Princeza Mari je živela od 1882. do 1962. Ne samo da je bila među pionirima psihoanalize, i da je bila bliska sa Sigmundom Frojdom, već je vršila istraživanja ženske seksualnosti koja su u to vrijeme bila tabu. Mari je zanimao vaginalni orgazam.
Rođena je u predgrađu Pariza. Porodica njenog oca je izgubila gotovo kompletno bogatstvo 1871. u Pariskoj komuni i tek kada se vjenčao s njenom majkom koja je imala izuzetno imućnu familiju, postali su jako bogati. Ipak, njihov put nije bio lak. Marina majka je umrla na porođaju, a njena hipohondrična baba je izolovala od svijeta. Bez djece, drugara za igranje, Mari se okrenula pisanju dnevnika.
– Ne čudi što je razvila panični strah od noći, morbidne strahove od bolesti i različite opsesivne anksioznosti – objasnio je novinar New York Times-a Entoni Sor. Do sedme godine je popunila pet dnevnika i to su zapravo njene prve opservacije psihoanalize. Ali do svoje 16. godine se zaljubila i bila je poznata kao IT djevojka.
Zaljubila se u sekretara svog oca koji nije uzvraćao osjećanja i ucjenjivao je da će objaviti pisma koja mu je pisala. Mari je bila povređena i slomljena ali u nevjerovatnom sudbinskom obrtu odjednom se našla u ugovorenom braku sa grčkim princom Džordžom koji je bio visok, zgodan i fin.
https://www.instagram.com/p/tWTDQ0gN2i/?utm_source=ig_embed
Iako se činio kao dobitna kombinacija, Džordž je bio zaljubljen u svog ujaka Valdemara. Uprkos tome Mari i Džordž su imali solidan, platonski brak koji je trajao sve do njegove smrti.
https://www.instagram.com/p/BhmXMqzjgQg/?utm_source=ig_embed
Tada je Mari počela da nalazi ljubavnike visokog društvenog ranga među kojima je bio i francuski premijer Arstid Briand. Postojao je samo jedan problem – Mari nije mogla da doživi orgazam. Ljekari su joj rekli da je frigidna, a taj termin su koristili u svim slučajevima u kojim žena nije reagovala na seksualni stimulans. Niko nije izlazio iz tih okvira, jer zašto bi žena uopšte trebalo da uživa u seksu?
Mari nikada nije doživjela tu vrstu orgazma i opsesivni pokušaj da to objasni se pretvorio u neurozu. Za svoju studiju “Considerations on Anatomical Causes of Female Frigidity” iz 1924. pregledala je više od 200 vagina i imala je tri neuspješne hiruške intervencije klitorisa da bi probala da izliječi svoju frigidnost.
Tada se pojavljuje Frojd. Godine 1925. njih dvoje postaju bliski prijatelji i kolege, a Frojd po dva sata svakog dana pre posla posvećuje Mari i analizira njene neuroze.
– Veliko pitanje na koje niko nije dao odgovor i na koje ni ja i dalje ne mogu da odgovorim, uprkos istraživanju ženske duše 30 godina, je – šta žena želi – rekao joj je.
Mari se zaljubila u psihoanalizu i pomagala je Frojdu da radi u Francuskoj, a postala je i sama slavna uprkos tome što je svoje istraživanje objavila pod pseudonimom A. E. Narjani.
Bila je strastvena i radoznala. Frojdu je pomogla da se spasi od nacista, tako što im je platila njegov otkup.
O svom poznatom pretku Napoleonu je rekla: “Napoleon je bio najveći masovni ubica. Ali mene su ubistva oduvijek jako intrigirala, tako su interesantna.”
Mari je umrla od posljedica leukemije u San Tropeu 1962.
Ukoliko želite da saznate više o Mari, pronađite i pogledajte film “Princesse Marie” s Katrin Denev.
Izvor: Noizz.rs
