Razgovarate li sa svojim psom ili mačkom kao sa najboljim prijateljem, cimerom ili članom porodice? Ako to radite, niste jedini.
Psiholozi ističu da u tome nema ničeg neobičnog. Takvo ponašanje često otkriva niz pozitivnih osobina kod vlasnika.
Zašto razgovaramo sa ljubimcima?
Stručnjaci objašnjavaju da nam razgovor sa kućnim ljubimcima pomaže da se osećamo povezanije, manje usamljeno i emocionalno rasterećenije.
Iako životinje ne mogu da odgovore rečima, sama komunikacija mnogima pruža osećaj sigurnosti i bliskosti. Psiholog Džozef Lajno ističe da je pripisivanje ljudskih osobina životinjama, poznato kao antropomorfizacija, zapravo zdrava pojava, prenosi Index.hr.
“Razgovor sa ljubimcima može pomoći ljudima da razviju empatiju i snažniju emocionalnu povezanost”, objašnjava Lajno.
Sa njim se slaže i psihološkinja Mišel Goldman, koja dodaje da ljudima takva komunikacija često služi kao način izražavanja osećanja bez straha od osude.
“Pritom nije presudno da li ljubimac razume reči, već osećaj povezanosti koji čovek razvija”, naglašava Goldman.
Sedam osobina ljudi koji pričaju sa ljubimcima
Osobe koje to rade često su veoma empatične. Lakše prepoznaju emocije drugih i osetljivije su na tuđe potrebe i neverbalne znakove.
Takođe su izuzetno brižne. Psiholozi ističu da razgovor sa ljubimcem pokazuje potrebu za negovanjem odnosa i brigom o drugom biću.
Cenjenje komunikacije još je jedna njihova osobina. Ljudi koji razgovaraju sa životinjama često uživaju u samom procesu komunikacije i izražavanja misli.
Emotivna otvorenost takođe ih karakteriše. Lakše govore o svojim osećanjima i ne plaše se da pokažu privrženost.
Ujedno su razigrani i maštoviti. Razgovor sa životinjom često uključuje humor, kreativnost i zamišljanje kako ljubimac “razmišlja” ili reaguje. Nerijetko su i introvertiraniji.
Neki stručnjaci navode da ovakva komunikacija introvertiranim osobama može pružiti osećaj mira i emocionalnog odmora nakon napornih društvenih situacija.
Na kraju, izrazito su privrženi. Ljudi koji razgovaraju sa ljubimcima često imaju izraženu potrebu za bliskošću i emocionalnom povezanošću.
“To je sasvim normalno”
Psiholozi naglašavaju da razgovor sa životinjama nije znak usamljenosti ili čudnog ponašanja, već prirodan način na koji se ljudi povezuju.
“Komunikacija je temelj gotovo svih ljudskih odnosa, zato ne čudi što je razvijamo i sa životinjama”, kaže psihološkinja Brendi Smit.
Drugim rečima, ako se zateknete kako svom psu prepričavate probleme sa posla ili sa mačkom komentarišete televizijski program, ne brinite – niste jedini.
Foto: Shutterstock/Daxiao Productions
Izvor: N1
