Roditelji dete odvode kod lekara kada primete da dete jače govori, ili često pojačava televizor. Takvo ponašanje navodi na sumnju da je u pitanju sekretorni otitis. “Ta bolest je poznata još od Hipokrata, nažalost, ne znamo još etiologiju, zna se da je multifaktorna etiologija”, rekao je dr Vladimir Šaranović, specijalista ORL.
Naglasio je da je pre sprovođenja lečenja važna dobro urađena dijagnostika uz aktivno praćenje stanja pacijenta, među kojima su najčešće deca.
Među preporukama je jedan vid konzervativnog lečenja tubicama ili trubicama (autoinflacija) kada se kod zdrave dece naduvavaju baloni preko nosa, povećavajući pritisak u gornjem spratu ždrela.
“Na taj način otvaraju Eustahijevu tubu, utiskuju vazduh u šupljinu srednjeg uha i potpomažu eliminaciju sekreta”, objasnio je dr Šaranović.
“Što se tiče patofiziologije, ključno je da dolazi do pojačanja sekretornog kapaciteta sluznice srednjeg uva i on se povećava čak do 40 puta, i u šupljini srednjeg uva dolazi do nakupljanja sekreta koji onemogućava normalno pokretanje bubne opne i to se prezentuje oslabljenim sluhom”, rekao je dr Šaranović.
Dodaje da, pored konzervativnog, postoji i hirurško lečenje.
“Kada govorimo o hirurškom tretmanu, to je najčešća hirurška intervencija koja se izvodi u svetu od svih hirurških intervencija. Cevčice su od raznih materijala, imamo metalne, od poliuretana, kao PVC, imamo silikonske, vrlo su malih dimenzija, izgledom podsećaju na telefonski kabl. Mi tokom intervencije napravimo mali rez na bubnoj opni, izvučemo sekret iz šupljine srednjeg uva i postavimo cevčicu”, objasnio je.
Dr Šaranović kaže da deca već tokom buđenja iz anestezije osećaju poboljšanje i bolji sluh. Cevčice, kaže, stoje od šest meseci do godinu dana.
Sve više ljudi u Evropi pati od alergija
Kada je reč o problemima “trećeg krajnika” i nepčanim krajnicima – dr Šaranović ističe da su simptomi – problemi sa disanjem, pa i tokom noći i česte sekrecije, što se lako prepoznaje. Tu su i loš zadah i malaksalost.
“Ako dete ima tri angine za godinu dana odnosno pet u dve godine, to je validna indikacija za operaciju krajnika”, rekao je i dodao da se tonzilotomijom redukuje veličina krajnika, što pomaže “vraćanju stanja u normalu”.
Uho, grlo i nos i problemi sa njihovim funkcionisanjem sve češće su na udaru alergena, jer se broj ljudi sa alergijama, kao što je alergijski rinitis povećava.
“Svako treće dete ima alergiju. Smatra se da će za nekih deset, dvadeset godina, svaki drugi stanovnik Evropske unije, Evrope, imati alergiju. Na žalost i mi pratimo tu statistiku. A ono što je zabrinjavajuće je porast broja pacijenata koji imaju umerene do teške kliničke forme koji su polisenzitivni pacijenti, alergični su na više alergena i zahtevaju ozbiljniju terapiju. Moramo da promenimo i malo svest o alergiji jer veliki broj i ne zna da ima recimo alergijski rinitis, što i nije tako strašno, nisu pacijenti dužni da znaju od čega boluju, ali je zabrinjavajuće da, smatra se da između 15 do 20 posto lekara smatra da alergijski rinitis nije bolest, i da ga ne treba lečiti, a takođe nekih 20 do 27 odsto pacijeta ima neadekvatnu terapiju a naš zadatak je da poradimo na tome”, zaključio je dr Šaranović.
