Jačajući državni sistem i otpornost na spoljne i unutrašnje udare, Putin sprema Rusiju za vreme kada neće biti na njenom čelu, kao lider koji je podigao zemlju bačenu na kolena od strane „zapadnih prijatelja“
Vladimir Putin održao je 15. januara pred poslanicima Federalne skupštine svoju redovnu poslanicu. Prethodno, to je učinio u martu 2019, kada je – kao i godinu ranije – predstavio najmodernije oružane sisteme Rusije, ali ovog puta nije govorio o vojnim temama i oružju. Napomenuo je, tek, da Moskva više ne mora nikoga više da sustiže vojno i tehnološki, već globalni konkurenti moraju da ubrzavaju svoj razvoj – ne bi li uhvatili priključak sa Rusijom. Ovogodišnja poslanica parlamentu, sudeći bar po reakcijama u zapadnim medijima i na društvenim mrežama, imala je razornije dejstvo nego kada je Putin govorio o krstarećim hipersoničnim projektilima, laserskom oružju i mini-nuklearnim raketnim reaktorima. Posebno im je zasmetalo to što je najavio da će novim odredbama biti fiksirana supremacija domaćeg zakonodavstva (Ustava) nad stranim i međunarodnim aktima – kao da zemlje Zapada, na čelu sa SAD, već odavno nemaju ovakva pravila. Pa i više od toga: daju sebi pravo da se mešaju u unutrašnja zakonodavstva drugih zemalja. Očito smatraju da Rusiji ne mogu biti dozvoljena prava koja su oni uzeli za sebe.
PUTINOVA „REVOLUCIJA ODOZGO“
Posle najave ustavnih reformi, kojima se jača uloga parlamenta i donekle smanjuje predsednička, uz uvođenje u najviši pravni akt dosadašnjeg savetodavnog tela, Državnog saveta, Zapadnjaci su odmah „procenili“ da Putin želi da vlada večno i imenuje svoje poslušnike u vladu, suzbija ljudska prava i slobode, i sve u tom tonu i tome slično – što samo pokazuje da ih je, po običaju, još jednom nadmudrio. Ako su očekivali da će ruski lider odlučne korake da preduzme pred istek mandata 2024. godine, onda su bili šokirani što je on povukao jake karte već sada. Što svedoči o tome da oni, zapravo, i ne znaju mnogo o njegovim sledećim potezima.
Da će obraćanje, kako su ocenili analitičari, predstavljati svojevrsnu Putinovu „revoluciju odozgo“, znali su malobrojni. Među njima i Dmitrij Medvedev. On je odmah po okončanju govora predsednika Rusije raspustio vladu koju je, u dva mandata, predvodio od maja 2012. godine. Kako je objasnio, učinio je to zbog „faktora vremena“ – imajući u vidu da je sa osam godina na funkciji postao „najdugovečniji“ premijer u novijoj istoriji. Objasnio je da su u poslanici označene krupne promene koje se tiču „obnove političkog sistema i, u izvesnoj meri, promene balansa vlasti u zemlji“ i da Putin mora da ima slobodu „bez osvrtanja na druge faktore, uključujući i faktor vlade“. Da se neće osvrtati previše, Putin je pokazao i najavom da će Ustavom biti određeno da kandidati za državne funkcije neće moći da imaju strana državljanstva i dozvole boravka u drugim zemljama.
Na mesto premijera, Putin je imenovao Mihaila Mišustina, široj javnosti malo poznatog direktora Federalne poreske službe. I ovo je praćeno zlobnim komentarima da je reč o slabom čoveku, birokrati bez stava i političkog uticaja, i sve tome nalik. Strani mediji su citirali opozicionog blogera Alekseja Navaljnog, koji je pitao odakle Mišustinovoj supruzi prihodi od 12 miliona dolara. I to je ispao problem: zvanično deklarisani prihodi, na koje je plaćen porez! Putin može biti zadovoljan: u nedostatku konkretnih informacija, zapadni mediji zabavljaju publiku informacijama koje im šef Kremlja daje. Njihove reakcije su očekivane i predvidive, a Putin je pokazao da može svaki put da preduhitri zapadne, ali i domaće „analitičare“, koji već dugo nagađaju o njegovim budućim potezima.
EKONOMSKI RAZVOJ BEZ ODLAGANJA I IZGOVORA
Realistične analize ne mogu da izbegnu činjenicu da je Mišustin Putinov izbor već dugi niz godina. Najmanje od 2010, kada je imenovan na čelo Federalne poreske službe, gde je pokazao izuzetne rezultate, svake godine uvećavajući poreske prihode za petinu. Konkretno, 2018. prikupio je rekordnih 21,3 biliona rubalja u državnu kasu. U radu se oslanjao na savremenu tehnologiju i digitalizaciju, gde je napravio džinovske korake. Sada se očekuje da to uradi u svim sferama života i privrede, što je zalogaj koji može da proguta samo čovek izuzetnih radnih i ličnih osobina. Putin, očigledno, veruje da je 54-godišnji Mišustin takav. Njegovo imenovanje mnogi, pogotovo na Zapadu, nazivaju „tehničkim“, ali bi on mogao da odigra ulogu koju je imao njegov imenjak Fradkov, vodeći rusku vladu u dva mandata, od 2004. do 2007. godine. Posle toga, Mihail Fradkov stao je na čelo Spoljne obaveštajne službe i na tom mestu ostao niz godina. Mihail je, inače, najčešće ime za ruske premijere posle 1991. godine (Kasjanov, Fradkov, Mišustin), uz dva Viktora (Černomirdin i Zubkov).
