Slavica je na Instagramu objavila emotivnu poruku uz fotografiju sa preminulim suprugom.
– Jutro, to sumorno subotnje jutro. Tišina, koja ne umiruje već razdire grudi. Srce koje od bola savija leđa, s mukom se ispravljam i mislim da pobedu nosim. A koga sam pobedila? Skrhana u trenu u meni puca svaki atom postojanja, ludilo koje preti da nađača razum. Tuga koja me bez pitanja uvlači u svoje skute. Osećaj borbe jenjava i gubi se u daljini. Smiraj, a da li je? Samo na tren i on se gubi. Poraz, patnja, očaj, neverica, nedostatak vazduha… Svetlost koja podiže i plaši. Svest koju ne priznajem jer surovim grčenjem iskrivljuje i kvasi mi lice. Boli i ođednom znam da se sa njom nosim. Nije smrt kad umireš. Već kad voliš nekog, a bez njega ostaješ. Kad sve u tebi utihne, a ti i dalje dišeš, živiš…
– Stid zbog slabosti koja nađačava. Pred tobom zavezanih ruku stojim, nemoćna da priznam poraz. A ti u postelji uzvišen, veličanstven, dostojanstven sa osmehom na licu usnulog i slobodnog poput ptice sa likom svetačkih nijansi. Zagledan u daljinu do koje ne mogu da doprem. I onda kao da čujem tvoje reči: “Slavuju, ne tuguj radosna budi”. Pokušavam dušo, radost u bolu da tražim. Izvini, želela bih, ali je ne pronalazim – napisala je Slavica.
