Srbija, Sjeverna Makedonija, Crna Gora, pa čak i Albanija, uveliko rade na svom putu ka EU, a dobijanje statusa kandidata bilo je tema i na nekidan održanom samitu u Briselu.
Dok ove države, polako ali sigurno, ispunjavaju uslove koje Brisel traži, BiH je navodno već “precrtana” sa spiska za proširenje.
Osim što nam je ostalo da damo dodatne odgovore na upitnik, ostalo nam je i da sprovedemo rezultate izbora održanih prije godinu, te formiramo novi Sajvet ministara, kao i vlast u Federaciji BiH.
Šolaja: BiH nije mezimče stranaca
Sve ćemo to morati sami, jer BiH mora da riješi svoje probleme ako želi da prati države regiona koje su je odavno prestigle, smatra profesor međunarodnih odnosa na Fakultetu političkih nauka, Miloš Šolaja.
– O BiH niko ne vodi računa i ovo što se dešava pokazuje da BiH više nije mezimče Međunarodne zajednice kao što su neki navikli. Evropska unija, najverovatnije, ostavlja BiH da se sama bavi tim problemima i neće da na to utiče. Tako da, svi oni koji očekuju neku direktnu intervenciju, moraće se malo okrenuti unutrašnjima odnosima, jer za nedogovaranje nakon izbora nije jedini razlog za neformiranje vlasti, već tu ima i dubljih političkih opredjeljenja koja se ispoljavaju – objašnjava Šolaja.
On objašnjava da Savjet ministara u tehničkom mandatu nije jedini razlog koji koči BiH na putu ka EU.
– Nije ni vlast u Federaciji formirana, a ona je mnogo pozvanija i više zadužena za proces evropskih integracija. Sve to govori o nedostatku političke komunikacije, političkog dijaloga i političke kulture u društvu, koji bi trebalo da budu oslonci sprovođenja reformskih, tranzicionih i svih drugih procesa, koji bi trebali da donesu promene koje bi vodile brže u EU – samatra profesor Šolaja.
Šoja: Ne ispunjavamo ni minimalne uslove
Iskusni diplomata i istoričar Slobodan Šoja na jednostavan način objašnjava zašto BiH ne može postati članica EU.
– Dva su načina da bi neka zemlja mogla postati kandidat: ili potpuno zadovoljiti sve tražene kriterijume ili iskoristiti eventualnu političku saglasnost unutar EU da bez ispunjenih kriterijuma dobije, iznimno, status kandidata. U našem slučaju niti jedno niti drugo nije ni realno ni moguće – objašnjava Šoja.
Dodaje da BiH jednostavno ne ispunjava ni minimalne uslove koji su nužni da bi postala kandidat, a ujedno ne postoji ni gram dobre političke volje u EU da BiH dobije kandidatski status, te da će tako biti ne samo ove, već i cijele naredne godine.
– Neformiranje vlasti nije jedini, ali trenutno je ključni snažan razlog koji EU može navesti na prvom mestu i nesumnjivo je da zbog toga valja ponovo čekati novi evropski voz koji opasno kasni. Meni je zanimljiva jedna apsurdna situacija: BiH zbog atlantskih integracija na kojima se insistira u većem dijelu Predsjedništva BiH svjesno kompromituje svoje evropske integracije koje su, po meni, mnogo značajnije – smatra on.
“Nije niko ljut na BiH”
Da je BiH sama kriva što je skrenula sa puta i što je izostavljena sa samita u Briselu, smatra i profesor i politički analitičar, Radomir Nešković.
– Niti se jedna država protežira, niti se druga diskriminiše. Radi se o tome da li su ispunjeni uslovi, jer mi imamo još one dodate odgovore na upitnik, a mehanizam koordinacije nam ne funkcioniše već skoro godinu dana. Mi kada ispunimo osnove bićemo kandidat kao i ostale države. Nema tu ni pozitivne ni negativne diskriminacije, niti je neko ljut na BiH niti ima nešto protiv nje – smatra on.
Još deset godina
Kada je u pitanju Evropska unija i razgovori na tu temu, stručnjaci često naglašavaju da BiH, ako sve bude u redu, neće postati članica ni za deset godina, dok će nam ovim tempom trebati još više. Pored toga, prijeti nam mogućnost da svi oko nas već postanu njene članice.
– To je sasvim realna opcija koja bi našoj zemlji služila kao opomena, ali i motivacija. Što se tiče članstva, treba razmišljati da li je EU spremna da primi bilo koju zemlju u punopravni status članice. Po meni, to je isključeno u narednih deset godina. Potajno se nadam da će u tom periodu Brisel donijeti drugu odluku: da BiH, Srbiju, Severnu Makedoniju, Crnu Goru i Albaniju prime u isto vrijeme – objašnjava Šoja.
Profesor Nešković dodaje da će BiH, zbog neformiraja vlasti, kasniti bar godinu za regionom, ali da će i ona početi da ispunjava uslove, čim se vlast formira.
– Kasnićemo godinu dana za regionom, ali i mi ćemo biti kandidat. Ja vjerujem u to. Međutim, i kada postanete kandidat traba vam vremena da izvrše pregled vašeg zakonodavnstva, pa da otovrite i zatvorite 34 poglavlja. Dakle, to će trajati deset godina i kada sve ide kako treba – zaključuje Nešković.
SrpskaInfo
