Profil Avganistana – hronologija najvažnijih događaja u novijoj istoriji zemlje - BIGportal.ba
BIG preporuka

Profil Avganistana – hronologija najvažnijih događaja u novijoj istoriji zemlje

Ključni datumi u novijoj istoriji Avganistana i šta se sve dešavalo: 1838-42 – Britanske snage zauzimaju zemlju, na vlast postavljaju kralja Šaha Šudžu. On strada u atentatu 1842. godine. Britanske i indijske trupe masakrirane su tokom povlačenja iz Kabula. 1878-80 – Drugi Englesko-avganistanski rat. Prema sporazumu, Britanija dobija kontrolu nad…

Ključni datumi u novijoj istoriji Avganistana i šta se sve dešavalo:

1838-42 – Britanske snage zauzimaju zemlju, na vlast postavljaju kralja Šaha Šudžu. On strada u atentatu 1842. godine. Britanske i indijske trupe masakrirane su tokom povlačenja iz Kabula.

1878-80 – Drugi Englesko-avganistanski rat. Prema sporazumu, Britanija dobija kontrolu nad avganistanskim spoljnim poslovima.

1919 – Emir Amanulah Kan proglašava nezavisnost od britanskog uticaja.

1926-29 – Amanulah pokušava da uvede društvene reforme, koje, međutim, dovode do građanskog rata. On beži.

1933 – Zahir Šah postaje kralj i Avganistan ostaje monarhija naredne četiri decenije.

1953 – General Muhamed Daud postaje premijer. Od Sovjetskog Saveza traži ekonomsku i vojnu pomoć. Uvodi društvene reforme, kao što su ukidanje purde (običaj skrivanja žena od očiju javnosti).

1963 – Muhamed Daud prisiljen je da podnese ostavku na mesto premijera.

1964 – Uvodi se ustavna monarhija – ali dolazi do političke polarizacije i mnoštva borbi za prevlast.

973 – Muhamed Daud preuzima vlast pučem i proglašava republiku. Pokušava da iskoristi razdor između SSSR-a i Zapadnih sila u svoju korist.

1978 – General Daud je svrgnut i ubijen u pro-sovjetskom državnom udaru. Na vlast dolazi Narodna demokratska stranka, ali je paralisana nasilnim unutrašnjim trvenjima i suočava se s otporom mudžahedinskih grupa koje podržava Amerika.

Sovjetska intervencija

1979 decembar – Sovjetska armija zauzima zemlju i postavlja komunističku vladu.

1980 – Babrak Karmal postavljen je za vladara zemlje, uz podršku sovjetskih trupa. Ali opozicija se sukobljava sa raznim mudžahedinskim grupama koje pružaju otpor sovjetskim snagama. SAD, Pakistan, Kina, Iran i Saudijska Arabija šalju sredstva i oružje mudžahedinima.

1985 – Mudžahedini se okupljaju u Pakistanu da bi formirali savez protiv sovjetskih snaga. Procenjuje se da je ratom raseljena polovina avganistanskog stanovništva, dok mnogi beže u susedni Iran ili Pakistan.

1986 – SAD počinju da šalju mudžahedinima „stinger“ rakete, što im omogućuje da obaraju sovjetske borbene helikoptere. Na čelu režima koji podržavaju Sovjeti Babraka Karmala zamenjuje Nadžibulah.

1988 – Avganistan, SSSR, SAD i Pakistan potpisuju mirovni sporazum i Sovjetski Savez počinje da povlači trupe.

1989 – Poslednje sovjetske trupe odlaze, ali se građanski rat nastavlja dok mudžahedini pokušavaju da sruše Nadžibulaha sa vlasti.

1992 – Nadžibulahova vlada je srušena, ali sledi strašan građanski rat.

1996 – Talibani zauzimaju Kabul i uvode tvrdu verziju Islama, zabranivši ženama da rade i uvevši islamski sistem kažnjavanja, koji uključuje kamenovanje na smrt i odsecanje udova.

1997 – Pakistan i Saudijska Arabija priznaju talibane kao legitimne vladare. Oni sada kontrolišu oko dve trećine zemlje.

1998 – Amerika raketira osumnjičene baze militanta Osame Bin Ladena, optuženog za bombardovanje američkih ambasada u Africi.

1999 – Ujedinjene nacije uvode vazdušni embargo i finansijske sankcije da bi prisilile Avganistan da preda Osamu Bin Ladena na suđenje.

