Tužba će biti podneta ukoliko Evropska komisija ne ispuni zahtev Evropskog parlamenta, zbog nesprovođenja mehanizma o uslovljenosti korišćenja evropskih fondova uz poštovanje vladavine prava.
Instrument koji povezuje upotrebu evropskih fondova za poštovanje vladavine prava na snazi je od 1. januara 2021. godine, a poslanici u rezoluciji ističu da Komisija još uvek nije preduzela konkretne mere prema novim pravilima i da nije pružila smernice o sprovođenju uredbe do 1. juna, što je krajnji rok koji je Evropski parlament odredio 25. marta.
Evropski parlament je zato naložio svom predsedniku Davidu Sasoliju da u roku od dve nedelje “pozove Komisiju da ispuni svoje obaveze iz uredbe”.
Parlament će u međuvremenu “odmah započeti neophodne pripreme za moguću pravnu akciju protiv Komisije prema članu 265 UFEU (Ugovor o funkcionisanju Evropske unije)”, navodi se u rezoluciji, usvojenoj sa 506 glasova. Protiv je bilo 150 poslanika, a 28 je bilo uzdržano.
Navedeni član omogućava evropskim institucijama da se međusobno tuže pred Sudom Evropske unije ukoliko smatraju da je došlo do kršenja Ugovora.
Na samitu evropskih lidera krajem prošle godine dogovoreno je da se donese uredba o vladavini zakona, čemu se već dugo suprotstavljaju Poljska i Mađarska. Međutim, tada je postignut kompromis da se odluka o povezivanju dodele evropskih fondova sa vladavinom zakona ne primenjuje dok je ne odobri Sud pravde.
Mađarska i Poljska, koje su procesuirane zbog mogućih kršenja vladavine zakona, u martu su podnele tužbu Evropskom sudu pravde (ES) koji će odlučiti da li mehanizam uslovljavanja krši Ugovor o EU.
Sporazumom na kraju godine, Komisija se složila da neće postupati u skladu sa uredbom dok se ne usvoje smernice za njenu primenu.
Rezolucija je direktno pozvala Komisiju da “brzo reaguje na ozbiljne stalne povrede vladavine prava u nekim državama članicama, koje predstavljaju ozbiljnu pretnju za pravičnu, pravnu i nepristrasnu raspodelu sredstava EU”. Takođe se ističe da od stupanja na snagu Uredbe Komisija nije “poslala nikakvo pismeno obaveštenje državama članicama” zbog kršenja vladavine zakona, iako kažu da u tom pogledu postoji “mnogo razloga za zabrinutost”.
Komisija ne razume potez Evropskog parlamenta
Dan ranije, poverenik za budžet i administraciju Johanes Han izrazio je svoje zaprepašćenje na plenarnoj sednici na inicijativu Evropskog parlamenta.
“Komisija je pripremila vrlo jasne smernice kako bi unela jasnoću u primenu ovog propisa”, rekao je on, dodajući da smernice neće promeniti propis.
Istakao je da smernice treba dobro razviti kako bi bilo jasno u kojim slučajevima se instrument može primeniti.
“Sledeće nedelje imaćemo nacrt teksta internih smernica koji ćemo podneti Evropskom parlamentu”, rekao je.
“EU podržava predizbornu kampanju autokrata”
Neki poslanici su istakli da zbog nesprovođenja propisa neke zemlje, poput Poljske i Mađarske, nastavljaju da krše propise.
“Poljska se ne pridržava nezavisnosti sudstva i apsolutno se ništa ne dešava”, rekla je Birgit Zipel u ime socijalista i demokrata, dok je Moric Kerner iz Liberalnog kluba Renev Europe rekao da su smernice “taktika kolebanja Saveta”.
Daniel Freund iz Zelenih rekao je da “Orbanova porodica i prijatelji kradu naš novac” i da “EU podržava kampanju za reizbor autokrata u Evropskoj uniji”.
Naime, parlamentarni izbori biće održani u Mađarskoj na proleće sledeće godine, a Freund smatra da zbog „nečinjenja“ Evropske unije “opozicija ne može da učestvuje na fer izborima”.
Mehanizam je “pravna nakaznost”
Desničarski poslanici u sredu su oštro kritikovali predlog rezolucije. Rišard Legutko, predstavnik vladajuće poljske Stranke prava i pravde (PiS), istakao je da u Evropi zaista postoji problem vladavine zakona, ali ne u državama članicama, već u evropskim institucijama.
“Praksu kršenja Ugovora prihvataju evropske institucije i političke snage koje ih kontrolišu”, rekao je on, dodajući da je mehanizam uslovljavanja “pravna nakaznost”.
Prema Legutku, mehanizam uslovljavanja krši član 5. Ugovora o Evropskoj uniji, odnosno princip supsidijarnosti.
Žil Leberton iz kluba Identitet i demokratija (ID) istakao je da predlog “karikirano stigmatizuje dve države” – Poljsku i Mađarsku.
“Evropska unija neće preživeti ako nastavi da krši nacionalni suverenitet, kulturne i ustavne tradicije svojih država članica”, rekao je Lebreton.
Komesar Han je, pak, odgovorio da postoji “samo jedna vladavina zakona, a ne ona koja se razvija u skladu sa državnom tradicijom”.
U raspravi je učestvovao i hrvatski poslanik Mislav Kolakušić koji je rekao da je Evropska unija zajednica “suverenih država” i da je ideologija prožeta pod maskom vladavine zakona.
B92
