Prokletstvo porodice Dabović - BIGportal.ba
Ex Yu

Prokletstvo porodice Dabović

Porodica Dabović često je punila novinske stupce. Uspesi sportskog dela porodice, nažalost, nisu uvek bili povod.

Naprotiv, njihova nesreća, probijala je svoje puteve do ušiju javnosti i često smo bili šokirani količinom “loše sreće” koja sleduje jednoj jedinoj porodici

Milica Dabović

Najtrofejnija srpska košarkašica i nekadašnja kapitenka nacionalnog tima Milica Dabović nikada nije skrivala da su emotivni partneri koje je birala bili pogrešni.

U centar pažnje zbog privatnog života dospela je kada je u javnost izašla informacija da ju je tadašnji partner Šime Šiklić pretukao.

Dabovićka je odlučila da se suoči sa svojim porazima i transformišući ih u reči, učini svojom pobedom. Svoje burno emotivno iskustvo stavila je u vidu autobiografije na papir. Bivša košarkašica otkriva i da suzama leči dušu, te da plače dok ispisuje redove knjige, prisećajući se brutalnih nepravdi koje su joj nanete.

“Simon” – Šime Šiklić

Govoreći o svom projektu, Milica je otkrila strukturu buduće knjige, koja se, hronološki predstavljenim, bavi dvojicom muškaraca koji su obeležili njeno zrelo doba, u kojem je trebalo da se ostvari kao žena i majka.

– Knjiga će biti i o tome kako je Šime ušao u moj život i kakvim lažima se služio. Predstavio se kao milioner iz Kana koji ima svoju vilu. Na kraju sam saznala da je čovek iz Drnića i da se ne zove Simon, kako se predstavio, nego Šime Šiklić i da živi u 40 kvadrata s roditeljima. Krao je bunde i Chanel torbe, bio je u „Pink Panterima”. Stavljao mi je pištolj na čelo da bih mu isplatila sve pare zbog stvari koje je napravio. Ukrao mi je karticu i potrošio sav novac s nje, kad sam sve shvatila, taj račun sam ugasila – rekla je Milica za  „Blic”.

Ona je u jednoj izjavi sažela zaplet jednog trilera, a količina bola koja se iza reči nazire, samo se da naslutiti.

Reklo bi se, da je nesreća koja je zadesila jednu ženu i više nego dovoljna za ceo život. Ali Milici je to bio tek jedan od nesrećnih perioda. “Vuk Roten” – Ljubomir Hadžistević

Nakon fijaska sa navodnim Simonom, Milica je upoznala oca svog deteta. I taman kada je pomislila da ju je nesreća ostavila na miru i da joj se sreći lepa budućnost, ponovo je sve palo u vodu. Pet dana pred porođaj, Milica je otkrila ko je, zapravo, njen izabranik, koji ju je prethodno finansijski upropastio.

– Ljubomir je sve pokrao. Sav novac i zlato, telefone, sve što je vredno u stanu on mi je ukrao. Našao je milion i jedan izgovor, i dalje imam poruke u kojima mi obećava da će vratiti. Vodio me je na kamp, tamo ukrao svu sportsku opremu, sokove iz magacina, odneo što su mi sponzori dali. Hvala bogu, sad će godinu dana kako se sa njim nisam srela. To je pakao – kaže i sa knedlom u grlu dodaje:

Nisam imala da kupim Stefanu kolica, drugarice su ih kupile pet dana pred porođaj. A on je pet dana posle porođaja zvao da me vrati u stan nakon šetnje sa bebom pošto sam se autobusom vozala. Nikad mi ta kolica više nije vratio, ja ukapiram, čoveče on je prodao detetova kolica! Tri meseca kolica za dete nisam imala da ga vozim – zaključila je Milica Dabović.

O tome kako je dočekala porođaj, Milica je rekla:

– Rekao je da nije Vuk Roten, moja sestra mu je našla ženu i dete i sve otkrila. Njegova supruga je tada rekla da je on Ljubomir Hadžistević, da ima dijagnozu patološkog lažova i da je čovek koji je došao iz Sarajeva, a ne iz Beča i da tu živi kod svoje babe. Svašta mi se izdešavalo… Kako me je nasamario… U mladosti

Milica je za “Gloriju” otkrila da ju je sa 26 godina napastvovao predsednik grčkog kluba u kojem je tada igrala. Pošto ga je odbila, nije dobila što joj je sledovalo po ugovoru, pa je morala da pređe u drugi klub. Isti predsednik nije hteo da joj pomogne kada su je na ulici opljačkali i uzeli joj sve što ima. A slična pljačka joj se dogodila i u Hrvatskoj.

Po nemilom događaju u Grčkoj razbolela joj se majka, a košarkašica je to zaista teško podnela, budući da je baš nju smatrala stubom porodice.

O svom ocu, Milica nikada nije govorila, ali se iz svedočanstava njene sestre Jelice, čitala njegova nasilna priroda.

Još jedna velika nesreća zadesila je slavnu sportiskinju, kada 2016, dok je igrala svoju oproštajnu utakmicu, na tribinama nije bilo njenog brata Milana da je bodri i navija za nju.

Milan Dabović

Te 2016. godine, odjeknula je skandalozna vest da je brat poznate sportiskinje uhapšen sa dva kilograma kokaina na Brankovom mostu.

Stravična svakodnevnica uzela je porodicu Dabović pod svoje. Usledili su dani suđenja, a uzevši u obzir životne okolnosti optuženog, osuđen je na šest godina zatvora. Početkom godine trebalo je da bude pušten na uslovno odsluženje, ali po žalbi tužilaštva, to je opovrgnuto, pa je Milan i danas u zatvoru.

Na utakmici kojom je obeležila završetak sportske karijere, Milica Dabović je zaplakala zbog toga što u publici nije bio njen brat Milan koji je uhapšen dva i po meseca pre toga.

– Suze su mi krenule zbog brata Milana koji nije doživeo da gleda kako mu se sestra oprašta od nacionalnog tima. Greše svi oni koji misle da sam plakala zbog završetka karijere.

Košarkašica sa karijerom o kojoj mnogi sanjaju, bila bi najsrećnija da je brat bar iz zatvorske ćelije mogao da isprati trenutak kada se opraštala od dresa s državnim grbom.

– Daj bože da je Milan gledao. Ne znam da li je. Ali postoji snimak, volela bih da pogleda kada izađe. On je moj brat. Bez obzira na sve šta ljudi pričaju, on je Anin i moj brat i svi jedva čekamo da ga vidimo sa porodicom koju ima. Niko nije bezgrešan.

Iako izbegava da u javnosti govori o familiji kojoj su nakon Milanovog privođenja lepili najgrublje etikete, ponosna sportistkinja poreklom iz Herceg Novog emotivno je preživljavala svaki dan bez brata. 

– Boli me. Mnogo me boli. Ali sve se dešava s razlogom i svi učimo iz svojih grešaka. Odlazim kod njega, nosim mu hranu. Meni ne treba da mi on pokazuje emocije, Milan je sada u svom svetu i treba da razmišlja kako će vreme proći. Ali ponavljam, to je moj brat – rekla je svojevremeno Milica, ne okrenuvši glavu od svoga brata.

Jelica Dabović

Jelica je još jedan član porodice koji je imao posla sa zakonom. Naime, ona je nedavno privedena na saslušanje, u sklopu akcije protiv antivakcinaša.

Iako je mnogo puta pomišljala na samoubistvo, stručnjak za mrežni marketing i bivša košarkašica, rođena sestra nacionalnih sportskih heroina Ane i Milice Dabović, smogla je snage da prevaziđe probleme i napiše knjigu u kojoj je otkrila da je preživela nasilje u porodici, silovanje i ranjavanje bombom.

I da nije sestra čuvenih košarkašica Jelica Dabović bi autobiografijom “Tajna jednog osmeha”, u kojoj je opisala zlostavljanje u porodici, pokušaj ubistva i silovanje, imala medijsku pažnju, a onima koji su je optuživali da samo traži publicitet, ona je poručivala.

– Sve bih dala da ništa od ovog nije istina i da sam odrasla u zdravoj i srećnoj porodici. Ali nisam.

Jelica je imala 19 godina kada je otpočela karijeru u Partizanu i tamo se susrela sa prvim problemima.

Tadašnji trener pokušao je da je siluje, te je napustila klub, i kako kaže, od tog momenta je krenuo njen sunovrat. O svojoj nesreći nije imala kome da se žali, u porodici nije imala nikakvu podršku. Poveruka se majci, ali ju je ona savetovala da o tome ćuti. Sa ocem nije komunicirala, a obe su se plašile njegove “prgave naravi”.

Jelica je za Gloriju objasnila zašto nije imala nikakav odnos sa svojim ocem.

– Zato što me je istukao pa poslao u Partizan. Zato što u kući nisam imala pravo glasa, zato što smo svi morali da radimo šta otac kaže, milom ili silom.

Kada je porodično nasilje iz delimično privatne sfere došlo do ušiju javnosti, Jelica nije dobila javnu podršku sestara. Milici je i dalje bio “idol”, a on je negirao sve navode.

