Odnosno, sudiće im se u Hagu,a ne u Srbiji, kako je ranije bilo odlučeno.
Ovom odlukom koja je danas saopštena iz Mehanizma, odbijena je žalba Srbije izjavljena prošlog leta na odluku koju je nakon ponovnog odlučivanja doneo 13. maja novi sudija u ovom predmetu Liu Daćun koji je tada poništio raniju odluku da se ovaj predmet ustupi na suđenje Srbiji.
Istom odlukom, koja je sada potvrđena, naloženo je da se Jojić i Radeta uhapse i izruče Hagu.
Žalbeno veće u obrazloženju odluke konstatovalo je da sudija pojedinac nije počinio nijednu grešku u svojoj odluci.
Prva odluka iz 2018. godine, kojom je bilo odlučeno da se Jojiću i Radeti sudi u Srbiji poništena je po žalbi “prijatelja tužilaštva”, koji je isticao da su ključni svedoci u ovom predmetu izjavili da neće svedočiti ukoliko suđenje bude bilo u Srbiji zbog “zabrinutosti za svoju bezbednosti i bezbednost svojih porodica”.
Funkcioneri SRS Radeta i Jojić optuženi su za nepoštovanja suda, odnosno, da su navodno zastrašivali, pretili i nudili mito svedocima u slučaju protiv predsednika SRS-a Vojislava Šešelja.
Upitanju su dva svedoka pod pseudonimima W1 i W2 koji su, prema tvrdnjama haškog tužilaštva, bili pod pritiskom da svedoče u korist Šešelja i da su za to od Srpske radikalne stranke uzeli novac.
Srbija je prethodno u više navrata izrazila spremnost za suđenje ovog predmeta, garantujući fer i pravičnost postupka i adekvatnu zašitu svedoka.
U junu 2018. turski sudija Ajdin Sefa Akaj odlučio da se slučaj preda Srbiji i tada je ukinuo nalog za hapšenje Jojića i Radete koji je bio na snazi od 2015. godine.
Sudiji Akaju Savet Bezbednosti nije produžio mandat u Mehanizmu, a na njegovo mesto u decembru 2018. godine je imenovan sudija Li Dakin.
Tužilaštvo u Hagu protivilo se prebacivanju predmeta sprskom pravosuđu, i po njegovoj žalbi je u decembru 2018. godine odlučeno da se to pitanje ponovo razmotri.
Srbija je 2015. godine odbila da uhapsi i izruči Jojića i Radetu Haškom tribunalu pošto su srpski pravosudni organi konstatovali da nema uslova za njihovo izručenje, jer ni statut Saveta bezbenosti Ujedinjenih nacija o radu Tribunala, kao ni srpski Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom ne predviđaju krivično delo za koje se terete.
Nakon što je slučaj iz Haškog tribunala po njegovom zatvaranju 31. novembra 2017. prešao u Mehanizam, sudije tog suda su zaključile da je u interesu pravde i ekspeditivnosti da se ovaj slučaj prebaci državi na čijoj je teritoriji izvršeno krivično delo – a to je Srbija.
Nakon toga sudija pojedinac je zadužen za koordimaranje predmeta i konkretne odluke.
(Tanjug)
