Rama ističe da nije promijenio svoj stav prema Kosovu, niti mišljenje da Srbija teba da ga prizna, ali smatra i da nije bilo smetnji da kosovski predsjednik i premijer budu u Ohridu.
“Za nas je, govorio sam to i prije i zapisano je u dokumentu u Novom Sadu, da nije ideja da podijelimo Zapadni Balkan, koji je ionako u malim dijelovima i rascjepkan, već da obuhvatimo sve zemlje Zapadnog Balkana”, rekao je Rama.
Kaže da u ovoj inicijativi nema ništa novo u odnosu na sve ono što je dogovarano ranije na brojnim sastancima u okviru Berlinskog procesa, osim dogovora o slobodnom kretanju ljudi u čitavom regionu, i ističe da je to veoma značajno što je dogovoreno.
Rama je dodao da je sve što je zapisano u deklaraciji u Ohridu istovremeno već zapisano i na ranijim sastancima zapadnobalkanske šestorke, ali nije ostvareno.
Istakao je da je inicijativa plod unutrašnje želje zemalja u regionu i da nije doneta pod patronatom spolja i da su na ovaj sastanak bili pozvani, to jest da nisudošli sami.
Rama je rekao da će na samitu u Draču 21. decembra biti prisutan i predstavnik EU za spoljnu politiku Žozep Borel.
Takođe, ističe da bi u Draču voleo da vidi i predstavnike Crne Gore i BiH i da te zemlje zatraže da uđu u taj proces, ali, ponovio je, i da u njega bude uključeno i Kosovo na “legalnim osnovama i ravnopravno”.
“Biću direktan sa svim onima koji se prave da ne razumeju, treba reći da smo ranije dogovorili i hramonizovali sve što je zapisano ne kao jedan memormandum ili akdiconi plan šest zemalja Zapadnog Balkana”.
Rama je rekao da brojni raniji sastanci, posvećeni saradnji u regionu, nisu rezultirali time da Srbija i BiH priznaju Kosovo, niti je to bila smetnja za dolazak u Ohrid predstavnika tzv. Kosova.
Kaže da bi “predsjednik Kosova i premijer Kosova” trebalo da učestvuju kao ravnorpavni sa svima i da se uslaglase sa svima ostalih oko svih elemenata te inicijative.
Takođe, ističe da ni Srbija, ni BiH nisu prihvatile da njihovi predstavnici sede za istim stolom sa predstavnicima Kosova.
“Skoro pet godina Berlinskog procesa učesće Kosova nikada nije stavljeno pod znak pitanja. U svemu ovome ne vidim interes vraćanja u prethodne godine”, istakao je.
Ističe da nema opravdanja da Kosovo i Albanija ne štite ekonomske i drušvene interese svojih građana, niti za to da i njihovi građani mogu da riješe probleme čekanja na granici.
Rama je odbacio eventualne prigovore da govori kao zagovornik Velike Albanije:
“Ako neko govori o ‘velikoj Albaniji’, ja pričam o brisanju granica sa Kosovom, ja sam evropski građanin”.
Napomenuo je da nije živio na Kosovu niti u bivšoj Jugoslaviji i da isključivo govori sa pozicije građanina Evrope.
“Dobro je da budemo zajedno, da budemo za istim stolom, da ne prihvatamo stvari koje nas ometaju, i na kraju krajeva kvalitet života ne zavisi od načina kako se mi slažemo nego kako se dogovaramo”, rekao je Rama.
Takođe, smatra da bi “mali Šengen” tebalo nazvati Zapadnobalkanski šengen.
Kaže da je još pre pet godina dogovoreno priznavanje doploma za Albance u Srbiji, kao i da je posle posete Beogradu zastao kod Preševa i poručio Albancima koje je tu sreo “da se pripreme, jer će se njihove diplome uskoro priznavati”.
Zapitao je kako se to rješava sada i zašto se još čeka na to.
Rama je dodao da predstavnici zapadnobalkanske šestorke treba da ojačaju proces priznavanja Kosova, kao i da je rješenje u miru i regionalnoj saradnji.
Treba da budemo svi za istim stolom, zaključio je Rama.
TANJUG
