Dok radimo na tome kako da se manje oslanjamo na plastične materijale, istraživači proučavaju na koji način možemo iskoristiti jedan od najčešćih tipova, poliolefin, pretvarajući ga u gorivo.
„Jednokratna upotreba plastika predstavlja ogromnu pretnju po životnu sredinu, ali njena reciklaža, posebno poliolefina, pokazala se izazovnom“, napisali su istraživači iz Delavera u novoj studiji. „Došli smo do direktnog metoda za selektivnu konverziju poliolefina u razgranata tečna goriva, uključujući ugljovodonike u rasponu dizela, benzina i goriva za mlazne motore.“
Naravno, ovo nije prvi put da naučnici pretvaraju plastiku u gorivo. Ovakvih vesti je bilo i ranije, ali kao u većini slučajeva, cilj je da se dobije što više goriva od što više plastike po najnižim mogućim troškovima, uz minimalnu upotrebu resursa.
Nova tehnika ispunjava brojne od datih parametara: koristi 50 odsto manje energije u poređenju sa sličnim rešenjima, može da se odradi pri temperaturama regularnog šporeta i ne uključuje emisiju ugljen-dioksida u atmosferu. Dakle, pravi koraci u pravom smeru.
„Plastični otpad predstavlja ozbiljan ekološki problem. Smatram da ovo istraživanje može pomoći ostvarivanju boljih metoda vezanih za ponovnu upotrebu plastike“, rekao je Endrju Denijelson, hemijski inženjer iz Univerziteta Delaver.
Tim koristi hemijske procese poznate pod imenom „hidrokreking“, da bi se razbile ugljenične veze u plastici, upotrebljavajući katalizator napravljen od minerala koji se zovu zeoliti i drugi od mešanih metalnih oksida.
Mešani metalni oksidi se koriste za razgradnju velikih molekula, dok zeoliti podstiču stvaranje razgranatih moelkula, što je tehnika koja čini da se plastična masa lakše transformiše u krajnji proizvod.
„Samostalno, ova dva katalizatora slabo funkcionišu. Zajedno, ova kombinacija stvara magiju, topeći plastiku i ne ostavljajući za sobom bilo kakve ostatke“, rekao je biomolekularni inženjer na UD, Dion Vlahos. „Ovo nisu egzotični materijali, tako da možemo već sada početi da planiramo kako da iskoristimo ovu tehnologiju.“
Dodatnu prednost predstavlja to što proces koji je izumeo ovaj tim ne mora da odvaja različite tipove plastike, što je od velike pomoći kada je većina plastičnih proizvoda u prodaji višekomponentna, bilo da je reč o spojevima, mešavinama ili višestrukim slojevima različitih tipova.
Naravno, još uvek smo daleko od kraja rešavanja problema s plastičnim otpadom, a ova studija se bavi samo jednim simptomom mnogo šireg problema. Da bismo stvorili kružnu ekonomiju, moramo na kraju prestati da izvlačimo naftu iz zemlje, od koje pravimo plastiku, što je nešto čega su naučnici veoma svesni.
„Kako ova cirkularna ekonomija bude krenula, svet će morati da proizvodi manje nove plastike, jer će u budućnosti iznova koristiti materijale koji se danas proizvode“, rekao je Vlahos. „Želimo da učinimo da ’zelena’ električna energija pokreće hemijsko procesuiranje u stvaranju novih stvar. To je ka čemu stremimo u narednih 10 do 20 godina.“
Zvuči kao da je krajnje vreme da se započne s projektima poput ovog.
Vrele Gume
