19. Maja 2019.

RAT DO UNIŠTENjA

Vladimir Putin bio je strpljiv i čekao da se u Ukrajini pokaže ekonomska neodrživost „rata“ s Moskvom, a kako vreme bude odmicalo, stanje će biti sve gore – ukoliko se ne obnove aranžmani s Rusijom

I zabrani predsednik Ukrajine planira da nastavi da se kreće prema pristupanju zemlje NATO-u, a takođe ne namerava da menja kurs na temu „rata s Rusijom“, saopštio je savetnik Vladimira Zelenskog za pitanja bezbednosti i odbrane Ivan Aparšin. Uz to, rekao je da postoji mogućnost rešavanja pitanja Donbasa i Krima uz primenu sile, ali da je taj scenario u ovom trenutku neprihvatljiv za Kijev. I dok je Zelenski dosad izbegavao direktno izjašnjavanje o ovim najosetljivijim pitanjima, već to u njegovo ime čine savetnici, ove reči Aparšina izazvale su pažnju stručne javnosti. Jer ako je Zelenski izbore dobio na gotovo plebiscitaran način, i upravo na talasu narodnog nezadovoljstva politikom dosadašnjeg predsednika Petra Porošenka, onda se s pravom postavlja pitanje: da li se i šta promenilo njegovim izborom? Ili izabrani šef države još uvek taktizira, pre zvanične inauguracije, a još više – uoči odlučujućih parlamentarnih izbora u Ukrajini, zakazanih za jesen?
NA STAROM KURSU PREMA NATO-u Osim toga, Ukrajina će nastaviti „jačanje armije i izgradnju novog sistema teritorijalne odbrane“, najavio je Aparšin. „Postoje pitanja koja su poznata svima. Mi ne menjamo kurs prema stupanju Ukrajine u NATO. Jedino što nismo razgovarali o rokovima. Mi ne menjamo kurs prema ratu s Ruskom Federacijom, jer to je rat“, naglasio je savetnik izabranog predsednika. Aparšin, inače, nije nepoznat široj javnosti i ima reputaciju jednog od vodećih eksperata. Bio je načelnik Uprave za ekspertizu u sferi bezbednosti i odbrane Sekretarijata Vlade Ukrajine, radio pri kabinetima bivših premijera Nikolaja Azarova (u vreme vlasti predsednika Viktora Janukoviča), Julije Timošenko (predsednik Viktor Juščenko) i Arsenija Jacenjuka (Porošenko). Sada je vodeći savetnik novoizabranog šefa države Zelenskog, što potvrđuje visok status i iskustvo ovog stručnjaka.

Mada njegove reči mogu zaista da zaparaju uši, pogotovo onima u Ukrajini kojima je preko glave i ratova, i Krima i Donbasa, valja pažljivije obratiti pažnju na akcentovanje ovih izjava, ali još više na njihov tajming, što je svakako ključno. Već sama potreba Aparšina da naglasi da oni „ne menjaju kurs“ ka NATO-u može da ukazuje da ima, pre svega na Zapadu, onih koji možda sumnjaju u iskrenost buduće „evroatlantske orijentacije“. Doduše, pristupanje NATO-u je u Ukrajini postalo ustavna kategorija, što je „tekovina“ vlasti predsednika Porošenka, ali se i to u nekom budućem periodu može promeniti. Jer za vreme vlasti bivšeg predsednika Janukoviča u Ustavu je bilo zapisano da je Ukrajina vojno neutralna država, pa su postmajdanske vlasti smatrale da je jedna od njihovih glavnih obaveza da upravo ovu odredbu promene – i u najviši pravni akt unesu NATO.

BITKA ZA VRHOVNU RADU Kada savetnik Zelenskog kaže da NATO kurs oni neće menjati, treba znati da – čak i da hoće – ekipa Zelenskog to još uvek ne može. Ne samo što oni, zbog namernog otezanja Porošenka i njegove većine u Vrhovnoj radi, još uvek nisu preuzeli predsedničku poziciju već zato što tako krupni zaokreti i promene Ustava ne mogu da se ostvare bez odluke parlamenta. Zato će bitka za Vrhovnu radu u oktobru biti ključna za budućnost zemlje. Ako Zelenski ne uspe da konsoliduje svoju političku organizaciju „Sluga naroda“ u dovoljnoj meri da postane vodeća u Ukrajini u roku od nekoliko meseci, i ako do kraja ove godine ne obezbedi snažne saveznike u skupštini, onda njegova pozicija dugoročno neće biti održiva. Prema procenama stručnjaka, Zelenskom predstoje teške političke borbe, ali zasad on ima ozbiljnu inicijativu i vreme i dalje radi u njegovu korist. I baš zato mu je najmanje od svega potrebno da u ovom trenutku daje izjave (bilo on, bilo neko od njegovih savetnika) koje značajno odudaraju od političkog mejnstrima. To bi bilo guranje prsta u oko ne samo domaćim naconalistima koji su značajno ojačali pozicije u proteklih pet godina već pre svega Vašingtonu i drugim zapadnim prestonicama koje podstiču Kijev na radikalizaciju odnosa s Moskvom.

