“Nažalost u ovom trenutku imamo tendenciju brutalizacije oružanih konflikata“, konstatovao je Novak u izjavi agenciji APA.
On je kazao da je to velika razlika između klasičnih ratova, koje smo imali u ranijim vekovima do Prvog svetskog rata.
Razlog za to, kaže, je da ima sve manje “klasičnih međunarodnih ratova“ i sve više „unutrašnjih oružanih konflikata sa međunarodnim učešćem“.
Pri tom, dodaje, sve je teže razlikovati između vojnika i civila.
Najbolji primer za to, kako ukazuje Novak je Sirija, gde je u toku veoma brutalan građanski rat između režima i svih mogućih grupacija, od kojih pojedine i terorističke prirode, koji čine teška kršenja ljudskih prava, kao što je Islamska država.
“Kada danas pogledate Siriju vidite da su oni koji su najviše pogođeni civilno stanovništvo. Zbog toga je i polovina stanovništva pobegla u inostranatvo“, rekao je on.
Slično je, kako je kazao, i u drugim regionima kao što su Avganistan, Irak, Kongo, Somalija, Južni Suda, gde su umešane većim delom nedržavni akteri, pre svega terorističke grupacije, kao Boko Haram ili Islamska država.
“Često su oružani konflikti povezani sa terorizmom, koji donosi patnju stanovništvu. Iako je i ranije uvek bilo plaćeničkih vojsci aktuelni nivo brutalnosti nije viđen”, konstatovao je Novak.
Takođe je ekspert za ljudska prava uočio i pad značaja ljudskih prava u zapadnom svetu, koji se do sada uvek zalagao za ista.
“U Rusiji i Turskoj, ali i u EU se ljudska prava sve više dovode u pitanje“, objasnio je on navodeći kao primer „iliberalnu demokratiju“ u Mađarskoj, odnose u Poljskoj i tendencije u zapadnoj Evropi.
“Najveći izazov je da se prekine eskalacija, nasilje i mržnja, koje vidimo širom sveta, i koje je često i verski motivisana, da se vratimo dijalogu i na demokratski način ophodimo jedni s drugima”, zatražio je Novak.
Prema njegovim rečima, u tome je bitno da se deluje protiv lažnih vesti u socijalnim medijima, kojima se podstiče mržnja protiv ljudi.
Novak vidi strategiju UN o održivom razvoju kao dobar okvir za poboljšanje stanja ljudskih prava u svetu, ukazujući da je većina ciljeva vezana za ljudska prava, kao što je borba protiv siromaštva, gladi, te i pravo na hranu i jednakost polova, te i pravo na zdravlje.
Pitanje migracije, kako ističe Novak, treba da se tretira bez ksenofobije i širenja mržnje.
b92