Izbor Mišustina – doktora ekonomskih nauka i, neki kažu, genija za finansije – pokazuje i put kojim će vlada ići: modernizacija i ekonomski razvoj, bez odlaganja i izgovora. Energični i odlučni operativac garancija je brzih promena, koliko su one uopšte moguće u ogromnoj zemlji poput Rusije. U prilog mu ide još jedna okolnost – za 10 godina na čelu poreske službe, Mišustin je stvorio moćan kompjuterski sistem koji omogućuje uvid u detalje bilo čijeg imovinskog stanja, sve finansijske i biznis operacije, kao i algoritme koji pokazuju i najmanje nelogičnosti u poslovanju. Ogromno znanje kojim raspolaže Mišustin, lako se konvertuje u političku moć, što garantuje da neće biti puki poslušnik, već čovek od koga će mnogi strepeti. Mišustin zna sve o svakome – i kako je ko zaradio svoj prvi, ali i poslednji milion. Ili milijardu. I neće oklevati da to znanje iskoristi. Između ostalog, i za realizaciju Putinove najave da će u Ustav biti uneto da minimalna zarada u svim regionima Rusije ne sme biti manja od minimalne potrošačke korpe. Vlada će osnovati ekonomski tim koji će raditi na ovim poslovima i predlagati neophodne zakone.
Novi premijer jedan je od lidera u inovacijama, dovevši poreski sistem do automatizacije, ali se ocenjuje da neće biti „kancelarijski miš“, već će Rusijom upravljati čvrstom rukom, uspostavljajući kontrolu nad biznisom i oligarsima. Predviđaju da će biti sposoban da uspostavi dobre međunarodne relacije, u čemu će mu pomoći i to što je novo lice u globalnoj politici. On je i lični drug predsednika Rusije, sa kojim dugo igra u amaterskoj Noćnoj hokejaškoj ligi, koju je Putin osnovao 2011. godine. Mišustin navija za hokejaški klub CSKA, čiji je i funkcioner. CSKA se, još iz sovjetskih vremena, smatra elitnim vojnim klubom.
Ako ih imenovanje Mišustina nije previše interesovalo, osim da ga bez ikakvog dokaza, onako u prolazu, oblate i predstave kao lopova, dotle su najavljene ustavne reforme izazvale salvu uvreda i napada na ruskog lidera. Što samo dokazuje da će Putin biti na udaru Zapada i zapadno finansirane opozicije u Rusiji, šta god da uradi. Oni nazivaju uzurpatorom čoveka koji sa 70 odsto glasova pobedi u prvom krugu izbora, ali i autokratom – iako je Putin predložio ustavne promene za smanjenje predsedničkih ovlašćenja i povećanja moći i uloge parlamenta. Ovi koraci u pravcu demokratizacije i jačanja parlamentarizma za njih su neprihvatljivi, zato što im je jasno da time ne slabi – već jača državni sistem Rusije, stabilnost i otpornost na spoljne i unutrašnje udare i bilo kakve zloupotrebe, bez obzira na to ko bio na čelu. Putin Rusiju sprema za vreme kada neće biti predsednik, da bi sistem mogao da funkcioniše bez njega, lidera koji je podigao zemlju bačenu na kolena od strane „zapadnih prijatelja“.
KADA ZA TO KUCNE ČAS…
Najava da će konačnu reč o ustavnim promenama dati narod na referendumu, tumači se kao Putinova manipulacija kojom on, navodno, želi da vlada večno. Posebno im bode oči što je najavio ustavno formalizovanje Državnog saveta, organa formiranog Putinovim ukazom 1. septembra 2000, u čijem sastavu su ruski gubernatori, ali za sada bez izvršnih ovlašćenja. U tom smislu, tvrdnje sa Zapada da Putin želi da „pređe“ u Savet posle isteka mandata 2024. i tamo prenese političku moć, predstavljaju puke spekulacije. Ako bi u Ustav bile unete promene kojima se Državnom savetu daju izvršne funkcije, teško je verovati da bi bile veće od ovlašćenja predsednika, Saveta bezbednosti, premijera ili Federalne skupštine (Saveta Federacije i Državne dume). Koji će, i kada, konkretan potez Putin da povuče, u ovom trenutku znaju samo on i nekolicina ljudi iz najbližeg okruženja, uključujući Medvedeva. Ne treba sumnjati da će javnost, pa i zapadna, o svemu biti blagovremeno obaveštena. Kada za to kucne čas. U međuvremenu, niko ne treba da bude zabrinut za Rusiju i njene građane, znajući da će, ako ne Putin – onda „putinizam“ vladati večno.
Medvedev ostaje „čovek broj 2“
Putin je podneo i nacrt zakona kojim se uvodi nova državna funkcija – zamenik predsednika Saveta bezbednosti RF. Na ovom mestu nalaziće se Dmitrij Medvedev, čime (p)ostaje Putinov zamenik i najvažniji čovek u sferi odbrane, naoružanja, bezbednosti, diplomatije i specijalnih službi. Glavni zadatak Medvedeva, bivšeg predsednika Rusije i premijera u dva mandata, biće jačanje bezbednosti i vojne moći države. Medvedev ostaje i lider vladajuće Jedinstvene Rusije, cementirajući poziciju „čoveka broj 2“ u Rusiji. Ustavnim promenama po kojima će skupštinska većina birati i razrešavati premijere, ministre, sudije i druge ključne rukovodioce, lider najmoćnije partije u Dumi vući će sve konce u političkom životu zemlje. Na tako osetljivom mestu Putin može da računa na potpunu odanost samo nekoliko ljudi, jedan od njih je svakako Medvedev. Jačanjem položaja parlamenta, jača i moć Dmitrija Medvedeva, a pri tom on neće morati više da se bavi operativnim radom u vladi, već će, pod njegovim i Putinovim nadzorom, to preći u nadležnost Mišustina.
