On je insistirao na tome da stvarna integracija ekonomija dve države podrazumeva “suverenitet i nezavisnost” za Belorusiju.
“Ostajemo posvećeni, kao i uvek, stvarnoj integraciji, bez prisiljavanja na integraciju”, rekao je Lukašenko na sastanku sa predsedavajućim Evroazijske ekonomske komisije Mihailom Mjasnikovičem.
Njegova izjava dovodi do porasta tenzija između susednih bivših sovjetskih država.
Pregovori o bližim ekonomskim vezama su zastali, Rusija je obustavila isporuke nafte Belorusiji, a Lukašenko je više puta optužio Kremlj da podstiče spajanje dve države.
Spajanje Rusije i Belorusije mnogi doživljavaju kao strategiju za ostanak na vlasti ruskog predsednika Vladimira Putina, da pre isteka predsedničkog mandata 2024. godine postane šef nove države.
Lukašenko je rekao da je Belorusija inicirala “stvarnu integraciju” dve bivše članice Sovjetskog saveza devedesetih godina prošlog veka, kada je Boris Jeljcin bio na vlasti, uz održavanje “suvereniteta i nezavisnosti”.
“Tada nismo razgovarali o tome da neko izgubi suverenitet i nezavisnost. Uz sve tadašnje teškoće, uspeli smo da nađemo rešenja za komplikovana pitanja”, rekao je on.
Lukašenko, koji je Belorusijom upravljao gvozdenom pesnicom više od dve decenije i ponovo se sprema za izbore ove godine,zaista je inicirao rusku i belorusku saveznu državu u devedesetim i govorio da ima aspiracije da postane njen vođa.
Rusija i Belorusija su 1997. godine potpisale sporazum o savezu koji je predviđao bliske veze.
