Pred nama je još jedna godina, u koju samo ušli sa starim problemima. Osim formiranja vlasti na svim nivoima, (ne)nastavku NATO puta, priče oko praznika, deklaracija, Programa reformi, smena ministra i ostalih aktuelnosti, nadležne u BiH očekuju mnogi problemi koji su se provukli i kroz 2019. godinu i ostali potpuno nerješeni.
Prateći događaje, statistike i analize iz prethodne godine i razgovarajući sa građanima Republike Srpske, ali i cijele Bosne i Hercegovine, „Srpskainfo“ je izdvojio 10 ključnih problema sa kojima se vlasti na svim nivodima prvo trebaju suočiti.
Borba protiv korupcije kao ključni problem
BiH je, prema raznim istraživanjima, na vrhu svih lista koje mjere stepen korupcije, kako u Evropi, tako i u svijetu. Odavno nas već stručnjaci upozoravaju da je sa ovim nivom korupcije nemoguće postati članica EU, kao i sprovesti bilo kakve uspešne reforme.
Korupcija u institucijama je glavni problem koji doprinosi nastavku političke i ekonomske stagnacije, a još veći problem predstavlja to što korupciji doprinose oni koji bi trebali da se bor protiv nje – nadležni organi. Zakoni postoje, ali ih vlasti ne sprovode niti problem korupcije shvataju ozbiljno. Zato se upravo sa ovim problemom trebamo prvo suočiti, kako bi uopšte mogli početi rješavati ostale.
Departizacija javnih preduzeća
Kada podobnima damo prednost nad sposobnima propast je zagarantovana, a to potvrđuju i mnoga propala i zadužena javna preduzeća. Stranačka pripadnost je bez sumnje najveći adut koji zaposlani u javnoj upravi imaju i to nije čak ni tajna.
Koalicioni partneri javna preduzaća dele kao ratni plijen, bez ustručavanja i bez ikakvog osjećaja odgovornosti jer za direktora komunalnog preduzeća postave, recimo, dojučerašnju tetu u vrtićiu. Preduzeća i sve javne ustanove moraju biti oslobođene od partija, ali žele da funkcioništu kako treba.
Zaustavljanje odlaska mladih i školovanih ljudi
Posljednjih godina se broj ljudi koji napuštaju BiH mjeri na dnevnom nivou, a fotografije sa autobuskih stanica, redovi ispred konzulta, prazni amfiteatri i broj ispisane dece iz škola su tome najbolji svedoci. Poslednjih šest godina BiH je napustilo pola miliona stanovnika, a podaci Svetsjke banke kažu da sad u BiH ne živi više o pola stanovnika koji su bili tu kada je nastala.
Poseban problem predstavlja odlazak mladog i školovanog kadra koji ovde, kako se navodi u anketama, ne vidi perspektivu, kao ni adekvatno zaposlenje i atmosferu za život. Nadležni su propustili još jednu godinu da reše ovaj problem.
Pronatalitetna politika
U prvih devet mjeseci 2019. u Srpskoj je rođeno 6.638, a umrlo 11.292 stanovnika. Situacija nije bolja ni u FBiH, tako da BiH već godinama beleži negativan prirodni priraštaj. Zbog svega toga potrebne su hitne mere pronatalitetne politike koje bi roditeljima olakšali školovanje i odgajanje djeteta.
Nadležni bi mogli da razmisle o tome da se majkama četvrtog djeteta obezbijedi penzija, pomoglo bi i da se ukine cenzus na dečji doplatak, da se smanji porez na bebi opremu i lekove, i da se konačno stane u kraj otkazima u trudnoći. Pomogli bi i bolji uslovi u porodilištima u bolnicama uopšte, te otkazi i kazne za lekare koji neodgovorno rade svoj posao i čiji je rad doveo čak i do nekoliko smrti.
Podrška nerazvijenim opštinama
Novac koji se izdvaja za nerazvijene opštine u BiH odvano već nije odvoljan. Stanje u Trnovu, Kneževu, Čajniču i Šekovićima, kao i u Grahovu, Drvaru, Petrovcu ili Glamoču, daleko je od onoga kako treba da izgleda opština 21. veka. Loši putevi, neuslovne bolnice, nezaposlenost, prazne učionice i nedovoljno novca da se sve to obnovi samo su neki od problema koji muče desetine opština u BiH, koje polako postaju i opštine duhova. Vlade moraju više pažnje i novca da preusmjere u manje razvijene opštine iz kojih stanovnici, posebno mladi ljudi, sve više odlaze.