Kada savetnik Zelenskog kaže da NATO kurs oni neće menjati, treba znati da – čak i da hoće – ekipa Zelenskog to još uvek ne može. Ne samo što oni, zbog namernog otezanja Porošenka i njegove većine u Vrhovnoj radi, još uvek nisu preuzeli predsedničku poziciju već zato što tako krupni zaokreti i promene Ustava ne mogu da se ostvare bez odluke parlamenta

„Uvek je moguće vojnim putem rešiti svako pitanje. Ali koja je cena te operacije u ljudskim životima? Može li se na to poći? Ja nikada ne bih pošao – na današnji dan – na to da predložim nekome da sprovođenjem vojne operacije Oružanih snaga Ukrajine rešava pitanje vraćanja teritorija Donbasa i Krima. Nikada“, naglasio je Aparšin. Predložio je alternativni put, kroz jačanje armije, vojne industrije i izgradnju nove teritorijalne odbrane. Rekao je i da nema ništa protiv „Operacije objedinjenih snaga“ na istoku Ukrajine, što je termin kojim se označava „novi format“ vojnog angažmana Kijeva u Donbasu – nakon propasti „antiterorističke operacije“. Aparšin je još napomenuo i da „minski format“ razgovora o Donbasu sada ne funkcioniše, „ali reći danas da mi od njega odustajemo, bilo bi nekorektno prema našim partnerima“.

I ove, naizgled, kontradiktornosti u izjavama savetnika samo dodatno govore da bi Zelenski u ovom trenutku najradije da sedi na obe stolice, što mu je svakako najpametnija – ali i jedina opcija. Donekle ohrabruju poruke iz okruženja novog predsednika koje nisu radikalne i otvaraju dosta prostora za korekcije politike u budućnosti. Treba imati u vidu tešku zaostavštinu Porošenka koja je dospela u ruke Zelenskom, pa biti svestan da novi predsednik, kakve god bile njegove namere, mora u vođenju politike da se oslanja na ukrajinsku realnost. A ona je takva da je Ukrajina u (neobjavljenom) ratu protiv Rusije, da je državna kasa potpuno prazna, a zemlja zadužena, da je narod očajan zbog teške ekonomske situacije, a da glavnu reč i dalje vode ekstremisti koji prete svima koji ne misle kao oni. Nema sumnje da će Zelenski od prvog dana biti pod užasnim pritiskom onih koji bi želeli silom da se obračunaju s Rusima. Ali kako i sam Ivan Aparšin kaže – posledice takve politike bile bi tragične. Istovremeno, on ističe da bi novom predsedniku savetovao da zameni aktuelnog ministra odbrane Stepana Poltoraka, čoveka koji je osmislio „Operaciju objedinjenih snaga“.

OPORAVAK SAMO UZ SARADNjU S RUSIJOM Bez obzira na sve izjave, izvesno je da tokom petogodišnjeg mandata Zelenskog Ukrajina neće biti primljena u NATO, ocenjuje za „Raša tudej“ direktor Ukrajinskog analitičkog centra Aleksandar Ohrimenko. Ekspert veruje da novi predsednik ima velike šanse da zaustavi sukob u Donbasu, a da sve što govore različiti pojedinci iz njegovog okruženja nosi status njihovog privatnog, nezvaničnog mišljenja. Zato mnogi čekaju isključivo da čuju šta će izabrani predsednik reći na sve ove teme.

Treba uzeti u obzir da bi, pre parlamentarnih izbora, za Zelenskog bilo apsolutno kontraproduktivno da preduzima bilo kakve korake u pravcu makar i blagog zbližavanja s Rusijom. Previše je proteklih godina bilo antiruske propagande u javnom prostoru Ukrajine, pa bi veliko dostignuće bilo i da se makar s time prekine. Da li se neka vrsta dogovora s Moskvom može očekivati posle izbora i pravljenja nove vlade, u slučaju da ona bude formirana pod dirigentskom palicom Zelenskog, takođe je suviše rano govoriti. To će možda zavisiti najviše od toga – ko će u toj vladi biti, a ko na njenom čelu. Ako se ostvare prognoze da bi bivša premijerka Julija Timošenko mogla ponovo da zauzme ovu funkciju i sklopi čvršći savez sa Zelenskim (što može biti logično ako se zna da je moćni oligarh Igor Kolomojski oboma pokrovitelj), to bi otvorilo put pragmatičnijoj politici i postepenom obnavljanju rusko-ukrajinskih odnosa.

Do tog trenutka ostaje još mnogo da se uradi, ali je svima jasno da teško može doći do bilo kakvog ekonomskog oporavka bez čvrste saradnje s Rusijom. To je od početka bio jedan od glavnih aduta Kremlja i ruski predsednik Vladimir Putin bio je veoma strpljiv, čekajući da se na delu pokaže ekonomska neodrživost „rata“ s Moskvom. I što vreme bude više odmicalo, stanje ukrajinske ekonomije biće sve gore – ukoliko se ne obnove povoljni energetski i trgovinski aranžmani Rusije i Ukrajine. Zato je bilo jasno da je politika Petra Porošenka bila osuđena na propast, iako ni u Moskvi nije malo onih koji su u prvo vreme verovali da bi odlazeći šef države u nekom trenutku mogao da napravi zaokret. To se nije desilo, naprotiv, zato i sada treba biti oprezan i videti u kom pravcu će Zelenski povesti ukrajinski državni brod. Tek, jedno je sigurno: ako Ukrajina nastavi s dosadašnjom politikom „rata s Rusijom“, nastaviće se i njeno slabljenje. Do potpunog (samo)uništenja.

Piše: Bojan Bilbija za pecat.co.rs

Podijeli vijest na: