Govori se da do sastanka može doći i u utorak 15. juna.
Njih dvojica već su se čuli telefonom kada su i dogovarali susret uživo.
Prvi put susreli su se još 2011. godine kad je Bajden bio potpredsednik Baraku Obami i tada mu je rekao izjavu koju sada svi ponovo dalekosežno izvlače iz arhive: “Mislim da vi nemate dušu”.
Podsetimo da je Putinu trebalo više od mesec dana da Bajdenu čestita na izbornoj pobedi.
Dvojica predsednika videće se u trenutku kad su odnosi dve zemlje na najnižim granama od raspada SSSR-a, pa čak i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov spominje da se Hladni rat nezaustavljivo obnavlja.
Obe su zemlje onu drugu proglasile “svojim glavnim neprijateljem” kao u “dobra stara vremena” blokovskih podela jer, kako se čini, u tim okolnostima najbolje znaju plivati.
Iz Bele kuće odmah su rekli da je susret važan jer treba “raspraviti celi niz problema u situaciji kad nastojimo obnoviti predvidivost i stabilnost međusobnih odnosa”, a iz Kremlja je stigla pomirljiva poruka da je susret dvojice lidera “važan kako bi odnosi Rusije i SAD izašli iz tužnog i jadnog položaja u kom se sada nalaze”.
Teme sastanka
Zna se da će sigurno razgovarati o posledicama pandemije koronavirusa, ali sastanak u Ženevi neće biti nimalo lagan jer se napetosti u odnosima samo množe.
Tek što su se primirile strasti oko gomilanja ruskih trupa uz ukrajinsku granicu, dogodila se “državna otmica” irskog putničkog aviona u Belorusiji, a sada se sve više spominje da je i Rusija bila upletena u tu aferu.
Tako se sada samo povećava broj tema koje bi se mogle naći na stolu dvojice predsednika.
Osim poboljšavanja međusobnih odnosa, nagađa se da će američka strana postaviti i pitanje Belorusije, a Kremlj nikako ne želi da ona postane tema razgovora.
Bajden je nedavno poslao podršku antirežimskim demonstrantima protiv Lukašenka u “pravednoj borbi za slobodu”, dok je Putin vrlo osjetljiv na Belorusiju.
Osim toga, Kremlj nastoji izbeći i razgovor o Alekseju Navaljnom.
Razgovaraće i o Ukrajni kojoj je Bajden obećao da će biti jamac njene državnosti, suvereniteta i teritorijalnog integriteta, a zveckanje oružjem samo se primirilo.
Uz to, verovatno će se dotaknuti i Bliskog istoka.
A Balkan?
Još uvek nema najava da bi se i Balkan mogao naći na meniju razgovora, ali nije nemoguće.
Mogli bi se, barem usput, spomenuti BiH i tzv. Kosovo jer su SAD i EU dali u zadatak da se BiH otvori put prema NATO-u te da se tzv.Kosovo konačno reši međusobnim priznanjem Prištine i Beograda.
Sve su to teme koje opterećuju američko-ruske odnose, ali je pitanje koliko će njih doći na red jer i u Vašingtonu i u Moskvi za sad insistiraju samo na temi “obnove i stabilizacije međusobnih odnosa”.
