primarni zadatak i pristupilo se njegovoj realizaciji, vodeći ipak računa da oslabljena ekonomija ne bi izdržala novu trku u naoružanju.
Odlučeno je da glavni pravac mora da bude brz i skokovit tehnološki iskorak, ali na taj način da glavni konkurenti ne budu samo dostignuti već odmah i prestignuti. Drugi zadatak bio je podizanje vojne industrije na viši nivo nego što je to bilo u Sovjetskom Savezu. Uz bitnu razliku: razvoj treba da se bazira na povećanju izvoza naoružanja, a ne samo radi snabdevanja domaće armije. Nije se štedelo na promocijama, marketingu i ulaganjima u „trgovinski sektor“, uključujući i pojačane aktivnosti vojne diplomatije, čiji je ovo prevashodni zadatak postao. Uspeh se merio količinom izvezenog naoružanja i prilivom novca po tom osnovu. A taj novac korišćen je za dalja istraživanja, podizanje novih i modernizaciju starih proizvodnih pogona.
Rusija drži drugu poziciju na listi svetskih izvoznika naoružanja, odmah iza SAD. Nisu retki analitičari koji najviše u tome vide uzroke izbijanja novog hladnog rata između Vašingtona i Moskve. Amerikanci nisu mogli da dopuste da ruska vojna proizvodnja preuzima primat u svetu, znajući da to dovodi u opasnost opstanak NATO-a, ali i poziciju SAD u svetu. Primer američkog suprotstavljanja turskim nabavkama ruskog PVO sistema S-400 najbolje pokazuje koliko je Vašington osetljiv na poslove koji ruše monopol na prodaju oružja „saveznicima“.
U kom pravcu sve ide videlo se i prošle nedelje na sastanku Putina s rukovodstvom Ministarstva odbrane i vojne industrije. Ovog puta ruski šef države najveću pažnju udelio je laserskom kompleksu „Peresvet“, predviđenom za obaranje aviona, raketa i bespilotnih letelica. Putin je i ranije govorio o neophodnosti rešavanja problema u raketno-kosmičkom sektoru, ali i uspesima u naoružavanju najmlađeg roda vojske, Vazdušno-kosmičkih snaga (VKS). Sve to, očigledno, podstaklo je nedavno američkog lidera Donalda Trampa da izjavi da je i Americi neophodan ovaj novi rod, imajući u vidu da i Peking krupnim koracima napreduje u toj oblasti.
Dakle, supersile su dobro razumele na koji način će se voditi ratovi budućnosti i da će globalni oružani sukobi počinjati, a moguće je i završavati se – u svemiru. Danas to više nije naučna fantastika. Razvoj raketnih motora, visokoenergetskih goriva nove generacije, komunikacione i informatičke tehnologije, kao i borbenih lasera, omogućava da se glavna pozornica potencijalnih ratnih dejstava sa zemlje prenese visoko u nebo. Ko ne bude bio u stanju da se vine najmanje 300 kilometara iznad Zemlje, teško će moći da parira narasloj snazi konkurenata.
LASERSKO ORUŽJE NA BORBENOM DEŽURSTVU
Putin je s vojnim vrhom sagledao i mogućnosti ruskog naoružanja zasnovanog na „novim principima fizike“. Prema rečima ruskog lidera, upravo ovakvo oružje određivaće borbeni potencijal ruske armije i flote tokom skoro čitavog 21. veka. „Osim toga razmotrićemo rad nad sistemima laserskog oružja uz korišćenje domaće optike i visokoosetljive optoelektronike, uključujući i tipove naoružanja koje se donedavno, ako ćemo pošteno, susretalo samo u fantastičnim pričama. Imam u vidu borbene laserske komplekse taktičkog nivoa. Oni su već stvoreni u praksi“, podvukao je predsednik i dodao da je reč o laserskom sistemu „Peresvet“ koji se već koristi u ruskim jedinicama. Podsetimo, prvi put je Putin o ovom oružju govorio u svom obraćanju parlamentu 1. marta 2018. godine, kada je domaćoj i svetskoj javnosti prikazao niz najnovijih vojnih dostignuća.
