On je rekao da je uslov za to da ona bude rezultat dijaloga svih strana u BiH.
Kalabuhov je naveo da je to stvar političara, demokratskih odluka, te da će je Rusija podržati ako dođe do “njene realizacije u dijalogu”.
On je kazao da ne može da govori o legitimnosti ili nelegitimnosti procesa vraćanja nadležnosti sa BiH na Republiku Srpsku, napominjući da je to stvar političkog procesa i organa vlasti u Republici Srpskoj.
Ruski ambasador je rekao za Javni servis BiH (BHRT) da zagovara princip prema kome u razgovorima za rešenje krize u BiH sve odluke moraju biti donete dijalogom, u komunikaciji između entiteta, koji sami moraju da se opredele kako da nađu najoptimalniji put za izlaz iz sadašnje situacije.
Kalabuhov je dalje naveo da je ruski stav da u BiH ne postoji Visoki predstavnik u BiH, jer nije ispoštovana procedura imenovanja Kristijana Šmita na tu funkciju.
On je podsetio da su odluku o imenovanju nemačkog diplomate doneli ambasadori zemalja članica Upravnog odbora Saveta za provođenje mira u BiH (PIK) bez konsenzusa i bez usaglašavanja Visokog predstavnika u Savetu bezbednosti UN.
“Kao država garant Dejtonskog sporazuma, mi smo članica PIK-a, ali mi ne radimo u OHR dok je tamo Kristijan Šmit. Mi ne podržavamo nikakve zvanične kontakte sa Šmitom”, kazao je Kalabuhov. Još je ocenio da odluka Valentina Incka o nametanju zakona o zabrani negiranja genocida, koju je kao Visoki predstavnik doneo na samom kraju mandata bila “subjektivna i neizbalansirana”.
“Najbolje bi bilo kada bi ta odluka bila u institucijama BiH, u toku rasprave, u toku dijaloga. Ovaj dijalog, on se vodi. Naravno, možda ne znaju svi za ovaj dijalog, ali razgovara se o tome u diplomatskim krugovima. To je pojam koji zbog političkih reperkusija mora biti vrlo izbalansiran i vrlo osetljiv”, kazao je ruski ambasador.
Kalabuhov je istakao da “ne vidi problem u tome što je Republika Srpska stavila van snage odluku Visokog predstavnika, iako je tu odluku Incko doneo u skladu sa svojim ovlaštenjima”, dodavši da je to stvar Narodne skupštine Republike Srpske.
Prema njegovim rečima, Rusija 2015. godine nije podržala Rezoluciju o Srebrenici u Savetu bezbednosti UN, koju je pripremila Velika Britanija, jer je taj nacrt, kako je naveo, bio neizbalansiran i krivio je celi narod.
Kalabuhov je još rekao da su za Rusiju upitne i odluke Haškog tribunala.
“Kada smo bili na početku ove priče za osnivanje ovog suda, mi smo rekli da vidimo njegov rad kao instrument pomirenja u BiH.
Nažalost, to se nije desilo. Mi mislimo da ono što je urađeno tamo nije dovelo do primirenja i tolerancije u BiH i zbog toga je poznat naš stav u odnosu na ove odluke i sva tragična dešavanja”, istakao je on.
Prema njegovim rečima, diplomatija Rusije nastoji da sve što se tiče BiH bude izbalansirano, te da oni nastoje da “izbalansiraju celi stav međunarodnog faktora”.
