Razlog je manjak kapaciteta nakon obustave prerade u ruskim pogonima, pokazuju podaci.
Pre rata u Ukrajini veliki deo benzina i dizela koje je Evropa trošila proizvodio se u ruskim rafinerijama i uvozio tankerima.
Iako snabdevanje nije u potpunosti prekinuto, iz Rusije danas stižu daleko manje količine goriva jer su ih kupci izbegavali i pre nego što su Rusiji uvedene sankcije.
Zalihe goriva bile su pak niske pre napada, a kapaciteti za preradu već tada nisu bili dovoljni. Sektor proteklih godina nije bio preterano profitabilan i privlačio je malo ulaganja.
Zato nije bilo dovoljno rezervnih kapaciteta koji bi nadoknadili izgubljene ruske derivate, objašnjava BBC.
Smanjeno snabdevanje iz Rusije donelo je nove poslove sektoru koji je već radio punim kapacitetom, a manjak kapaciteta, zajedno s visokim cenama sirove nafte, rezultirao je rekordno visokim cenama goriva, prenosi Al Jazeera.
Budući da kapaciteta za preradu nema dovoljno, rafinerijske marže, razlika između troška nabavke nafte i prihoda od prodaje derivata, su značajno porasle.
“Posredi je prava kriza u pogledu kapaciteta industrije za proizvodnju tih goriva, koja se u velikoj meri ogleda u veleprodajnoj ceni dizela i benzina”, kaže za BBC viši analitičar u kompaniji OilX Nil Krozbi.
To pak znači snažan rast dobiti rafinerija.
“Rafinerije trenutno ‘štancuju’ novac”, kaže Krozbi.
Brojke kompanije Refinitiv potvrđuju da je posao prerade nafte danas puno profitabilniji nego što je bio pre 12 meseci.
Na dan 8. juna prošle godine rafinerije su na proizvodnji benzina zarađivale 9,26 dolara po barelu, a na proizvodnji dizela 6,84 dolara po barelu.
U sredu su zarađivale 43,11 dolara na benzinu, gotovo pet puta više nego prošle godine, i 51,13 dolara na dizelu, gotovo osam puta više.
Izvor: B92