2001 septembar – Ahmed Šah Masud, vođa glavne opozicije talibanima – Severne alijanse – ubijen je u atentatu.

Invazija predvođena Amerikom

2001 oktobar – Bombardovanje Avganistana predvođeno Amerikom započinje posle napada od 11. septembra na Sjedinjene Američke Države. Ubrzo posle toga, antitalibanske snage Severne alijanse ulaze u Kabul.

2001 decembar – Avganistanske grupe pristaju na sporazum u Bonu, u Nemačkoj, za prelaznu vladu.

Hamid Karzai polaže zakletvu za vođstvo prelazne vlade koja deli vlast.

2002 januar – Stiže prvi kontingent stranih mirotvoraca – Međunarodne snage za bezbednosnu pomoć predvođene NATO-om (ISAF) – označivši početak duge borbe sa talibanima.

2002 april – Bivši kralj Zahir Šah se vraća, ali ne traži da bude vraćen na presto i umire 2007. godine.

2002 jun – Loja Džirga, iliti Veliki savet, bira Hamida Karzaija za privremenog šefa države. Karzai bira članove svoje administracije koji treba da služe do 2004. godine.

2003 avgust – NATO preuzima kontrolu nad bezbednošću u Kabulu, što je njegovo prvo operativno zaduženje izvan Evrope.

Izbori

2004 januar – Loja Džirga usvaja novi ustav koji dodeljuje velika ovlašćenja predsedniku.

2004 oktobar-novembar – Predsednički izbori. Pobednikom je proglašen Hamid Karzai.

2005 septembar – Avganistanci glasaju na prvim parlamentarnim izborima posle više od 30 godina.

2005 decembar – Prvo zasedanje Parlamenta sa gospodarima rata i moćnicima na većini poslaničkih mesta.

2006 oktobar – NATO na sebe preuzima odgovornost za bezbednost širom Avganistana, preuzevši komandu na istoku od savezničkih snaga predvođenih SAD-om.

2007 avgust – Proizvodnja opijuma dostiže rekord, javlja UN.

2008 jun – Predsednik Karzai upozorava da će Avganistanci poslati trupe u Pakistan da se bore protiv militanata ako Islamabad ne preduzme ništa protiv njih.

2008 jul – U samoubilačkom bombaškom napadu na indijsku ambasadu u Kabulu ubijeno je više od 50 ljudi.

2008 septembar – Američki predsednik Džordž Buš šalje dodatnih 4.500 vojnika u Avganistan, što je potez koji naziva „tihim naletom“.

2009 januar – Američki ministar odbrane Robert Gejts govori Kongresu da je Avganistan „najveća proba“ nove američke administracije.

2009 februar – Članice NATO obavezuju se da će pojačati vojne i druge obaveze u Avganistanu nakon što SAD saopštavaju da će poslati novih 17.000 vojnika.

Novi pristup SAD-a

2009 mart – Američki predsednik Barak Obama saopštava novu strategiju za Avganistan i Pakistan. Dodatnih 4.000 pripadnika američkog osoblja obučiće i ojačati avganistansku vojsku i policiju, a postojaće i podrška za civilni razvoj.

2009 avgust – Predsedničke i pokrajinske izbore obeležavaju široko rasprostranjeni talibanski napadi, slaba izlaznost i tvrdnje o teškoj izbornoj krađi.

2009 oktobar – Karzai je proglašen pobednikom avgustovskih predsedničkih izbora, nakon što se pred drugi krug drugoplasirani rival Abdulah Abdulah povlači iz izborne trke.

2009 decembar – Američki predsednik Obama odlučuje da pojača američkog prisustvo u Avganistanu za 30.000 vojnika, svevši tako brojku na ukupnih 100.000. On kaže da će SAD početi da povlače svoje trupe do 2011. godine.

Dvostruki agent Al Kaide ubija sedam agenata CIA-e u samoubilačkom napadu na američku bazu u Kostu.

2010 februar – Snage predvođene NATO-om prelaze u masovnu ofanzivu, Operaciju Moštarak, kako bi uspostavile kontrolu vlade nad južnom pokrajinom Helmand.

2010 jul – Uzbunjivački sajt Vikiliks objavljuje hiljade strogo poverljivih američkih vojnih dokumenata vezanih za Avganistan.

General Dejvid Petreus preuzima komandu nad američkim i snagama ISAF-a.

2010 avgust – Holandske trupe se povlače.

