Rak u trudnoći sve češći: Tri kancera koja mogu da daju metastaze i kod mame i kod bebe - BIGportal.ba
Hrana i zdravlje

Rak u trudnoći sve češći: Tri kancera koja mogu da daju metastaze i kod mame i kod bebe

Maligni tumor može se javiti i kod trudnica, ali srećom i dalje retko – jedan slučaj u 1.000 trudnoća godišnje, što je 0,1 odsto karcinoma u opštoj populaciji.

Melanom, maligniteti krvi i karcinom pluća jedini su za koje je dokazano da mogu metastazirati na posteljicu i plod, rekao je dr Bojan Inđić, specijalista ginekologije i akušerstva iz Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine.

Kako ističe, razlog nastanka maligniteta u trudnoći nije dovoljno razjašnjen.

“Hormonske promene, imunosupresija i promene u cirkulaciji trudnice mogu imati uticaja na nastanak i razvoj maligniteta, a dodatni faktor je i sve kasnije zasnivanje porodice, to jest trudnoće nakon 35. ili 40. godine života”, navodi dr Inđić.

Poseban problem je što su znaci i simptomi često nejasni, barem u početku, maskirani fiziološkim promenama kod trudnice koje se pripisuju uobičajenim promenama u trudnoći, te se ne pristupa dopunskoj dijagnostici.

“Briga o mogućem nepovoljnom uticaju zračenja i upotrebe kontrasta ili hirurških procedura po plod može navesti lekara da ne uradi analize na vreme. A čak i kada su simptomi i znaci maligniteta relativno jasni, postoji šansa da dijagnostičke procedure daju lažno negativne rezultate, budući da mnoge analize u trudnoći imaju drugačije vrednosti nego van trudnoće”, naglašava dr Inđić.

Najčešće pitanje ginekolozima jeste da li će mlade žene lečene od raka moći da zatrudne. Na sreću – u najvećem broju slučajeva – da. Lečenje karcinoma sve je, ističe dr Inđić, uspešnije, a petogodišnje preživljavanje dostiže i 80 odsto.

“Verovatnoća za uspešnu trudnoću posle lečenja zavisi od vrste i proširenosti tumora, starosti u vreme postavljanja dijagnoze, primene lekova koji mogu oštetiti funkciju jajnika. Tu posebno mesto zauzimaju ginekološki maligniteti, gde je važno da se bolest prepozna u ranoj fazi kako bi funkcija jajnika bila očuvana. Kada je bolest u uznapredovalom stadijumu, uspešnost lečenja karcinoma je važnija od očuvanja fertiliteta”, kaže dr Inđić i dodaje da su savremene tehnike očuvanja fertilnosti zamrzavanje embriona, jajnih ćelija ili dela jajnika kada nije moguće očuvati tkivo jajnika u telu žene.

U prvim godinama posle lečenja maligne bolesti trudnoća nije poželjna jer tada dođe do najvećeg broja recidiva (povratka bolesti).

“Period od završetka lečenja do trudnoće ne treba da bude manji od dve godine. Vrlo retko pacijentkinje otkriju da su trudne kada je započeto lečenje maligniteta i tada se najčešće planira prekid trudnoće”, navodi dr Inđić.

Za lečenje je neophodan multidisciplinarni tim, i to u zdravstvenoj ustanovi najvišeg ranga, kao što su univerzitetski klinički centri.

“Preporučuju se nejonizovane metode za dijagnostiku i tretman, a hirurgija je bezbedna i ne bi je trebalo odlagati. Radioterapija se ne predlaže osim u retkim slučajevima. Malo je lekova koji se bezbedno mogu upotrebiti i trudnica mora biti upoznata s mogućim rizicima i komplikacijama. Polje onkologije se rapidno razvija, ali i dalje nema dovoljno podataka o primeni različitih terapijskih procedura i dugotrajnih efekata na plod i buduće dete”, ističe dr Inđić.

Gestacijska nedelja igra najvažniju ulogu u određivanju težine efekta hemioterapeutika ili zračenja.

“Ekspozicija (izlaganje) od druge do osme nedelje trudnoće nosi najveći rizik za malformacije ploda. Neka tkiva ploda nastavljaju razvoj i posle osme nedelje, kao što je centralni nervni sistem, genitalije, oko, krvni sistem, što treba uzeti u obzir. Postoji jasna povezanost između doze zračenja koju primi plod i težine oštećenja. Upotreba kontrasta, iako neki od njih nemaju dokazan teratogeni rizik, za sada se ne praktikuje”, objašnjava dr Inđić i dodaje da se hirurške procedure, biopsije tkiva i upotreba anestetika generalno smatraju bezbednim za trudnoću.

Maligniteti u trudnoći:

*melanomi

* karcinom dojke

* rak grlića materice

* limfomi

* leukemije

Međutim, rizik spontanog pobačaja je malo povišen, posebno u i trimestru, kao i prevremenog porođaja u kasnijoj trudnoći.

“Na prvom mestu treba da bude zdravlje žene, pa tek onda moraju biti uzete u obzir mogućnosti povoljnog ishoda trudnoće. Konačnu odluku o lečenju donosi trudnica nakon što se njoj i partneru predoče svi rizici za majku i plod, moguće komplikacije i različiti ishodi. Tretman maligne bolesti u trudnoći mora biti zasnovan na medicinskim, moralnim, etičkim, pravnim i religioznim okvirima prihvatljivim za pacijentkinju”, kaže dr Inđić i dodaje da je terminacija trudnoće i vremena porođaja individualna, a ako to stanje trudnoće dozvoljava, može se planirati nakon postizanja plućne zrelosti ploda, a u retkim slučajevima i blizu termina.

“Jonizujuće zračenje povezano je s negativnim razvojnim uticajem na plod, malformacijama, zastojem u rastu ploda, intelektualnom razvoju, pa čak i smrću ploda. Studije na životinjama i praćenja nakon nuklearnih eksplozija u Japanu i Černobilju ukazuju da jonizujuće zračenje povećava šansu za razvoj maligniteta u kasnijem životu. Zato uvek treba odabrati postupak manje štetan po plod ili majku”, naglašava dr Inđić.

Danas objavljeno

3 savjeta kako slušati svoje unutrašnje dijete i smanjiti stres

Vanja A

Hrana koja uzrokuje nadutost

Vanja A

Prirodni dezodoransi: Zdrava opcija – da ili ne?

Vanja A

Ostavite komentar