Zajedno sa flavonoidima (kojih takođe ima u izobilju u ananasu), štiti ćelije tijela od oštećenja slobodnih radikala, smanjuje upale i sprječava različite hronične bolesti poput koronarne bolesti srca i Alchajmerove bolesti.
Tropsko voće je takođe neobično bogato manganom. Mangan je neophodan za održavanje zdravih i jakih kostiju. Adekvatna količina mangana u tijelu povezana je sa manjim rizikom od osteorporoze, prema studiji Univerziteta Oregon. Ako redovno jedete ananas, ne morate da brinete o nedostatku ovog minerala – jedna šoljica svežeg voća sadrži oko 78% dnevne vrijednosti.
Vjerovatno ste čuli da ananas podstiče sagorijevanje masti. Ovo svojstvo voća nije u potpunosti proučavano, pa naučnici još nisu mogli nedvosmisleno da potvrde ili opovrgnu ove informacije. Eksperimenti na životinjama su pokazali da enzim bromelain, kojim je bogat ananas, ubrzava razgradnju masti u tijelu, ali istraživanja su još uvek nedovoljna. Međutim, nema sumnje o još jednoj korisnoj osobini bromelaina – on efikasno stimuliše procese varenja, doprinoseći aktivnijoj razgradnji proteina. Zbog toga se jela od mesa često poslužuju sa sosom od ananasa – uz njih će teška hrana biti mnogo lakša za varenje.
Iako ananas nema dokazani efekat sagorijevanja masti, trebalo bi ga dodati u ishranu svi koji vode računa o svojoj figuri. Niskokaloričan je (oko 50 kcal na 100 g) i bogat je vlaknima, vitaminima i mineralima.
Ananas se može dodati u salate, sosove od mesa, deserte ili jesti samostalno. Pored toga, pripada onim plodovima koji gotovo ne gube svoja korisna svojstva kada se konzerviraju. Glavna stvar je da izaberete proizvod u sopstvenom soku, a ne u šećernom sirupu, kako biste izbjegli unos dodatnih ugljenih hidrata.