Karzai kaže da privatne bezbednosne firme – optužene za nekažnjivo delovanje – moraju da prestanu sa svojim operacijama. U međuvremenu ublažava taj dekret.

2010 septembar – Parlamentarni izbori obeleženi su talibanskim nasiljem, široko rasprostranjenim izbornom krađom i dugim odugovlačenjem sa saopštavanjem rezultata.

2010 novembar – NATO – na samitu u Lisabonu – dogovara plan da preda kontrolu nad bezbednošću avganistanskim snagama do kraja 2014. godine

2011 januar – Predsednik Karzai odlazi u prvu zvaničnu državnu posetu Rusiji nekog avganistanskog vođe još od okončanja sovjetske invazije 1989. godine.

2011 februar – Broj ubijenih civila od invazije 2001. godine dostiže rekordan broj 2010. godine, javlja Avganistan rajts monitor.

2011 april – Spaljivanje Kurana američkog pastora dovodi do protesta širom zemlje u kojima su ubijeni strani radnici UN-a i nekoliko Avganistanaca.

Oko 500 uglavnom talibanskih zatvorenika beži iz zatvora u Kandaharu.

2011 jul – Predsednikov polubrat i guverner Kandahara Ahmad Vali Karzai ubijen je u talibanskoj kampanji napada na istaknute ličnosti.

2011 septembar – Ubijen je bivši predsednik Burhanudin Rabani, posrednik u pregovorima sa talibanima.

2011 oktobar – Pošto su se posle niza napada pogoršali odnosi sa Pakistanom, Avganistan i Indija potpisuju strateško partnerstvo za širenje saradnje u oblasti bezbednosti i razvoja.

Vojni pakt

2011 novembar – Predsednik Karzai osvaja podršku plemenskih starešina za pregovore o desetogodišnjem vojnom partnerstvu na tradicionalnom okupljanju Loje Džirge. Prema predloženom paktu, američke trupe bi ostale i posle 2014. godine, kad ostale strane trupe treba da napuste zemlju.

2011 decembar – Najmanje 58 ljudi ubijeno je u dvojnom napadu na šiitski hram u Kabulu i šiitsku džamiju u Mazar-i-Šarifu.

Pakistan i talibani bojkotuju zakazanu Bonsku konferenciju o Avganistanu. Pakistan odbija da prisustvuje nakon što su u vazdušnom napadu NATO-a ubijeni pakistanski vojnici na avganistanskoj granici.

2012 januar – Talibani pristaju da otvore kancelariju u Dubaiju kao korak ka mirovnim pregovorima sa SAD-om i avganistanskom vladom.

2012 februar – Najmanje 30 ljudi ubijeno je u protestima zbog spaljivanja primeraka Kurana u američkoj vazduhoplovnoj bazi Bagram. Američki zvaničnici veruju da talibanski zatvorenici koriste knjige da bi prenosili poruke i da su to ekstremistički tekstovi a na Kuran. U napadima iz odmazde ubijena su i dva vojnika.

2012 mart – Američki narednik Robert Bejls optužen je za ubistvo 16 civila u oružanom divljanju u distriktu Pandžvai u Kandaharu.

2012 april – Talibani najavljuju „prolećnu ofanzivu“ smelim napadom na diplomatski kvart u Kabulu. Vlada optužuje mrežu Hakani. Bezbednosne snage ubijaju 38 militanata.

Plan NATO o povlačenju

2012 maj – NATO odobrava plan za povlačenje stranih borbenih trupa do kraja 2014. godine.

Novi francuski predsednik Fransoa Olan saopštava da će Francuska povući svoju borbenu misiju do kraja 2012. godine – godinu dana ranije nego što je planirano.

Arsala Rahmani iz Visokog mirovnog saveta ubijen je u Kabulu. Ovaj bivši talibanski ministar bio je ključan za stizanje do pobunjeničkih komandanata. Talibani negiraju odgovornost.

2012 jul – Tokijska donatorska konferencija obećava 16 milijardi dolara civilne pomoći Avganistanu do 2016. godine, sa SAD-om, Japanom, Nemačkom i Velikom Britanijom koji obezbeđuju većinu sredstava. Avganistan pristaje na nove uslove za borbu protiv korupcije.

2012 avgust – Američka vojska izriče disciplinske mere šestorici svojih vojnika zbog slučajnog spaljivanja Kurana i drugih verskih tekstova u Avganistanu. Oni neće biti krivično gonjeni. Tri marinca disciplinski su kažnjena zbog video snimka na kom se vidi kako uriniraju po mrtvim telima talibanskih boraca.

2012 septembar – SAD predaju maksimalno obezbeđeni zatvor Bagram avganistanskoj vladi, mada zadržavaju kontrolu nad nekim stranim zatvorenicima do marta 2013. godine.

SAD takođe obustavljaju obuku novih policijskih regruta da bi proverili moguće veze sa talibanima posle niza napada na strane trupe koje su izvele osobe u policijskim i avganistanskim vojnim uniformama.

2013 februar – Predsednik Karzai i predsednik Pakistana Asif Ali Zardari pristaju da pregovaraju oko avganistanskog mirovnog sporazuma u roku od šest meseci od pregovora koje je organizovao britanski premijer Dejvid Kameron. Oni podržavaju otvaranje avganistanske kancelarije u Dohi i pozivaju talibane da urade isto da bi pregovori mogli da se održe.

2013 mart – Dva bivša šefa Kabulske banke, Šerkan Farnud i Kalilula Ferozi, završavaju u zatvoru zbog pronevere više miliona dolara koja je skoro dovela do njenog kraha i čitavog avganistanskog bankarskog sistema 2010. godine.

2013 jun – Avganistanska vojska od NATO-a preuzima komandu nad svim vojnim i bezbednosnim operacijama.

Predsednik Karzai otkazuje bezbednosne pregovore sa SAD-om nakon što Vašington najavljuje da planira direktne pregovore sa talibanima. Avganistan insistira da sam vodi pregovore sa talibanima u Kataru.

2014 januar – Talibanski samoubilački odred izvršava napad na restoran u diplomatskom kvartu u Kabulu, najgori napad na strane civile još od 2001. godine. Među trinaest stranih žrtava je i lokalni šef MMF-a.

2014 april – Predsednički izbori ne donose konačan rezultat i održava se drugi krug između Abdualaha Abdualaha i Ašrafa Ganija.

2014 jun – Održava se drugi krug predsedničkih izbora, a zabeležena je smrt više od 50 ljudi ubijenih u različitim incidentima tokom glasanja.

2014 jul – Izborni zvaničnici počinju ponovno prebrojavanje svih glasova iz junskog drugog kruga predsedničkih izbora, u sklopu sporazuma kom je posredovala Amerika da se okonča spor između kandidata usled široko rasprostranjenih tvrdnji o izbornoj krađi.

Izborni sporazum

2014 septembar – Dva rivala za položaj predsednika, Ašraf Gani i Abdulah Abdulah, potpisuju sporazum o podeli vlasti, posle dvomesečne revizije osporenih izbornih rezultata. Ašraf Gani polaže zakletvu za predsednika.

2014 oktobar – SAD i Britanija okončavaju borbene operacije u Avganistanu.

Uzgoj maka za opijum u Avganistanu dostiže rekordne razmere, prema jednom američkom izveštaju.

2014 decembar – NATO zvanično završava 13-godišnju borbenu misiju u Avganistanu, predavši dužnost avganistanskim snagama. Uprkos zvaničnom kraju borbene uloge ISAF-a, nasilje nastavlja da bukti u većem delu zemlje, a 2014. se smatra najkrvavijom godinom u Avganistanu od 2001. godine.

2015 januar – Otpočinje propratna misija „Odlučna podrška“ predvođena NATO-om, sa nekih 12.000 pripadnika osoblja čiji je cilj da obezbede obuku i podršku avganistanskim bezbednosnim snagama.

U istočnom Avganistanu niče grupa Islamska država i u roku od nekoliko meseci zauzima ogromne delove teritorije pod kontrolom talibana u pokrajini Nangarhar.

2015 mart – Američki predsednik Barak Obama saopštava da će njegova zemlja odložiti povlačenje svojih trupa iz Avganistana, posle molbe predsednika Ašrafa Ganija.

Linčovanje žene pogrešno optužene za spaljivanje Kurana u Kabulu izaziva široko rasprostranjeno zgražavanje i kritiku tvrdokornih klerika. Policija je optužena da nije uradila dovoljno da je spase. Incident dovodi do masovnih protesta protiv ophođenja prema ženama. Četiri muškarca kasnije su osuđena za ubistvo.

