Rođen u izbjegličkom kampu, a sada igra za Bajern - BIGportal.ba
Fudbal Sport

Rođen u izbjegličkom kampu, a sada igra za Bajern

Alfonso Dejvis, maldi fudbaler Bajerna iz Minhena, ispričao je svoju priču za “Players Tribune”.

Alfonso Dejvis je kanadski fudbaler rođen u izbegličkom kampu u Gani, a roditelji su mu poreklom iz Liberije.

On je trenutno član minhenskog Bajerna, a kako je izgledao njegov put do čuvenog nemačkog tima, opisao je u priči za “Players Tribune”.

“Ovo je priča posvećena ljudima koji sumnjaju u sebe. Kada pogledate da igram za Bajern iz Minhena mislićete da sam oduvek bio sjajan fudbaler, ali nije tako. Kada sam zaigrao za Edmonton mučio sam se, u mlađim kategorijama i nekako ali u prvom timu sam udario u zid. Oduvek sam želeo da budem fudbaler u Evropi, a kada pogledate tamo dominiraju momci iz Brazila i Argentine. Zašto? Pa, tamo nije tako hladno. I dalje se nisam navikao na sneg… Rođen sam 2000. godine u izbegličkom kampu u Gani, moji roditelji su iz Liberije i nikada nismo videli sneg. Kada je prvi put pao u Edmontonu, izašao sam napolje u majici i šorcu! Dodirnuo sam sneg i bio je hladan, ubrzo su moji roditelji izašli i slikali ga, haha”, počinje priču mladi Alfonso Dejvis.

Odrastati kao stranac nikada nikome nije bilo lako, a Alfonso se putem sporta sprijateljio sa ostalom decom.

“Kada smo došli u Edmonton morali smo da se naviknemo na sve. Stanovanje, posao, škola, prijatelji, sve. Bio sam nekako tih i sramežljiv, a putem sporta sam upoznao mnoge drugare. Igrao sam fudbal, košarku, odbojku, bavio se atletikom, čak sam probao i hokej. Ljudi, nisam znao kako da vežem klizaljke, pa je morao drugar da to uradi za mene. Njegovi roditelji su posedovali klizalište i dozvolili nam da kližemo kada god želimo. Izgledao sam kao Bambi na tom ledu. Mada, ja nikada i nisam želeo da igram hokej, već fudbal. Sa ocem sam gledao Čelsi i divio sam se Didijeu Drogbi i Mišelu Esijenu”, kaže Dejvis.

Photo by Alexander Hassenstein/Getty Images

Dok su njegovi drugari igrali video igrice i trenirali fudbal, on je imao druge obaveze.

“Moji roditelji su imali naporne poslove i uglavnom radili po čitav dan, čak i noću. Oni nisu mogli da priušte bebisiterku, pa sam ja menjao pelene i pevao uspavanke mlađem bratu i mlađoj sestri. Jednog dana posle škole, drugar me je pozvao na probu za Edmonton Internešnals i ja sam pristao. Bio sam mnogo nervozan i počeo sam loše, ali čim je prvi dribling prošao, sve je bilo bolje i trener nam je kasnije saopštio da smo prošli probu i bili smo oduševljeni”, kaže Alfonso Dejvis.

Uskoro, dobio je poziv od prijatelja da ode u tim koji trenira njegov otac i to je učinio.

“Nije mi bilo jasno zbog čega se to desilo. Edmonton Strajkersi su bili poslednji u ligi, ali mi je drago što sam otišao jer je taj čovek moj sadašnji agent. Nik Huzej. On je za vrlo kratko vreme promenio stvari u timu i postali smo mnogo bolji. Meni je bio više od trenera. Davao mi je hranu, vozio me na trening i sa treninga, gledao me je kao da sam njegovo dete. Dok sam bio u Strajkersima sa 11 godina sam dobio poziv Sent Nikolas akademije i nastavio da treniram, a 2015. godine odlazim u Vankuver Vajtkepse”

Tamo stvari baš i nisu išle kako treba.

“U aprilu 2016. godine sam vezao neke baš loše utakmice i Pa Modou Ka mi je prišao i rekao da moram da budem jak u glavi jer samo takvi uspeju. On je igrao u Evropi i zna mnogo o fudbalu, ali sam mislio da je to samo fraza. Poslušao sam ga, nisam klonuo duhom i stvari su se stvarno popravile. Tako sam jednom na treningu uspeo da predriblam kapitena i samo sam čuo: Oooooooooooooooooo! Mršavi klinac iz Edmontona je upravo ponizio kapitena. Mislio sam da će me ubiti, haha. Ipak, 15. jula sam potpisao ugovor sa prvim timom i već sutradan smo išli u Orlando gde je bilo 22.000 ljudi. Pri rezultatu 2:2, trener mi kaže: ‘Alfonso, zagrej se, ulaziš’. Zaledio sam se. Ostalo je još 14 minuta, a ja sam upasao dres i bio spreman. Kako je lopta krenula ka meni ugledao sam defanzivca i pomislio: ‘Bože, ovaj će me pregaziti’. Ipak sam uspeo da spustim loptu i da šutnem, a iako lopta nije ušla dala mi je mnogo samopouzdanja. Za tren oka sam postao standardan prvotimac”

Photo by Andreas Gebert/Pool via Getty Images

“Postigao sam osam golova za Vajtkepse i Bajern Minhen je poslao ponudu za mene. Kada te Bajern traži, prihvataš. Više nisam bio onaj stidljivi klinac, znao sam gde idem i šta ću da radim. Kada sam došao u Bajern više nisam bio nervozan, hteo sam da im svima pokažem da sam spreman za fudbal na najvišem nivou. Osvojio sam dve titule, dva kupa i naslov najboljeg rukija Bundeslige otkako sam došao u Bajern. Ma koliko vremena proveo u Nemačkoj, Severna Amerika će uvek biti moj dom. Verujte mi, dobre stvari će dolaziti, ja sam tek počeo”, kaže Alfonso Dejvis.

B92

Danas objavljeno

Hamilton u posljednji čas do pola u Portugalu

V.R.

MotoGP: Takaki Nakagami na pol poziciji u Aragonu

V.R.

Sampdorija nadigrala i šokirala Atalantu

V.R.

Ostavite komentar