Insekti koji zuje, ujedaju ili završavaju u našoj hrani umeju da budu iritantni. Ali možda bi trebalo dvaput da razmislimo pre nego što zamahnemo peckalicom, jer se populacija insekata širom svetu našla u ubrzanom padu.
Insekti igraju ključnu ulogu u proizvodnji hrane i u očuvanju našeg ekosistema.
“Kad bismo uklonili sve insekte širom sveta, i mi bismo umrli”, rekla je za BBC doktorka Erika Makalister, viša kustoska londonskog Muzeja prirodne istorije.
“Umrli bismo”
Insekti razlažu biološke strukture, što ubrzava proces raspadanja. To pomaže obogaćivanje zemlje.
“Zamislite da nemamo insekte koji nam pomaže da se rešavamo fekalija… To bi bilo poprilično neprijatno. Bez insekata plivali bismo u izmetu, prekrivenom mrtvim životinjama”, kaže doktorka Makalister.
Oni su i hrana za ptice, slepe miševe i sitne sisare.
“Preživljavanje oko 60 odsto kičmenjaka zavisi od insekata kao hrane, mnoge vrste ptica, slepih miševa, žaba i slatkovodne ribe takođe nestaju”, kaže doktor Fransisko Sančez-Bajo sa Univerziteta u Sidneju.
“Reciklaža hranljivih materija umnogome zavisi od aktivnosti miliona insekata koji žive pod zemljom i u vodenim masama mimo okeana”, rekao je on za BBC.
Besplatna usluga
Pored toga što su važan izvor hrane za druge vrste životinja i služe ekosistemima recikliranjem, insekti pružaju još jednu važnu uslugu – oprašivanje, koja je ključna za proizvodnju hrane.
Jedna studija je procenila da mi ljudi uspevamo da uštedimo najmanje 350 milijardi dolara od besplatne usluge koju nam pružaju insekti.
“Oprašivanje insekata traži većina cvetajućih biljaka, uključujući nekih 75 odsto biljaka iz naših useva”, kaže doktor Sančez-Bajo.
A opet smo često nesvesni pomoći koju dobijamo od buba.
“Postoji oko 17 oprašivača čokolade. Od kojih je oko 15 sitnih muva što ujedaju a koje svi mrze. Jedan je sićušan, sićušan mrav a drugi je mikro moljac. Ali mi znamo tako malo toga o njima”, kaže doktorka Makalister.
Ono što znamo je da je u mnogim zemljama broj vrsta oprašivača kao što su pčele drastično počeo da opada.
Neke od najpoznatijih vrsta leptira, uključujući monarha koji oprašuju mnoge vrste divljih cvetova, takođe su u padu.
Ali postoji opasnost da ćemo ignorisati problem sve dok ne bude bilo prekasno, budući da se sve vreme srećemo sa insektima.
Velike brojke
Svet insekata suviše je velik da bi ga većina nas sagledala. Prema Smitsonijanovom institutu u SAD, ukupna globalna težina insekata je 17 puta veća od težine ljudi.
Institut procenjuje da se u bilo kom trenutku na Zemlji može naći 10 kvintiliona pojedinačnih insekata (kvintilion je milijarda milijardi, znači 10.000.000.000,000.000.000 buba).
Konzervacionisti tek treba da se slože oko toga koliko vrsta insekata postoji – ta brojka se kreće negde između 2 i 30 miliona.
Ali za razliku od slučaja sisara, dugoročne studije o insektima bile su do sada veoma svedene.
Prema Smitsonijanovom institutu, mi znamo samo za oko 900.000 različitih vrsta insekata. Ali čak i taj broj predstavlja otprilike 80 odsto svetskih vrsta.
Masovno istrebljenje
Ni njihove zapanjujuće brojke ni njihova raznolikost, međutim, ne pruža im zaštitu od pretnje masovnog istrebljenja.
Insekti izumiru čak i pre nego što dođu u priliku da budu otkriveni i klasifikovani.
“Imamo primerke uhvaćene tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka koje tek treba identifikovati. Njihova staništa su odavno uništena”, kaže doktorka Makalister.
Sumorna predviđanja
Izveštaj objavljen u časopisu Biološka konzervacija u februaru 2019. godine slika priličnu turobnu sliku.
On kaže da biomasa insekata u Nemačkoj, Velikoj Britaniji i Portoriku – tri zemlje gde su brojevi insekata dosledno proučavani u poslednjih 30 godina – u padu za 2,5 odsto godišnje.
“U opadanju je broj populacije nekih 41 odsto vrsta na svim mestima koja su do sada proučavana”, kaže doktor Sančez-Bajo, koautor izveštaja.
“Slična proporcija vrsta ne pokazuje promene u brojkama, dok manja proporcija vrsta pokazuje znakove rasta i postaje brojnija, možda da bi popunila vakuum koji je nastao zbog onih koji nestaju.”
Uznemirujući pad
Studija iz 2017. godine pokazala je da je broj letećih insekata opao za više od 75 odsto za skoro 30 godina u 60 zaštićenih oblasti u Nemačkoj.
Na karipskom ostrvu Portoriko, jedan američki akademik otkrio je masovni pad od 98 odsto u broju insekata za četiri decenije.
Ovom stopom mnoge vrste mogle bi potpuno da nestanu.
“Ako se trenutni trend ne koriguje, prisustvovaćemo nestanku ogromnog broja vrsta insekata (više od trenutnog proseka od 41 odsto) u toku jednog veka”, kaže doktor Sančez-Bajo.
Glavne ubice
Gubitak staništa zbog intenzivne poljoprivrede doživljava se kao glavni faktor koji dovodi insekte – kao što su muve koje za nas oprašuju kakao – do istrebljenja.
“Ovim muvicama potrebno je drveće za period zrelog doba – da formulišem to lepo. Njihove larve žive u lišću koje truli. Ako ga načinite monokulturom, rešavate se drveća koje pruža hlad – potreban odraslim insektima – a rešavate se i staništa koji su potrebni larvama”, kaže doktorka Makalister.
Povećana upotreba hemijskih pesticida, invazivne vrste i globalno zagrevanja takođe doprinose tom padu.
Bubašvabe
Loša vest je da će insekte štetočine kao što su bubašvabe ovaj trend najverovatnije da zaobiđe, jer se čini da su razvile otpornost prema mnogim pesticidima.
“Insekti štetočine koji se brzo razmnožavaju verovatno će se množiti zbog toplijih uslova, zato što će mnogi od njihovih prirodnih neprijatelja, koji se razmnožavaju sporije, nestati”, rekao je za BBC profesor Dejv Gulson sa Univerziteta u Saseksu.
“Vrlo je moguće da ćemo završiti sa pošasti nekih vrsta insekata štetočina, a da ćemo izgubiti sve one predivne koje želimo, kao što su pčele, osolike muve i leptiri.”
Spasavanje insekata
Ali naučnici tvrde da još uvek imamo vremena da preduzmemo korektivne mere.
“To podrazumeva obnavljanje pejzaža sađenjem drveća, žbunja i cvetnih leja oko njiva, eliminisanje najopasnijih pesticida sa tržišta i primenjivanje efikasne politike smanjenja ugljenika”, kaže Fransisko Sančez-Bajo.
On kaže da odluke koje donose pojedinci kao što je prebacivanje na organsku hranu takođe mogu da pomognu da se promeni sudbina svetskih insekata.
“To bi podstaklo zemljoradnike da smanje količinu pesticida koje koriste na farmama i tako pomoglo da se smanji teret ovih toksičnih supstanci u životnoj sredini.”
Izvor: BBC News na srpskom
