Tokom noći, simbolično je palo svežeg snega, te ovaj kratkotrajni sneg ipak nije ušao u statistiku. Međutim to je ipak samo prvi sneg, uvertira svega onoga što kasnijim odmicanjem kalendara i početkom same ski sezone sledi. Datum prve pojave snega i prvog snežnog pokrivača mogu se razlikovati. Statistički gledano merljivim snegom se smatra svaki sneg čija visina prelazi bar 1 cm.
Samo padanje snega teoretski se može javiti već krajem prve dekade septembra, jer već tada u slučaju izraženog hladnog fronta sa okeana, praćenog padavinama, pri kraju padavina može doći do prelaza kiše u susnežicu i sneg, te eventualnog i formiranje snežnog pokrivača.
Sa druge strane, datum prvog snežnog pokrivača zahvata jako široki spektar od kada postoje merenja na Кopaoniku. Beležen je od početka septembra pa do kraja novembra. Na primer, prošle godine je to bilo 23. septembra, pretprošle 21. novembra, pre nje 29. novembra, a pre nje 24. oktobra, zatim 22. septembra, pa 5. oktobra, pa 23. septembra… Ako bi uzeli generalno srednju vrednost, datum prvog snežnog pokrivača bi bio negde između 10. i 15. oktobra, dakle ovaj današnji sneg je poranio u odnosu na prosek.
Ipak, jedna stvar vezuje gotovo sve dane sa prvim snežnim pokrivačem, a to je da traju jako kratko, u gotovo 90% slučajeva tek manje od dana ili dva. Ono što još vezuje veliki deo prvih snegova je da su obično vrlo male visine, približno u 85% slučajeva su manji od 5 cm, dok su velike visine tipične kada prvi sneg okasni (tj. padne u novembru).
Što se tiče pitanja da li na osnovu prvog snega možemo bilo šta zaključiti o kvalitetu ski sezone, odgovor je naravno negativan, jer ne postoji apsolutno nikakva paralela u podacima sa time. Sinoptička situacija u ovom delu godine nam nije nikakav pokazatelj onoga što sledi kasnije.
(InfoKop)
