Osnovan je 1771. godine u sklopu misije širenja hršćanstva, a na početku 20. veka postaje jedno od najvažnijih središta za umetnike koji od tada nisu prestali da dolaze.
Ovaj grad u kojem danas živi oko 3.800 stanovnika svojevrsni je mikrokosmos u kome se život bazira na vrednostima tzv. kalifornijskog sna, odnosno samostalnosti, kreativnosti i neumornom slobodnom duhu.
Za ovo sanjivo mesto čuli su mnogi, ali trenutak u kojem je dobilo svojih pet minuta slave desio se kasnih osamdesetih kad je funkciju gradonačelnika dobio kralj vestern filmova Klint Istvud. I mada dugo nije gradski čelnik i danas ga možete videti i čuti kako svira klavir u baru na Mission Ranchu.
Uz njegovo ime, još jedna poznata osoba dala je veliki doprinos ovom grad – bila je to Doris Dej, koja se pobrinula za povlašćeni status pasa koji su dobrodošli u gotovo sve objekte u gradu.
Da bi izbegli masovnu urbanizaciju i zadržali ovaj grad malim, stanovnici Karmela na moru usvojili su neke nekonvencionalne zakone, pa tako u ovom gradu postoji ograničenje uličnog osvetljenja (da ne bude previše očaravajuć), nema visokih zgrada (jer su klaustrofobične) i na kućama nema brojeva (kako bi se izbeglo preterano definisanje stvari).
Da bi se lakše kretali noću, lokalni stanovnici nose sa sobom džepne lampe. Kao što ne postoje adrese, u Karmelu ne postoje ni fast-food lanci restorana, već se ugostiteljska ponuda bazira na raznovrsnoj svetskoj kuhinji, domaćoj hrani i vinu, piše putnikofer.hr.
Ipak, možda jedno od najpoznatijih pravila je ono o nenošenju visokih štikli. Naime, budući da su gradske vlasti zabranile seču drveća, korenje velikih čempresa je sve češće podizalo pločnik, te su neravne staze i ulice postale problematične za stilski odevene žene. Kako bi izbegli sudske sporove s ženama koje su se povredile noseći štikle, Karmel je postao jedini grad u Americi čija je vlast zabranila nošenje cipela s petom višom od pet centimetara.