Kinezi, ali i potrošači iz ostatka sveta, ove godine su, na Dan samaca, potukli sve rekorde kada je maloprodajna onlajn potrošnja u pitanju
Kinezi su u ponedeljak, 11. novembra, kupujući posredstvom internet-platformi obeležili Dan samaca, a kompanija „Alibaba“ je oborila sve rekorde, ostvarivši promet od 268,4 milijarde juana, odnosno 38,3 milijarde dolara, čak 25 odsto više nego lane, izvestio je u utorak list „Čajna dejli“.
Rastuća kineska potrošnja i e-trgovina signaliziraju ne samo stalni rast otpornosti kineskog tržišta već i, kako list ne bez ponosa primećuje, očiglednu snagu tamošnje privrede.
„Čajna dejli“ dalje konstatuje i da je, uprkos stalnim i zaludnim međunarodnim naslovima o „kineskoj ekonomiji koja usporava“ i „kolapsu potrošnje“, Dan samaca doneo više prihoda nego američki Crni petak i Sajber ponedeljak zajedno. Stoga se da zaključiti da je „Alibabin“ festival e-potrošnje najveći na svetu, kao i da je postao „vitalni barometar kineske potrošnje usred američkih tarifnih ratova“.
VIŠE OD DVESTA HILJADA BRENDOVA Prema podacima kompanije „Alibaba“, više od dvesta hiljada brendova bilo je ove godine ponuđeno kineskim i svetskim potrošačima, sa više od milion novih proizvoda. Preko pet stotina miliona potrošača kupovalo je nemilice ove proizvode od ranog jutra, posredstvom platformi „Ti-mol“, „Taobao“, „Lazada“, „Aliekspresa“ i ostalih.
Dan samaca postao je omiljeni „praznik“ maloprodajne kupovine u Kini, potom na jugoistoku Azije i u Australiji, a ove godine se proširio i na SAD. Upravo su kupci iz te zemlje, Japana i Australije bili najaktivniji među stranim kupcima, dok su u samoj Kini prednjačile provincije Guangdung, Džeđang, Đangsu, Šandung i grad Šangaj.
O razmerama novca koji su kompanije pojedinačno prihodovale možda najrečitije svedoči primer kozmetičke kuće „Este Loder“ koja je tog dana zaradila neverovatnih 143 miliona dolara.
Dan samaca je, stoga, konstatuje „Čajna dejli“, bio i ove godine dobitna prilika i za Kinu, i za ostala tržišta u regionu jugoistočne Azije, te ostatka sveta, naročito zemalja u razvoju.
USPEH E-TRGOVINE ODRAŽAVA KINESKU EFIKASNOST I INOVATIVNOST „Čajna dejli“ naglašava da je e-trgovina u Kini počela svoj razvoj sredinom ove decenije. Što su uređaji postajali mobilniji, razvojem pametnih telefona i trgovinskih onlajn platformi, transakcije su počele da se odvijaju na sve jednostavniji način i da se, pri tome, znatno povećavaju.
U Kini smatraju da je bum koji su mobilni uređaji doživeli u toj zemlji efekat napora uloženih u inovacije i nove tehnologije tokom poslednjih petnaest do dvadeset godina. U to vreme, dakle početkom ovog milenijuma, japanski „NTT DoCoMo“ posedovao je najbolje mobilne usluge u oblasti interneta, ali pošto kompanija nije uspela da proširi poslovanje izvan granica zemlje, vremenom je izgubila stečenu prednost. Sličan zaostatak napravila je i finska „Nokija“, koja je bila razvila mreže druge i treće generacije, ali nije odlučno krenula u proizvodnju smartfona.
Ovi promašaji otvorili su, kako „Čajna dejli“ konstatuje, vrata „Eplu“ i „Ajfonu“, ali ni ove kompanije, uprkos početnim uspesima, nisu uspele da odgovore u potpunosti na tehnološke izazove kineskih pametnih telefona kompanija „Huavej“, „Sjaomi“, „Vivo“ i „Opo“ koje sada sa 75 odsto dominiraju na ukupnom svetskom tržištu pametnih telefona.
Slično je i sa onlajn platformama, pa sada američke platforme za prodaju polako ali sigurno zaostaju za „Alibabom“ i drugim kineskim kompanijama.
Kineske kompanije već lansiraju usluge pete generacije (5G), dok su pionirski koraci načinjeni i na tehnologijama šeste generacije (6G). To je razlog, kako list navodi, zbog koga Bela kuća i dalje pribegava nekonkurentnim sredstvima kojima želi da potkopa uspeh „Huaveja“ i drugih kineskih kompanija.
EKSPLOZIJA POTROŠNJE NA MREŽI Već godinu i po da na povećane američke carinske tarife i naslovi u američkoj štampi predviđaju propast i sivilo u Kini i njenoj ekonomiji, dok je kineska industrijska proizvodnja zabeležila rast u septembru, uprkos smanjenom rastu izvoza. Podaci trećeg kvartala odražavaju snagu unutrašnje kineske potrošnje.
Maloprodaja je povećana za 7,8 procenata.
Zato se u Kini masovno raduju uspehu maloprodajne potrošne na Dan samaca. I ne samo to. „Čajna dejli“ u analizi ovogodišnjeg Dana samaca konstatuje i da je ubrzana urbanizacija doprinela stabilnosti kineske ekonomije, zato što se zamah njenog rasta proširio s bogatih primorskih gradova na „manje“ gradove u unutrašnjosti.
List, opet ne bez ponosa, naglašava da je u prvim minutima Dana samaca u Šangaju zatvoren Međunarodni sajam uvoza, uz brojne zaključene ugovore čija je vrednost premašila 71 milijardu dolara, 23 odsto više nego na prvoj izložbi prošle godine, što je podvig jednak onom koji je na Dan samaca načinila kompanija „Alibaba“.
Bilansi Dana samaca i sajma u Šangaju nude obilje dokaza da je kineska potrošnja daleko otpornija i jača od, kako list piše, ideološki obojenih naslova na Zapadu.
POREKLO DANA SAMACA
Kao i sve što počinje u Kini, i Dan samaca je određen snažnom simbolikom. Izgovor 11. 11. na kineskom jeziku zvuči vrlo slično izrazu „jedan život, jedno življenje“ (yi sheng yi shi).
Postoje dve urbane legende o nastanku Dana samaca i obe tvrde da je kao nezvanični praznik nastao u Nanđingu. Prva urbana legenda kaže da je student univerziteta u pomenutom gradu, po imenu Guang Gun, bio zaljubljen u koleginicu koja je na drugoj godini studija preminula od karcinoma. Neutešan zbog smrti voljene, palio je sveće po studentskom domu, a 11. novembra, na njegov navodni rođendan, pridružili su mu se drugari, da ne bude sam. Druga urbana legenda govori o četvorci studenata Univerziteta u Nanđingu koji su 1993. odlučili da 11. novembar, nasuprot danu Svetog Valentina, obeleže kao dan svoje usamljenosti.
U žiži interesovanja javnosti je četvoročasovni šou-program na televiziji u kojem učestvuju direktori velikih kompanija, sportske i estradne zvezde. Sistem naručivanja robe je vrlo jednostavan i obavlja se preko mobilnih uređaja, a količina robe ponuđene na prodaju uz debele popuste je ograničena.