Talibanske ofanzive

2015 maj – Talibanski predstavnici i avganistanski zvaničnici održavaju nezvanične mirovne pregovore u Kataru. Obe strane pristaju da nastave pregovore kasnije, mada talibani insistiraju da neće obustaviti borbe sve dok strane trupe ne napuste zemlju.

2015 jul – Talibani priznaju da je njihov neuhvatljivi osnivač, mula Omar, umro nekoliko godina ranije, i kao njegovu zamenu postavljaju mulu Aktera Mansura.

2015 septembar – Talibani nakratko zauzimaju veliki severni grad Kunduz u njihovoj najvećoj ofanzivi otkako su svrgnuti s vlasti 2001. godine.

2015 oktobar – U snažnom zemljotresu strada više od 80 ljudi na severoistoku zemlje.

2015 oktobar – Američki predsednik Barak Obama saopštava da će do kraja 2016. godine u Avganistanu ostati 9.800 američkih vojnika, povukavši prethodno obećanje da će izvući iz zemlje sve vojnike sem njih 1.000.

2015 novembar – Nova talibanska frakcija, predvođena mulom Rasulom, obznanjuje svoje prisustvo u južnom Avganistanu. Međutim, grupu potpuno slama glavna talibanska grupa do proleća 2016. godine.

2015 decembar – Talibani pokušavaju da zauzmu Sangin, grad i distrikt u pokrajini Helmand. Američki ratni avioni angažovani su kao podrška avganistanskih bezbednosnih snaga u pokušaju da odbiju pobunjenike.

2015 decembar – NATO produžava propratnu misiju „Odlučna podrška“ za 12 meseci, do kraja 2016. godine.

2016 – Više od milion Avganistanaca se tokom godine nalazi u pokretu ili usled unutrašnjeg raseljenja zbog rata ili zato što ih su Pakistan; Iran i Evropska unija prisilili na repatrijaciju, prema Ujedinjenim nacijama.

Žestoki američki vazdušni napadi oduzimaju Islamskoj državi sve što je ona osvojila na istoku i grupa je saterana u ćošak u nekoliko distrikta u Nangarharu.

2016 maj – Novi talibanski lider mula Mansur ubijen je u američkom napadu dronom u pakistanskoj pokrajini Balučestan.

2016 jul – Američki predsednik Barak Obama saopštava da će 8.400 američkih vojnika ostati u Avganistanu i 2017. godine u svetlu „nepovoljne bezbednosne situacije“. NATO takođe pristaje da zadrži broj vojnika i ponavlja obećanje za finansiranje lokalnih bezbednosnih snaga do 2020. godine.

2016 od avgusta do oktobra – Talibani stižu do oboda Laškar Gaha, glavnog grada Helmanda, i do severnog grada Kunduza. Grupa je stavila pod kontrolu veći deo dve pokrajine otkako se većina NATO snaga povukla do kraja 2014. godine.

2016 septembar – Avganistanska vlada potpisuje mirovni sporazum sa militantnom grupom Hezb-e-Islami i garantuje imunitet lideru grupe Gulbudinu Hematjaru.

2017 januar – U bombaškom napadu u Kandaharu ubijeno je šest diplomata Ujedinjenih Arapskih Emirata.

2017 februar – Porast aktivnosti Islamske države primećen je u velikom broju severnih i južnih pokrajina.

2017 mart – Trideset ljudi je ubijeno, a više od 50 ranjeno u napadu takozvane Islamske države na vojnu bolnicu u Kabulu.

2017 jun – Ekstremisti Islamske države zauzimaju planinski region Tora Bora u pokrajini Nangarhar, koji je nekada kao bazu koristio pokojni lider Al Kaide Osama Bin Laden.

2017 avgust – Američki predsednik Donald Tramp kaže da će poslati još vojnika da se bore protiv talibana koji su se vratili.

2018 januar – Ambulantna kola naoružana bombama eksplodiraju u Kabulu, ubivši više od 100 ljudi. To je jedan od stalnih napada koji se pripisuje Talibanima.

2019 septembar – Oduženi mirovni pregovori između talibana i Sjedinjenih Američkih Država zvanično se proglašavaju neuspešnim.

Danas objavljeno

Zauvijek legenda

Zeljka

„Braćo i sestre, trobojke na prozore” – poziv na jedinstvo 15. septembra

M.

Kako banke nadoknađuju pad prihoda: Ako ne mogu da povećaju kamate, mogu provizije

Igor Mudrinić

Ostavite komentar