Rešavanje problema migranata
Migrantska kriza još jednom je pokazala koliko smo nespremni za vanredne situacije i ponovo na videlo izbacila posebnu taktiku nadležnih zvanu „prebacivanje nadležnosti“. Staviti ljude da žive na bivšu deponiju, odnosno tamo napraviti izbeglički kamp, bila je još jedna kap koja je prelila čašu punu slučajeva kršenja ljudskih prava u BiH.
Tu je i bezbednost građana, koji se sve više plaše migranata, a nekoliko slučajeva pokazalo je da imaju i čega. Nadležni 2020. godine moraju da urade sve ono što nisu 2019, odnosno, moraju preduzeti ozbiljne korake kako BiH i dalje ne bi bila džep Evrope za skupljenje migranata.
Ljudska prava
Bosna i Hercegovina ni nakon deset godina nije sprovela presudu Evropskog suda za ljudska prava u slučaju ‘Sejdić-Finci’, a s takvim ponašanjem i pristupom temeljnim ljudskim pravima ta zemlja ne može računati na članstvo u Evropskoj uniji. Iako imamo sve potrebne zakone, još uvijek svedočimo slučajevima brutalnog nasilja i ozbiljnih kršenja ljudskih prava.
Analize Institucije Ombudsmena za ljudska prava Bosne i Hercegovine pokazale su da je u BiH primetno sistemsko kršenje ljudskih prava, a tokom prošle godine povećan je broj prijava povodom diskriminacije.
Lažno vs. pravo obrazovanje
BiH je zauzela 62. mesto od 79 zemalja sveta u najvećem globalnom istraživanju u obrazovanju za 2018. godinu, a svaki drugi testirani učenik ocenjen je kao funkcionalno nepismen. Stručnjaci već dugo upozoravaju da je hitno potreban reforma obrazovanja, oslobađanje obrazovnih ustanova iz stranačnih ralja, prilagođeno gradivo, bolji uslovi u školama, te usklađenost teoretske i praktične nastave.
Nažalost, lažne diplome i prošle godine obeležile su oblast „obrazovanja“ te još jednom u prvi plan stavili iskrivljen sistem vrednosti, koji na najviše funkcije imenuju ljude sa sumljivim diplomama ili one sa završenom srednjom školom u trećoj deceniji. Ako dajemo takve primere našim skolarcima, ne treba nas čuditi njihova nezainteresovanost za sticanja znanja.
Pravosuđe
U zemlji koja je prva po korupciji Tužilaštvo BiH u prvih šest meseci 2019. godine nije podiglo niti jednu optužnicu za korupcijska krivična djela. Stručnjaci su upozorili da VSTS hitno mora donijeti mere koje će adresirati probleme prepoznate u relevantnim izveštajima o stanju u pravosuđu pripremljenima od strane EU, drugih međunarodnih institucija i organizacija civilnog društva.
Pravosuđe mora da bude nezavisno i oslobođeno od politike, a krivci treba da budu oni koji čine krivična djela, a ne oni koju to prijavljuju, snimaju ili zbog toga protestuju.
Rješavanje problema povratnika sa sirijskog ratišta
Posebnu pažnju treba obratiti na teroriste koji su se iz Sirije vratili u BiH i koji predstavljaju realnu opasnost. Adekvatne kazne i podignut nivo bezbednosti su neopodni, a osim toga treba stalno pratiti aktivnosti onih koji su se našli na slobodi.
Ništa manje pažnje ne smije biti posvećeno ni ženama i djeci, radu na njihvoj socijalizaciji kako bi se maksimalno prilagodili načinu normalnog života u BiH. Zanemarivanjem ovih slučajeva BiH bi mogla imati probleme sa terorizmom, je postoji sumnja da su oni između sebe i dalje povezani i da se i dalje vode veoma radikalnim idejama.
(Srpskainfo)