– Milicu su on i mama finansijski ojadili, osam godina ih je izdržavala, majka je imala punomoćje i dizala je kredite, trošila je njene pare. Kad je Milica počela slabije da zarađuje, Ana je preuzela na sebe finansiranje roditelja. Majka mi je jednom rekla da su nas i napravili da ih izdržavamo, posle čega smo se nas dve žestoko posvađale. Ali, prešla sam preko toga jer sam ubeđena da su to očeve reči. To je njegov model ponašanja prema nama, on otima, traži, ne možeš da namiriš njegove apetite. Kako takvom čoveku da se obratim za pomoć? A bilo je nebrojeno situacija kad mi je ona bila preko potrebna – objasnila je Jelica.

Nakon proživljene traume sa trenerom Partizana, Jelica je, pošto joj je on minirao karijeru, završila u nižerazrednom klubu. U međuvremenu je za dlaku izbegla smrt.

Naime, njena prijateljica, je u stanu aktivirala ručnu bombu i tom prilikom poginula, a Jelica je bila sedam dana u komi. Butina joj potpuno bila raznesena. Nakon dva meseca lečenja u Novom Sadu, vratila se kući u Herceg Novi, tamo ju je takođe, čekala nesreća u vidu oca, koji je bio raspoložen da joj još malo zagorča život.

– Ponižavao me je, terao da podignem spavaćicu da me slika, govorio da sam dobila što sam tražila, da sam idiot koji je sebe razneo bombom. Za oca smo svi mi sami krivi za loše stvari koje su nam se dogodile, dok sve naše uspehe pripisuje sebi. Nisam mogla više da podnesem taj pritisak, niti da gledam kako maltretira sve ostale, pa sam se preselila kod bake i deke – podelila je svoju nesreću Jelica, čiji je ratnički duh izbijao i pomogao joj da ne odustaje od košarke, iako je imala 13 operacija u opštoj anesteziji.

U periodu kada nije imala prihod od košarke, Jelica je za život zarađivala radeći u lokalnim kafanama. U tom periodu je doživela strašno zlo.

– U tom periodu sam i doživela najstrašnije što ženi može da se desi, silovao me je lokalni kabadahija usred neke nedođije – rekla je Jelica, a potom objasnila zašto napasnika nije prijavila policiji.

– Bila sam uverena da mi neće verovati, plašila sam se da će mene okriviti, jer sam odrasla pored oca koji je govorio da sam uvek ja kriva. Mislila sam što bih optuživala ljude za koje sam bila samo seksualni objekat kad me je moj rođeni otac zlostavljao, tukao svakodnevno. Sad znam da sam bila žrtva, a ne krivac, o tome i pišem u knjizi, zato sam i izašla u javnost. Želim da ohrabrim decu i žene žrtve nasilja u porodici da se bore i shvate da su to samo epizode u njihovim životima. Da i uprkos tome mogu da budu uspešni ljudi. Da ne mrze svoje mučitelje, a ni sebe. Meni je trebalo dve decenije da to shvatim.

O porodičnoj nesreći, a možda i poreklu “prokletstva” Dabovića, možda najbolje svedoči jedna epizoda, koju Jelica nikada neće zaboraviti.

– Radila sam u Novom Sadu kad sam čula da otac ne da Milici da upiše srednju školu i da je redovno tuče na treningu. Znala sam da moram biti pored nje da je spasem, zato sam se vratila i na teren, iako sam bila poluinvalid. Posle dva meseca treninga opet sam bila najbolja igračica Crne Gore. Pred kraj sezone igrale smo protiv Budućnosti i otac je nedeljama pretio Milici da će je ubiti ako izgubimo. To je bilo nepodnošljivo, pomišljala sam da se ubijem, srećom, sprečio me je prijatelj. Naravno, pod takvim pritiskom Milica je jedva igrala, pa ju je pozvao na klupu. Iskoristio je trenutak kad sam šutirala slobodno bacanje i izudarao je, a kad je krvava izašla na teren, tresle su joj se noge i ruke. Majka je sedela kao zombi i ćutala. Milica je opet promašila, otac je zatražio tajm-aut i ponovo krenuo na nju. Vrisnula sam da mi ostavi sestru i šutnula ga nogom u prepone. Posle te utakmice pobegla sam od kuće. Zauvek.

Najmlađa od sestara, kao u bajci, čudom je sačuvana od skandala. Jedini je član porodice koji medijske tekstove puni srećom i zadovoljstvom, uprkos bolu iz koga je potekla. 

Glorija.

Danas objavljeno

Bez dlake na jeziku: Lukas i Vesna opleli po kolegama

Vanja A

“Tati NIJE DOBRO. Ne znam šta bih vam rekao…”Nikola Rokvić progovorio o Marinkovoj bolesti!

Zeljka

Glumica očarana Novakom: “Kakva čast”

Zeljka

Ostavite komentar