Ovo se dogodilo svega jedanaest godina od rođenja sedmomilijarditog stanovnika.
Udarne vesti
UDRI SRBE! Jedini plan Aljbina Kurtija! Albanski specijalci pretukli Milićevića!
Pakleni plan “VRAČARACA”: Prvo hteli da ubiju Milića, da bi kasnije lakše izvršili atentat na Vučića
KURTIJEVI SRBI SA VJOSOM: Planiraju vanredne izbore čiji je cilj proterivanje Srba sa KiM
Sadašnja populacija je više od tri puta veća od 2,5 milijardi 1950. godine.
MOŽDA VAS ZANIMA
- Manekenka u prozirnoj haljini smelo pokazala svaki deo savršenog tela FOTO
- Kristina Eplgejt zbog teške bolesti odustaje od glume
- Prestao da masturbira na tri meseca, pa otkrio kako se oseća nakon apstinencije
- Lavrov pozirao u majici sa logom američkog biseksualnog slikara, narkomana: Javnost u šoku FOTO
- Povređen Džej Leno: Automobil mu se zapalio, opekotine su teške
- Pun Beograd Rusa, a većinu muče ista pitanja: “Šta je bojler i zašto su Srbi tako visoki?”
- Kardiolozi nikako ne dozvoljavaju pet vrsta jela: Pogubna su za srce
- Elitna eskort dama tvrdi da je otkrila tajnu kvalitetnog seksa: “Prsti na nogama se grče”
Beba rođena negde u utorak je osmomilijardita osoba na svetu, prema izveštajima Ujedinjenih nacija.
“Prekretnica je prilika da se slavi različitost i napredak uz razmatranje zajedničke odgovornosti čovečanstva za planetu”, rekao je generalni sekretar UN Antonio Gutereš u saopštenju.
UN pripisuju rast populacije ljudskom razvoju, pri čemu ljudi žive duže zahvaljujući poboljšanjima javnog zdravlja, ishrane, lične higijene i medicine.
To je takođe rezultat veće stope fertiliteta, posebno u najsiromašnijim zemljama sveta – od kojih je većina u podsaharskoj Africi – što dovodi u opasnost svoje razvojne ciljeve.
Koliko je previše?
Rast stanovništva je takođe povećao uticaj ekonomskog razvoja na životnu sredinu.
Ali dok se neki brinu da je osam milijardi ljudi previše za planetu Zemlju, većina stručnjaka kaže da je veći problem prevelika potrošnja resursa od strane najbogatijih ljudi.
“Neki izražavaju zabrinutost da je naš svet prenaseljen”, rekla je šefica Populacionog fonda Ujedinjenih nacija Natalija Kanem. “Ovde sam da jasno kažem da sam broj ljudskih života nije razlog za strah.”
Džoel Koen iz Laboratorije za stanovništvo Univerziteta Rokfeler rekao je za AFP da pitanje koliko ljudi Zemlja može da podrži ima dve strane: prirodne granice i ljudske izbore.
Naši izbori rezultiraju time da ljudi troše mnogo više bioloških resursa, kao što su šume i zemljište, nego što planeta može da se regeneriše svake godine.
Prekomerna potrošnja fosilnih goriva, na primer, dovodi do veće emisije ugljen-dioksida, odgovornog za globalno zagrevanje.
“Mi smo glupi. Nedostajalo nam je gledanje unapred. Pohlepni smo. Ne koristimo informacije koje imamo. Tu su izbori i problemi”, rekao je Koen.
Međutim, on odbacuje ideju da su ljudi prokletstvo na planeti, rekavši da ljudima treba dati bolji izbor.
Usporavanje rasta
Sadašnja populacija je više od tri puta veća od globalnog broja od 2,5 milijardi ljudi 1950. godine.
Međutim, nakon vrhunca ranih 1960-ih, stopa rasta svetske populacije drastično je usporila, rekla je za AFP Rejčel Snou iz Populacionog fonda UN.
Godišnji rast je pao sa visokih 2,1 odsto između 1962. i 1965. na ispod 1 odsto u 2020.
To bi potencijalno moglo pasti dalje na oko 0,5 odsto do 2050. godine zbog kontinuiranog pada stope fertiliteta, predviđaju Ujedinjene nacije.
UN predviđaju da će stanovništvo nastaviti da raste na oko 8,5 milijardi 2030. godine, 9,7 milijardi 2050. godine i dostići vrhunac od oko 10,4 milijarde 2080-ih.
Druge institucije su, međutim, izračunale drugačije brojke.
Američki Institut za zdravstvene metrike i evaluaciju (IHME) procijenio je u studiji iz 2020. da će se globalna populacija maksimalno povećati do 2064. godine, a da nikada neće dostići 10 milijardi, i pasti na 8,8 milijardi do 2100. godine.
Crna smrt
Od pojave prvih ljudi u Africi pre više od dva miliona godina, svetska populacija je porasla, sa samo prolaznim pauzama u sve većem broju ljudi koji dele Zemlju, navodi NDTV.
Naši preci su bili lovci-sakupljači, koji su imali malo dece u poređenju sa kasnije naseljenim stanovništvom kako bi održali svoj nomadski način života.
Uvođenje poljoprivrede u doba neolita, oko 10.000 godina pre nove ere, donelo je prvi poznati veliki skok stanovništva.
Sa poljoprivredom je došlo do sedentarizacije i mogućnosti skladištenja hrane, što je dovelo do porasta nataliteta.
Sa oko šest miliona u 10.000 pre nove ere, globalna populacija je skočila na 100 miliona u 2.000 pre nove ere, a zatim na 250 miliona u prvom veku nove ere, prema Francuskom institutu za demografske studije.
Kao rezultat Crne smrti, ljudska populacija je opala između 1300. i 1400. godine, sa 429 na 374 miliona.
Drugi događaji, poput Justinijanove kuge, koja je pogodila Mediteran tokom dva veka od 541-767, i ratovi u ranom srednjem veku u zapadnoj Evropi, takođe su izazvali privremene padove u broju ljudi na Zemlji.
Od 19. veka pa nadalje, stanovništvo je počelo da se umnožava velikom brzinom, uglavnom zbog razvoja moderne medicine i industrijalizacije poljoprivrede, što je povećalo globalne zalihe hrane.
Od 1800. godine, svetska populacija je skočila osam puta, sa procenjenih milijardu na osam milijardi.
Razvoj vakcina je bio ključan, a vakcina protiv malih boginja posebno je pomogla da se iskoreni jedan od najvećih ubica u istoriji.
