Ograničene mogućnosti zapošljavanja, problemi oko izgradnje infrastrukture i čitavog proizvodnog ekosistema u stranoj zemlji, stvaraju prepreke u realizaciji planova, inače najvećeg rivala američkoj kompaniji Intel sa kojim je u trci oko proširenja proizvodnih kapaciteta, a sve u cilju dominacije u podmirenju sve veće globalne potražnje za čipovima. Podsetimo da Intel takođe u Arizoni gradi fabričko postrojenje vredno 20 milijardi USD.
“TSMC pokušava da se izbori sa nedostatkom visokostručne radne snage u SAD, usled nepopularnosti i visokih plata…”
Investiciju TSMC-a posebno ugrožava problem oko angažovanja iskusnih i obučenih inženjera koji treba da upravljaju radom komplikovnih mašina za izradu procesora. Nedostatak visokostručne radne snage brine i Intel koji je sklopio partnerstvo sa najvećim univerzitetom u Arizoni u cilju regrutacije i daljeg usavršavanja talentovanih studenata. Kada svemu tome dodate i izgradnju čitavog sistema koji prati proizvodnju u smislu proverenih koperanata, Intel definitivno ima prednost kao domaća kompanija.
Problem je toliko eskalirao, da je TSMC prinuđen da potraži rešenje na domaćem tržištu i nađe način kako bi kvalifikovanu radnu snagu uvezao iz matične zemlje, Tajvana. To svakako neće ići lako usled stroge imigracione politike SAD-a, uprkos velikom interesovanju tajvanske populacije. Dodatni problem predstavlja pokušaj da se zaposleni iz SAD-a pošalju na Tajvan na trening i obuku usled velikih kulturoloških razlika. Tajvanski radnici su navikli na stroge uslove rada koji od njih zahtevaju gotovo celodnevno dežurstvo i spremnost da se odazovu na poziv poslodavca tokom 24 sata, 7 dana u sedmici. Kako to objasniti prosečnom amerikancu?
“TSMC je po prvi put izgubio prednost domaćeg okruženja i jeftine, stručne radne snage koji su dobrim delom generator poslovnog uspeha ove kompanije…”
Uz sve to dodajte tradicionalni nedostatak popularnosti azijskih kompanija koje pokušavaju sa proizvodnjom na sverno-američkom kontinentu usled manje atraktivnih radnih uslova. Plate zaposlenih u TSMC-u na Tajvanu su upola manje od prosečnog američkog softverskog inženjera, što je činjenica koja ozbiljno utiče na rast proizvodnih troškova, o čemu su javno govorili i čelnici ove kompanije. Izgleda da više nema jeftine proizvodnje čipova koja se mahom oslanjala na eksploataciju jeftine radne snage dostupne u izobilju na azijskom kontinetu. Sledi otrežnjenje u uslovima razvijenog potrošačkog društva, TSMC definitivno mora da preleži sindrom zvani “dobro jutro, Amerika”.
Izvor: Wccftech/Benchmark
