Otvaranjem pregovora sa Bosnom i Hercegovinom, u regionu više nema nijedne države koja nije na putu evrointegracija. Srbija prednjači, sa gotovo dvodecenijskim stažom. I dok Brisel spekuliše da bi Crna Gora mogla da nas pretekne, i krene da zatvara poglavlja – mi brojimo treću godinu bez otvorenog ijednog novog poglavlja, odnosno klastera.
Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji ostaje pri stavu – Srbija treba da otvori novi klaster. Brisel, pojašnjava, primećuje napredak Srbije na terenu, i samo otvaranjem, smatra Varhelji, države mogu da se motivišu da idu napred na putu evropskih integracija.
“Proširenje je transformativni proces. Naši partneri su doneli suštinsku odluku da izaberu put ka Evropskoj uniji. Zato kada postoji napredak, moramo da donesemo sve kako bi se išlo napred. Tako proširenje ostaje kredibilno”, navodi Oliver Varhelji, evropski komesar za proširenje.
Oni koji prate perspektivu integracija u Briselu svedoče – rat na istoku Evrope promenio je volju Unije za proširenje. Prethodne decenije, nije jasno demonstrirala da želi da primi zemlje Zapadnog Balkana. Sada je, kažu u Nacionalnom konventu, to bezbednosno pitanje.
“Više nemamo tu vrstu disonantnih poruka koje su dolazile sa jedne strane iz Brisela, od Evropske komisije i od samih institucija Evropske unije i od zemalja članica. Dakle, iz glavnih gradova zemalja članica i njihovih službi za spoljne poslove. Negde je sada jasno da je to zaista važno, pre svega Evropskoj uniji”, kaže Bojana Selaković iz Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji.
“Ukrajina i Moldavija u vrlo kratkom roku započele pregovore o članstvu”
Dušan Gajić, dopisnik RTS-a iz Brisela, ocenjuje da je to posebno vidljivo u slučaju istočno-evropskih zemalja – Ukrajine i Moldavije koje su u vrlo kratkom roku započele pregovore o članstvu.
“Gruzija je dobila status kandidata, iako je to do pre nekoliko godina bilo nemoguće. Geopolitički imperativ da se pogura proces proširenja manje je vidljiv na Zapadnom Balkanu, uz možda izuzetak Bosne i Hercegovine koja je dobila političku ili geopolitičku podršku da napravi naredni korak. U slučaju Srbije se pre može govoriti o nekoj vrsti produženog zastoja nego o novom zamahu u procesu pristupanja”, kaže Gajić.
Srbija poslednje poglavlje otvorila 2021.
Poslednji zamah Srbija je imala 2021. kada je otvorila poslednje poglavlje. Poznavaoci prave računicu, tim tempom pregovaraće još deceniju. Napredak u vladavini prava, usklađenost spoljne politike, unapređenje izbornog procesa, bez ispunjenja tih uslova određene članice smatraju Srbija ne može dalje u pregovorima. Ne izostavlja se ni primena sporazuma o normalizaciji odnosa sa Prištinom.
“Imajući sve to u vidu, ako zaista i postoji neki novi zamah za proces pristupanja na Zapadnom Balkanu, nema nagoveštaja za sada da bi i Srbija mogla da bude među zemljama koje bi to iskoristile i u dogledno vreme, u ovoj godini otvorila neka nova pregovaračka poglavlja i klastere”, navodi Gajić.
Ukazuje da se sa problemima i slabim izgledima za napredak suočavaju i Severna Makedonija i Albanija zbog bilateralnih problema sa susedima – Grčkom i Bugarskom.
“Zemlja u kojoj se vidi prostor za stvarni napredak je Crna Gora, ako zadrži političku stabilnost”, dodaje Gajić.
Reformskom agendom do EU
Bojana Selaković iz Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji navodi da ni one zemlje koje su uvele sankcije Rusiji, nisu u formalnom smislu napredovale mnogo u procesu evropskih integracija.
“Imamo činjenicu da, recimo, sve druge zemlje u regionu, i ako jesu, uvele sankcije Rusiji, ni one nisu u formalnom smislu napredovale mnogo u procesu evropskih integracija. Kao što sam rekla, to je negde između ostalog bilo i posledica toga što i sama EU nije bila sigurna šta želi od procesa proširenja. Mi sada imamo čitav set novih instrumentata koji se ubrzano pripremaju i koji na neki način treba da otkoče čitav proces evropskih integracija”, navodi Selakovićeva.
Pre svega kroz plan rasta za Zapadni Balkan. Obaveza je da svaka zemlja priprema reformsku agendu kojom bi mapirala skraćeni put, a sa rezultatima bi stigla finansijska podrška, i još važnije, pristup zajedničkom evropskom tržistu i privilegijma koje su do sada imale samo članice.