Borbeni laser namenjen je neutralisanju protivničkih raketa, aviona i, pretpostavlja se, satelita. Snažan laserski zrak probija oplatu i uništava unutrašnju aparaturu letećeg objekta, a „Peresvet“ će štititi ključne objekte vojne infrastrukture, uključujući mesta dislokacije strateških nuklearnih raketnih sistema. „Rusija je prva država koja je postavila lasersko oružje na borbeno dežurstvo. Lasersko oružje daje ogromne prednosti onome ko njime raspolaže: pucanj gotovo ništa ne košta, a cilj se uništava brzinom svetlosti“, uverava vojni ekspert Jurij Knutov, ali i objašnjava mane ovog oružja. Sistem je glomazan, a zrak najverovatnije ne prolazi kroz kišu i maglu. Zato ga treba aktivno eksploatisati da bi se ubrzalo stvaranje savršenijih varijanti. „Uveren sam da će biti stvoreni kompaktni kopneni i pomorski kompleksi. Pri tome, domaći avioni takođe će se opremati malim, ali snažnim laserskim uređajima. S njihovom pojavom problemi kiše i magle neće više biti aktuelni“, smatra Knutov.
Susret Putina i vojnog vrha posvećen oružju zasnovanom na drugačijim fizičkim principima zatvorio je seriju tradicionalnih majskih sastanaka ovog tipa (održavaju se u maju i novembru). Nedavni susreti bili su posvećeni modernizaciji VKS, roda vojske formiranog 2015. godine. VKS sačinjavaju Vojnovazdušne snage, Vojska protivvazdušne (PVO) i protivraketne odbrane (PRO), kao i Kosmička vojska. Ova poslednja odgovorna je za odbijanje pretnji iz svemira, lansiranje kosmičkih aparata i upravljanje orbitalnom grupacijom. Prethodno je Putin izjavio da je Rusija ozbiljno obnovila VKS – u periodu 2013–2018. Ministarstvo odbrane dobilo je više od hiljadu novih i modernizovanih aviona i helikoptera, pa danas udeo savremenih mašina u avijaciji čini 65, a u celom VKS čak 75 odsto.
„Njihove borbene mogućnosti demonstrirane su tokom operacije protiv terorista u Siriji“, podvukao je Putin. Najavljeno je da će do 2028, u okviru novog Državnog programa naoružanja VKS dobiti 76 serijski proizvedenih lovaca pete generacije Su-57, odnosno tri avijacijska puka. Trenutno se radi na projektu novog „avionskog motora druge etape“ za Su-57, ali zasada on nije dovršen i tek posle toga će peta generacija ruske lovačke avijacije biti u punoj borbenoj upotrebi. Putin je ukazao i na obnovu nuklearne strateške trijade, posle čega će avioni Tu-95MS, Tu-22M3 i ponos ruske avijacije Tu-160 biti u stanju da koriste najnovije krstareće rakete i „druga perspektivna ubojna sredstva“. Očekuje se da u narednom periodu 12 aviona Tu-160 prođu najdublji stepen modernizacije, ali će i njih u budućnosti zameniti strateški bombarder nove generacije, sada poznat samo pod imenom PAK DA, koji će takođe proizvoditi „Tupoljev“.
NAORUŽANjE U SVEMIRU – MIR NA ZEMLjI
Naravno da ovo nije ni približno ceo spisak najnovijih dostignuća ruske vojnoinženjerske misli. Problem s finansiranjem svih ovih programa kao i uvek postoji, ali se on prevazilazi izvozom manje naprednih sistema, ali i programom naoružanja domaće armije koji ne predviđa brze već postepene preobražaje. Za poslednjih desetak godina ruska oružana sila je značajno napredovala i modernizovana je, pa razloga za žurbu više nema – osim kada je reč o naučnim istraživanjima. Posle uspešnih testiranja hipersoničnog naoružanja u Rusiji, za Moskvu, ali i Vašington i Peking trenutno je prioritet stvaranje protivsatelitskog naoružanja, koje može da dejstvuje u „niskim orbitama“, između 300 i 500 kilometara od Zemlje. Rusi u ovu svrhu već razvijaju savremeniju varijantu sovjetske eksperimentalne rakete 79M6 „Kontakt“, koju mogu da lansiraju lovci-presretači Mig-31. Slične mogućnosti imaće i protivraketni sistemi „Nudolj“, ali i S-500, čije se pojavljivanje očekuje u skorijoj budućnosti. Putin i Rusi podižu visoko tehnološku granicu naoružanja – sve do svemira. Možda je to neophodno da bi se na Zemlju spustio mir.