Curenje dokumenata otkriva da su Saudijska Arabija, Japan i Australija među zemljama koje traže od Ujedinjenih nacija da umanji potrebu brzog odmicanja od fosilnih goriva.
To takođe pokazuje da se neke bogate zemlje pitaju da li treba finansijski pomoći siromašnijim državama za prelazak na zelene tehnologije.
Ovo lobiranje dovodi u pitanje i sam samit o klimi COP26 koji će biti održan u novembru.
Dokumenti pokazuju da se zemlje povlače i ne pristaju na preporuke UN-a za akciju, samo nekoliko dana pre nego što će od njih na samitu biti zatraženo da se obavežu da će usporiti klimatske promene i zadržati zaustavljanje globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa.
Dokumenti koji su procurili sastoje se od više od 32.000 podnesaka koje su vlade, kompanije i druge zainteresovane strane poslale timu naučnika zaduženih da sastave UN-ov izveštaj osmišljen da objedini najbolje naučne dokaze o tome kako se boriti protiv klimatskih promena.
Ove “izveštaje o proceni” sastavlja svakih šest do sedam godina Međuvladin panel za klimatske promene (IPCC), telo UN-a zaduženo za procenu nauke o klimatskim promenama.
Ove izveštaje koriste vlade kako bi odlučile koje su mere potrebne u borbi protiv klimatskih promena, a najnoviji će biti ključni doprinos pregovorima na konferenciji u Glazgovu.
Značaj ovih izveštaja delom proizlazi iz činjenice da gotovo sve vlade sveta učestvuju u procesu postizanja konsenzusa. Do dokumenata je došao tim istraživačkih novinara Grinpis u Velikoj Britaniji, Unearthed, pa prosledio BBC-ju.
