Zdravstveni benefiti
Emocionalno plakanje, za razliku od onog koje nastaje kad sečete luk, način je da se čovek nosi sa intenzivnim osećanjima i stresom.
Naučnici su otkrili da se hemikalije u suzama kod emocionalnog plača razlikuju od drugih vrsta suza.
Dokazano je da emocionalne suze sadrže hormone stresa, uključujući kortizol, prolaktin, prirodno sredstvo protiv bolova, odnosno leucin enkefalin i mangan koji je prirodni regulator raspoloženja.
Ova kombinacija hemijskih jedinjenja razlog je zbog kog se nakon plakanja osećate bolje. Kako hormoni stresa napuštaju telo, poboljšava se psihičko stanje i čovek koji plače oseća se bolje.
Kad dečacima kažemo da ne plaču, onemogućavamo im zdrav način procesuiranja emocija. Kad se hormon stresa nagomilava bez otpuštanja, stvara podlogu za ljutnju i depresiju.
Ako dečacima kažete da ne smeju da plaču, produbljujete rodne stereotipe. Rečenice koje ljudi tad izgovaraju uglavnom su slične: “Budi muško, ne budi mekušac, samo devojčice plaču.”
“Naučni radovi ističu da emocionalne suze izbacuju hormone stresa iz tela bez obzira da li je reč o dečacima ili o devojčicama. To znači da plakanje nije samo ženska osobina, nego je u ljudskoj prirodi”, pojašnjava Ketrin Trudo.
Kad dečacima kažemo da ne plaču, činimo dve stvari. Prva je da ih guramo u stereotip koji odvaja sve emocije od muškosti i druga je da svaku devojčicu koja plače smatramo manje vrednom.
“Plakanje nije samo za dečake, nego je za sve ljude. To je sigurnosni ventil koji nam pomaže da preradimo emocije pre nego što dođu do kritične tačke. Naučite sinove da plaču i procesuiraju emocije. Učite ih o emocijama. Naučite ćerke empatiji i kako da uteše dečaka koji plače i da nikad ne omalovažavaju muško sa suzama u očima”, kaže Trudo.
Plač pomaže u procesu lečenja
Stručnjak za veze KrisArmstrong ističe važnost plača kao dela izlečenja.
“Plač je način rešavanja emocija koji ima manje štetnosti nego izolacija, ljutnja ili pasivna agresija. Plakanjem omogućavamo brže izlečenje zahvaljujući trenutnom mehanizmu otpuštanja. Kad muškarci žele da plaču, ali to ne čine, menjaju tu mogućnost za nešto drugo. Rezultat je udaljavanje od razloga koji je stvorio teške emocije. Bez obzira da li plače dečak kako bi se izlečio nakon intenzivnog dana na igralištu ili odrastao muškarac nakon raskida sa devojkom, suze mogu imati jednako terapeutsko dejstvo”, objašnjava Armstrong.
Plač pomaže u sprečavanju mentalnih poremećaja
Iako se na prvi pogled čini da su podaci o nužnosti plača alarmantni, profesor sa Harvarda Vilijam Polak istraživao je povećanu zastupljenost dijagnoza poput depresije i ADHD-a. Rezultate je objavio na konferenciji o prevenciji adolescentskog nasilja koju je organizovala njujorška Akademija nauka.
Sa dijagnozama ADHD-a i depresije povezao je ljutnju i emocionalno isključivanje mladih dečaka. Ideja da bi dečaci trebali da budu samostalni i snažni u ranoj dobi može prouzrokovati emocionalni zastoj koji vodi do nagomilavanja besa, ljutnje i negativnih osećanja.
Šta je rešenje? Naučite dečake kako da se nose sa takvim emocijama, ali i da plaču. Dečaci ne trebaju da očvrsnu. Ne moraju osećanja da guraju pod tepih.
Poruka za one koji se boje da će stvoriti previše osetljivu generaciju: “Proživljavanje emocija ne stvara osetljive ljude. Proživljavanje emocija je deo ljudskosti i ono što nas razlikuje od životinja. Kad naučimo da prigrlimo emocije i da ih regulišemo, one tada čine život lepšim. Zbog toga kada sledeći put vidite dečaka u suzama, oduprite se potrebi da mu kažete: Ne plači”, zaključila je Trudo.
Izvor. N1
